ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2010
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Besede posvećene Šivi – A.K.Ramanujan: 144 str. 1090 din.
A.K.Ramanujan
BESEDE
POSVEĆENE ŠIVI
NAPOMENA PREVODIOCA
Ova knjiga beseda upućenih Šivi je knjiga vakana. Vakana
je religiozna lirika u slobodnim kanada stihovima. Vakana
doslovno znači izreka ili izrečena stvar.
Kanada je dravidski jezik, kojim se danas govori u južnoj
indijskoj državi Misore, koja ima više od 20 miliona stanovnika.
Od četiri glavna dravidska jezika u literarnoj tradiciji kanada je po
starosti drugi, odmah iza tamilskog. Postoje dokazi o najmanje 15
vekova dugoj literarnoj tradiciji na kanada jeziku. Ali tokom tog
perioda stvaranja raznovrsne literature, nema originalnije i
strasnije lirike od vakana srednjovekovnih virašaiva 1 svetaca. Svi
oni govore o Šivi i obraćaju se Šivi, otuda i naslov ove knjige.
Najdublji i najitenzivniji period vakana poezije bio je
tokom dva veka, između X i XI. Ovde su predstavljena četiri, bez
sumnje najveća pesnika vakana tradicije iz tog perioda, a to su,
Dasimaja, Basavana, Alama i Mahadevijaka. Mada se nastavilo do
današnjih dana s pisanjem vakana, a savremeni pisci takođe
stvaraju upadljive vakane, ipak ni jedan od poslednjih 300
vakanačarja nisu se ni približili dometu, niti ispoljili strasti 2 kao
navedena četvorica.
Kod ovih virašaiva svetih pesnika ispoljava se iskustvo na
njihovom maternjem jeziku. Pan-indijski sanskrit, drugi jezik
kulturnih indijaca, utirao je put tokom vekova kolokvijalnom
govornom kanada jeziku. Strogost tradicionalne metrike,
formalnost slobode literarnog žanra, podela proze i stihova,
pretrpeli su inovacije i stihovima se dala sponatna sloboda koja se
nije ranije cenila. Pesnici nisu bili bardovi ili dvorski panditi, nego
obični ljudi koji govore običnim ljudima. Pripadali su različitim
kastama i zanimanjima, a neki su čak bili nepismeni i izvan kasta. Vakane pripadaju književnim delima, ali nisu samo
literaturni radovi. Sebi u inat, preziru lukavstva, ukrase i učenost,
privilegije, jednom rečju religoznu literaturu, jer su doslovno
snažan reformatorski protest protiv hinduističkog društva, kome
suprotstavljaju ekstazu darovitih mističnih ljudi. Vakane su naša
mudra književnost i nazivaju se kanada upanišade. Neki u njima
čuju glasove starozavetnih proroka ili Čuang Cea. Vakane su
takođe naši psalmi ili himne, a u njima se mogu naći bezbrojne
analogije. Na njih se može gledati i kao na drugu verziju večne
filozofije, ali sve te pojedinosti nije nephodno znati.
Suočivši se s takvim bogatstvom, nisam mogao usvojiti
jasan princip izbora poema za prevođenje. Stoga sam se prepustio
duši vakana, dozvoljavajući im da odaberu mene. Pustio sam ih
da govore mojim pristrasnostima ili predrasudma, prevodeći šta
god da je prionulo uz mene, (drugim rečima što mi se dopalo)
tokom prethodne dve decenije. Prevod treba da bude istinit
prema prevodiocu, ništa manje nego prema originalu. On ne
može da pobegne od svoje senke. Prevod je izbor, interpretacija,
afirmacija ukusa, izdaja onoga što odgovara na ljudske
nedostatke, ljudsku zavist i ljubomoru. Nadam da moji nedostaci
nisu u potpuno ekcentrični ili irelevantni potrebama drugih iz obe
tradicije, iz koje prevodim i za koju prevodim. Pokušao sam da
izaberem dobre poeme, poeziju koja reprezentuje pesnika, pesme
po tematici tipične za vakana tradiciju, nekoliko jedinstvenih po
idejama, liku ili obliku.
U postupku prevođenja duša ubija, a slovo daje život.
Svaki direktan napad na dušu dela unapred je osuđen na propast.
Samo književni tekst, koji daje rečima svežinu može da nas
odvede u svet izvan reči. Stoga sam pokušao da pažljivo pratim
jezik originala, njegovu koncepciju i nameru, detalj po detalj, ne
da bih uskladio kanada jezik s engleskim, nego da bih ukartirao
mapu srednjovekovnog kanada jezika u zvučnost modernog
engleskog jezika, u ritmu i interpretaciji, frazeološkim obrtima,
paragrafima i redovima, kako bih sugerisao unutrašnje oblike originala kakvim ih vidim. Srednjovekovni kanada rukopisi ne
koriste interpukciju, nemaju podelu na paragrafe, reči ili fraze,
mada se u modernim izdanjima vakane štampaju po svim
savremenim pravilima. Nekoliko puta sam sebi dao slobodu, radi
pažljivog strukturisanja mimikrije, u slučaju ponovnog
odigravanja u engleskom obliku, da premeštam strukturu s
jednom teksturom u drugu. U svom prevodu Sv. Jovana Krstitelja
Valeri je rekao:
”Ovostrano treba prevesti, što znači, ustanoviti što je
moguće bliže efekat određenog uzroka.”
Relevantna odlika vakana razmatrana je u uvodu.
U ovoj knjizi imamo tri dela; uvod, pesme, dodatak i
objašnjenja. Dati su kratki biografski podaci o svakom od četiri
predstavljena pesnika. Na kraju knjiga sadrži dva dodatka, jedan
je o religioznoj filozofiji virašaiva, a drugi o savremenoj lingajat
zajednici od antropologa Vilijama Mek-Kormaka, kao i
objašnjenja o nekoliko tekstualnih tačaka i aluzija.
Odabrane pesme slede redosled izdanja na kanada jeziku
po broju i rasporedu.
OBJAŠNJENJA
Virašaiva znači borbeni ili herojski šaimizam, ili vera u
Šivu. Virašaive su opše poznati kao lingajati, to jest oni što nose
lingu, simbol Šive. Ortodoksni lingajati nose u srebrnom
kovčežiću oko svog vrata lingu, kamenu amajliju Šive, koja je
simbol njegovog ličnog prisustva. Šiva, što znači ”onaj ko je blag,
dobrosrećan ili povoljan”, drugde je jedan od hinduističkog
trojstva bogova. Brahma je kreator, Višnu održatelj, a Šiva
uništitelj. U vakanama, Šiva je vrhovni bog.
Svakom od glavnih svetaca pripisuju se više hiljada
vakana. Legende, prepuštajući se neumerenosti, govore o
milionima. Poznato je poreklo više od 300 pisaca vakana. A ima
ih znatno više. Na palminom lišću štampano nekoliko hiljada
vakana. Naučnici sa univerziteta Karnak iz Dharvara i drugde,
angažovani su na sakupljanju, sređivanju i izdavanju rukopisa.