pregleda

Kulman Drzava u Novom Zavetu


500 din
Cena:
400 din
Želi ovaj predmet: 5
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Plaćanje: Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Grad: Rakovica,
Beograd-Rakovica
Prodavac

Bl.P (297)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 433

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Oblast: Ostalo
Godina izdanja: 2014
ISBN: 978-86-87057-22-7
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Држава у Новом завету / Оскар Кулман ; превод Лазар и Варја Нешић, Иван Ђунисијевић, Богословско друштво Отачник, 2012, 112. стр.


Предговор српском издању

Оскар Кулман (1902–1999) је један од најутицајнијих теолога 20. века. Његова дела се данас читају као теолошки класици. Широј јавности је познат по својим великим теолошким концептима, попут књиге Христос и време. Међутим, Кулман се у свом раду бавио бројним актуелним теолошким темама модерног доба. Једна од њих је и однос хришћанства и државе. Ова обимом мала књига била је и када се појавила, пре више од пола деценије, али и данас, незаобилазна лектира за све оне које интересује ова сложена тематика. Њена јединственост је у томе што она нуди једно превасходно теолошко виђење, односно теолошко тумачење новозаветних текстова који тематизују однос хришћанства и државе. Ово је потребно нагласити нарочито када се узме у обзир да је интересовање за ову тему последњих деценија у великом порасту. Томе су допринеле нарочито студије социологије раног хришћанства које су фокусиране на социјалне, политичке и економске прилике у којима настају и живе ране хришћанске заједнице. Међутим, док социологија раног хришћанства проучава новозаветне текстове као сведочанства историјских конкретности, као одговоре на партикуларне историјске датости, Кулман нуди једно целовито теолошко разумевање теме односа хришћанства и државе у Новом Завету. Његов нагласак није на томе да различити новозаветни текстови различито сагледавају однос хришћанства и државе (на пример Рим 13 и Отк), већ он, не игноришући тај увид, него се егзегетски суочавајући са њим, покушава да пронађе оно што је заједничко новозаветним схватањима односа хришћанства према држави. С друге стране, то што је заједничко новозаветним текстовима чини уједно и принципијелни теолошки став који се може прочитати у канону Новога Завета: хришћанство је истовремено и афирмативно и супротстављено према захтевима државе. Кулман сматра да Нови Завет показује „фундаментално јединство у начину гледања на државу“. То како ће се хришћанин односити према држави зависи од саме државе: „У зависности од тога да ли држава остаје у оквиру својих граница или их прекорачује, хришћанин је описује као слугу Божијег, односно као инструмент ђавола.“ Било да су у прогонима, било да живе у мирнодопским временима хришћани очекују једну другу државу која ће доћи: „Убеђење да су последња времена већ почела и да је њихово окушање још увек отворено, те напетост између већ испуњеног и још увек незавршеног јесте несумњиво једна од парадокса ранохришћанске есхатологије и још више, она је њен суштински део. Све док је присутна та напетост између већ испуњеног и још увек незавршеног, став хришћана према држави је једнообразан.“
Књига која се налази пред српским читаоцем појавила се пре више од пола деценије, после Другог светског рата, док су ране Европе још биле отворене од разарања и уништавања. Кулман је као човек свога времена био свестан контекста у коме хришћанска теологија наново промишља свој однос према држави. Међутим, он је, насупрот многим својим колегама лутеранске традиције, био убеђен да теологија не може да се задовољи само анализама актуелног тренутка и да нуди партикуларне одговоре. По њему је задатак теологије много већих домета. Кулман пише: „Иако нико не тврди да је завршетком [Другог светског] рата проблем Цркве и државе изгубио од свог горућег савременог значаја, сврха овог рада је показати да наведени проблем није повезан једино са посебним историјским кризама, већ да се он јавља због саме суштине и претпоставки хришћанске вере.“ Имајући у виду ове ауторове речи, може се констатовати да српски превод није закаснио, пошто Кулман своја теолошка промишљања заснована на фундаментима хришћанске вере разумева као релевантна за сва времена. Његово теолошко читање Новога Завета данас може бити коректив многим савременим читањима која ову збирку књига претежно виде као историјски извор, споменик прошлости и сведочанство неконтролисане плуралности теолошког израза. Српски читалац ће у њој наћи научно коректан систематски преглед новозаветних исказа о држави, почев од Јеванђеља до Откривења Јовановог, парадигматски изведену егзегезу текстова, јасан ток мисли и утемељене закључке. Ипак, пре свега ће Кулман, као што сваки предањски теолог чини, мотивисати читаоце да читају Нови Завет и у њему траже инспирацију за сопствене увиде. Ова књига, као и свака добра теолошка књига, не затвара отворену тему, већ позива на њено даље промишљање и актуализацију у сопственом црквеном контексту.
Предраг Драгутиновић

Knjige saljem iskljucivo postom ili nekom kurirskom sluzbom. Tamo gde to nije drugacije naznaceno, troskove slanja snosi kupac. Ne postoji, dakle, mogucnost licnog preuzimanja. Hvala na razumevanju!

Predmet: 36334699
Држава у Новом завету / Оскар Кулман ; превод Лазар и Варја Нешић, Иван Ђунисијевић, Богословско друштво Отачник, 2012, 112. стр.


Предговор српском издању

Оскар Кулман (1902–1999) је један од најутицајнијих теолога 20. века. Његова дела се данас читају као теолошки класици. Широј јавности је познат по својим великим теолошким концептима, попут књиге Христос и време. Међутим, Кулман се у свом раду бавио бројним актуелним теолошким темама модерног доба. Једна од њих је и однос хришћанства и државе. Ова обимом мала књига била је и када се појавила, пре више од пола деценије, али и данас, незаобилазна лектира за све оне које интересује ова сложена тематика. Њена јединственост је у томе што она нуди једно превасходно теолошко виђење, односно теолошко тумачење новозаветних текстова који тематизују однос хришћанства и државе. Ово је потребно нагласити нарочито када се узме у обзир да је интересовање за ову тему последњих деценија у великом порасту. Томе су допринеле нарочито студије социологије раног хришћанства које су фокусиране на социјалне, политичке и економске прилике у којима настају и живе ране хришћанске заједнице. Међутим, док социологија раног хришћанства проучава новозаветне текстове као сведочанства историјских конкретности, као одговоре на партикуларне историјске датости, Кулман нуди једно целовито теолошко разумевање теме односа хришћанства и државе у Новом Завету. Његов нагласак није на томе да различити новозаветни текстови различито сагледавају однос хришћанства и државе (на пример Рим 13 и Отк), већ он, не игноришући тај увид, него се егзегетски суочавајући са њим, покушава да пронађе оно што је заједничко новозаветним схватањима односа хришћанства према држави. С друге стране, то што је заједничко новозаветним текстовима чини уједно и принципијелни теолошки став који се може прочитати у канону Новога Завета: хришћанство је истовремено и афирмативно и супротстављено према захтевима државе. Кулман сматра да Нови Завет показује „фундаментално јединство у начину гледања на државу“. То како ће се хришћанин односити према држави зависи од саме државе: „У зависности од тога да ли држава остаје у оквиру својих граница или их прекорачује, хришћанин је описује као слугу Божијег, односно као инструмент ђавола.“ Било да су у прогонима, било да живе у мирнодопским временима хришћани очекују једну другу државу која ће доћи: „Убеђење да су последња времена већ почела и да је њихово окушање још увек отворено, те напетост између већ испуњеног и још увек незавршеног јесте несумњиво једна од парадокса ранохришћанске есхатологије и још више, она је њен суштински део. Све док је присутна та напетост између већ испуњеног и још увек незавршеног, став хришћана према држави је једнообразан.“
Књига која се налази пред српским читаоцем појавила се пре више од пола деценије, после Другог светског рата, док су ране Европе још биле отворене од разарања и уништавања. Кулман је као човек свога времена био свестан контекста у коме хришћанска теологија наново промишља свој однос према држави. Међутим, он је, насупрот многим својим колегама лутеранске традиције, био убеђен да теологија не може да се задовољи само анализама актуелног тренутка и да нуди партикуларне одговоре. По њему је задатак теологије много већих домета. Кулман пише: „Иако нико не тврди да је завршетком [Другог светског] рата проблем Цркве и државе изгубио од свог горућег савременог значаја, сврха овог рада је показати да наведени проблем није повезан једино са посебним историјским кризама, већ да се он јавља због саме суштине и претпоставки хришћанске вере.“ Имајући у виду ове ауторове речи, може се констатовати да српски превод није закаснио, пошто Кулман своја теолошка промишљања заснована на фундаментима хришћанске вере разумева као релевантна за сва времена. Његово теолошко читање Новога Завета данас може бити коректив многим савременим читањима која ову збирку књига претежно виде као историјски извор, споменик прошлости и сведочанство неконтролисане плуралности теолошког израза. Српски читалац ће у њој наћи научно коректан систематски преглед новозаветних исказа о држави, почев од Јеванђеља до Откривења Јовановог, парадигматски изведену егзегезу текстова, јасан ток мисли и утемељене закључке. Ипак, пре свега ће Кулман, као што сваки предањски теолог чини, мотивисати читаоце да читају Нови Завет и у њему траже инспирацију за сопствене увиде. Ова књига, као и свака добра теолошка књига, не затвара отворену тему, већ позива на њено даље промишљање и актуализацију у сопственом црквеном контексту.
Предраг Драгутиновић
36334699 Kulman Drzava u Novom Zavetu

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.