Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

tvrd povez

odlično stanje

retko!

Ime koje budi strah i najmračniju privlačnost.

Ipak, pripovest o pravom Drakula nije priča o čudovištu, nego o čoveku… i njegovim protivrečnostima. Onaj koga su zvali ,,đavolji sin’’ bio je tiranin i zakonodavac, krstaš i kasapin, mučitelj i junak, ljubavnik i ubica.

O njemu pripovedaju oni koji su ga najbolje poznavali; jedina žena koju je ikada voleo, njegov najbliži prijatelj i njegov ispovednik, koji krši pravilo svete ispovesti ne bi li razotkrio tajne uma čoveka, u istoriji zapamćenog kao Cepeš – Nabijač.

Njegova dela, međutim, prkose svim titulama. Ovo je priča o Vladu III Drakuli, njegovom životu koji izgara strašću, počev od godina provedenih među Turcima, preko mučenja, bitaka, pobede i izdaje, sve do poslednjeg Krstaškog rata gde će, možda, pod zastavog Zmaja i Krsta, pronaći iskupljenje za njegove nebrojene grehe.


Ovaj roman na vrhunski način prikazuje strasti koje su gonile Vlada Drakulu i vodi čitaoca na uzburkano putovanje kroz mučenja, bitke i očaj. To je mračna priča, ali Hamfriz je obasjava istorijskim pojedinostima i neodoljivim majstorskim pripovedanjem.“ Yorkshire Evening Post

„K. K. Hamfriz spada među najbolje pisce istorijskih romana. Ovo je izuzetna pripovest, fino protkana akcijom i ljubavnom pričom, puna opipljivih likova i zapanjujućih obrta sudbine. Hamfriz ima urođeni dar da prenese čitaoca u određeno vreme i mesto i da mu dočara rečite pojedinosti koje priču čine stvarnom. Priznajem da je srce htelo da mi iskoči dok sam čitao poslednje poglavlje.“ Sajmon Skerou, autor romana Pod orlovom zastavom

„Vrhunski istorijski roman, obavezno štivo za sve ljubitelje žanra.“ Falcata Times

„Jasan, munjevit, vrhunski napisan neodoljiv istorijski triler. Hamfrizovo istraživanje natapa svaku stranicu, ali nikada ne privlači pažnju na sebe; na pozornici je uvek samo priča.“ Toronto Globe

„Vlad: Poslednja ispovest od prve do poslednje stranice je vrhunska priča koja pruža opčinjujući pogled na istinsku sliku Vlada Drakule. Najtoplije preporučujemo. Tu nema vampira...“ fantasycritic.com

Vlad III (rum. Vlad al III-lea), knez i vojvoda Vlaški, poznat i kao Vlad Cepeš (rum. Vlad Țepeș — „Vlad Nabijač“) ili Vlad Drakula (rum. Vlad Dracula), bio je vlaški vojvoda, koji je vladao Vlaškom u tri navrata: 1448, 1456—1462. i 1476. godine.[1] Poznat je po tome što je tokom svoje vladavine navodno sprovodio surove metode u odbrani od osmanskih osvajanja, naročito nabijanjem na kolac, pre svega osmanlijskih zarobljenika i njihovih pomagača. Takođe je poznat i kao inspiracija za ime vampira u romanu Drakula irskog književnika Brema Stokera.[2]
Vlad III Cepeš
rum. Vlad al III-lea Țepeș

Vlad Cepeš III - Drakula
Lični podaci
Puno ime
Vladislav III Drakula
Datum rođenja
1431.
Mesto rođenja
Segešvar, Kraljevina Ugarska
Datum smrti
1476.
Mesto smrti
nepoznato, Vlaška
Porodica
Potomstvo
Mihnea cel Rău
Roditelji
Vlad II Drakul
Vasilisa Moldavska
Dinastija
Drakulesti
Period
1448, 1456—1462, 1476.
Potpis

Njegov otac, Vlad II Drakul je bio član Reda Zmaja, koji je osnovan da zaštiti hrišćanstvo u Istočnoj Evropi. Vlad je poštovan kao narodni heroj u Vlaškoj[3], kao i u drugim delovima Evrope zbog zaštite hrišćanske populacije severno i južno od Dunava. Značajan broj običnog naroda i ostalih bojara (plemića) preselio se severno od Dunava do Vlaške i prepoznali su ga kao lidera u odbrani od Osmanlija.[4]
Ime Vlada Cepeša nalazi se i na spisku darodavaca manastira Hilandara na Svetoj Gori.[5]
Ime
uredi

Spomenik u rodnom Segešvaru.
Njegovo puno ime je Vladislav III Drakula. Tokom svog života, potpisivao se u latinskim dokumentima kao Wladislaus Dragwlya, vaivoda partium Transalpinarum (1475).[6]
Njegov otac Vlad II, koji je primljen 1431. kao član u Red Zmaja, nosio je nadimak Drakul, što znači zmaj. Drakula je genitivna forma reči Drakul, što znači da je on Vladislav (od) Drakula.[7][8] Reč Dracu na rumunskom ima značenje za đavola, što je kasnije dovelo do pogrešnih tumačenja kako je Vladislav zapravo bio đavo.
Nadimak Nabijač se vezuje za surove metode nabijanjem na kolac protivnika, koje je navodno koristio, ali mu je dodeljen posthumno, spominje se tek negde oko 1550.[6] Pre toga, međutim, bio je poznat kao Kazıklı Bey (Kazika bej) kako su ga nazivali u Osmanskom carstvu.[9]
Mladost i porodica
uredi
Rođen je 1431. u tvrđavi Sigišoara u Transilvaniji. Otac mu je bio Vlad II Drakul, a majka moldavska princeza Snežana.[10] Imao je starijeg brata Mirču (Miroslava) i mlađeg polubrata Radua (Radoslava).[5] Iste godine kada je rođen, njegovog oca je u Nirnbergu nemački car i ugarski kralj Žigmund Luksemburški uveo u vojni hrišćanski Red Zmaja.[11] Poveren mu je zadatak borbe s Osmanlijama na granici Transilvanije i Vlaške.[12] Vlad Drakul je 1436. zbacio Aleksandra Aldeu sa prestola Vlaške i postao vlaški knez. Kada se učvrstio na prestolu video je da se ravnoteža snaga menja u korist osmanskog sultana Murata II. Sklopio je sa Turcima savez protiv Žigmunda. Godine 1438, je učestvovao sa Osmanlijama u napadu na Transilvaniju, a pratili su ga sinovi Vladislav i Miroslav. U tom pohodu je često spašavao hrišćane od turskog zarobljeništva i to je dovelo do toga da Osmanlije posumnjaju u njegovu odanost. Vlad II i njegovi sinovi Vladislav III i Radoslav su prilikom poseta Muratu 1444. zarobljeni. Nakon kratkotrajnog zatočeništva Vlad II se zakleo na vernost sultanu i kao dokaz odanosti ostavio svoje sinove kao taoce.[13]
Druga supruga Vlada III Drakule je bila Ilona Silađi iz Transilvanije, sa njom je imao dvojicu sinova.[14][15]
Talac Osmanskog carstva
uredi
Vlad III i njegov mlađi polubrat Radu su poslani u Egrigiz u Maloj Aziji i stavljeni u kućni pritvor. Tamo su naučili turski jezik,[4] a Drakula je, navodno posmatrajući turske metode mučenja, i sam razvio jak osećaj za okrutnost. Nasuprot slepoj poslušnosti svog polubrata koji je prihvatio islam, Drakula je ulivao strah svojim čuvarima svojom nepopustljivošću, iako je često bio bičevan i mučen.[16] U međuvremenu, njegov otac Vlad II se vratio na vlaški presto i obnovio svoju prethodnu zakletvu pripadnika Reda Zmaja. Iako oklevajući, pridružio se borbi protiv Osmanlija, a zakletve date osmanskom sultanu razrešio ga je papa. Njegov sin Mirča je aktivno učestvovao u velikom krstaškom pohodu 1443. u kojem je Osmanlijama oteta tvrđava Đurđu. Međutim, pohod na Varnu 1444, iako je došao do Crnog mora, završio je kao potpuni neuspeh. Drakul i Mirča su optuživali vođu pohoda Janoša Hunjadija (jul. Sibinjanin Janko) za poraz i on je osuđen na smrt, ali je zbog ranijih zasluga pomilovan. Hunjadijeve pristalice su 1447. ubile Vlada II Drakulu,[17] a Mirču su oslepeli i živog zakopali. Posle smrti Vlada II Osmanlije su želele da vrate Vlada III u Vlašku i da podrže njegov povratak na presto u nadi da će ostati njihov saveznik.
Vladavina
uredi

Vlad Cepeš i turski izaslanici.
Vlad III je uspeo da pobegne iz logora osmanske vojske i da pobegne kod ujaka princa Bogdana II, vladara Moldavije sa čijim sinom Stefanom nastavlja obrazovanje u manastiru Sučava. Ubrzo je uverio Janoša Hunjadija u svoju odlučnost u suprotstavljanju osmanskom napredovanju i uz njegovu pomoć se vratio na presto Vlaške. Stupivši na presto, Vlad III je započeo sa preuređivanjem spoljne i unutrašnje politike. Poznat je po svom oslanjanju na običan narod i narodnu miliciju, koja je činila glavninu njegove vojske. Izvršio je reformu Vlaške u korist naroda, a na štetu bojara, podelom zemlje i prava. Ukinuo je feudalnu obavezu i dao status slobodnih vojnika, svima koji su bili spremni da se po pozivu priključe narodnoj miliciji i borbi protiv Osmanlija. Praktikovao je iznenadne i noćne napade, a u jednom takvom pohodu na tabor osmanske vojske, zamalo mu je utekao i sam sultan Mehmed II.[18] Navodno, nakon tog noćnog upada, Mehmed II se povukao sa svojom vojskom, zaplašen svojom zamalo pogibijom, kao i šumom osmanskih vojnika nabijenih na kolac - sve što je preostalo od prethodnog osmanskog pohoda. Nakon tog uspeha, Vlad III je postao punopravni član Reda Zmajeva uz dodatak Drakul, ali će se i nadalje potpisivati kao Vladislaus Drakulya.
Vlad III je odbijao da nosi krunu, već je kao simbol vlasti nosio kapu — crnu šubaru sa brošem (zapravo prsten sa crvenim rubinom na zlatnoj osmokrakoj zvezdi, sa biserima na kracima, kroz koji su bila provučena orlova pera i na taj način bi bio zakačen o šubaru). Tom prstenu, ali i dragom kamenu su pripisivana posebna svojstva, jer je posedovao redak oblik šestokrakog asterizma, a o poreklu ispredane legende. U slučajevima odsustva Vlada III, kapa bi bila postavljena na stub na sredini trga, a slučaju njegove smrti bila bi data njegovom od naroda izabranom nasledniku. Ovaj simbol vlaške vlasti biće poslednji put viđen na portretu Mihajla Hrabrog (Mihaj Viteazul), kneza Vlaškog (1593—1601).
Legenda o njegovoj pravednosti i borbi protiv Osmanlija, i dalje je živa u predanju naroda Gorja i Banata (u sadašnjoj Rumuniji i Vojvodini), nasuprot medijskim pričama o vampirizmu i okrutnosti.[19] To predanje i narodne legende, popularisaće kasnije Nikolaj Čaušesku (predsednik Rumunije, 1965-1989) i sam rođen u Vlaškom gorju, u pokušaju da opravda i učvrsti svoju vladavinu.
Smrt
uredi
Postoji nekoliko varijanata priče o smrti Vlada III. Najraširenije je verovanje da je poginuo decembra 1476.[20] godine u borbi protiv Osmanskog carstva u blizini Bukurešta. Druga verzija je da su ga ubili nelojalni vlaški bojari, baš pre nego što je pobedio Osmanlije na bojnom polju, ili u lovu. Postoje takođe i tvrdnje da je pao u boju, okružen telima svojih vernih moldavskih telohranitelja (jedinice koje mu je pozajmio knez Stefan III Moldavski ostale su sa Vladom nakon što se Stefan Batori vratio u Transilvaniju). Drugi pak tvrde da je Vlada u trenutku trijumfa ubio jedan od njegovih ljudi. Jedina neosporna činjenica jeste da su Osmanlije odsekli Vladu glavu i poslali je u Istanbul sačuvanu u medu, gde ju je sultan prikazivao na kocu kao dokaz da je Kazika bej konačno mrtav.[20]
Pretpostavlja se da je sahranjen u blizini manastira Komana (okrug Đurđu) koji je osnovao upravo Vlad III 1461.[21] Većina rumunskih istoričara smatraju da se tu nalazi njegova večna kuća.[22]
Zamak Bran
uredi
Glavni članak: Bran (zamak)
Iako ne postoji nikakav dokaz da je Vlad Cepeš ikada kročio nogom u Bran, ovaj zamak se reklamira i kao „Drakulin zamak“,[23] pod izgovorom da je upravo Bran poslužio kao inspiracija Bremu Stokeru za pisanje romana Drakula, te da je ovaj zamak opisan u romanu kao dom fiktivnog grofa vampira.[24] Međutim, ne postoje nikakvi dokazi da je Stoker uopšte znao za postojanje zamka Bran, a ime zamka ne pominje se nigde u romanu.
U zamku Bran nalazi se i postavka vezana za istorijsku ličnost Vlada Cepeša, kao i za Stokerovog grofa Drakulu, i mada je postavka o Cepešu opravdana izuzetnim istorijskim značajem ove ličnosti za prostore Vlaške i Transilvanije, postavka vezana za Stokerovog fiktivnog vampira služi čisto kao marketinški mamac za strane turiste.

drakula vampir vampiri vlad cepeš
brem stoker