ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Odlično kao na slikama

Retko u ponudi


Tags:
Ova knjiga je zasnovana na predavanju Svami Ranganathanandađia, potpredsednika Ramakrišninog Matha u Tiruvananthapuramu[1] o “Indijskom vidu Boga kao Majke”. To prosvetljujuće predavanje je kasnije objavljeno u u izdanju Prabuddha Bharata, za avgust, septembar i oktobar 1991. i bilo je veoma visoko ocenjeno od strane čitalaca.

Imamo veliko zadovoljstvo da štampamo to provokativno predavanje koje sadrži lucidno i promišljeno izlaganje uzvišenih misli o predmetu koji je od dobrobiti za širok krug čitalaca. Možda će srce čitaoca biti ovim privučeno k Božanskoj Majci, koja je, kao što je lepo opisao poštovani Svami, uvek prisutna u svima nama kao živo “majčinsko-srce” puno ljubavi i saučešća.

6. marta. 1992.

Advaita Ašram


UVOD

Danas na Zapadu postoji veliko interesovanje za neobičnu ideju o kojoj govorimo i pristupu Bogu kao Majci, a ne samo kao Ocu. Zapravo, u godinama posle II svetskog rata, odvijale su se velike promene u zapadnom religioznom mišljenju. Zamislite hrišćansku crkvu u Americi, prezbiterijance ili metodiste koji su rešeno usvojili zaključak da ubuduće Bog može da se naziva ne samo Ocem nego i Majkom. To se protivi čitavoj istoriji hrišćanske tradicije od dve hiljade godina. U svim semitskim religijama – jevrejskoj, hrišćanskoj i islamskoj, Otac je najviša reč za Boga, a za Majku tamo nema mesta. Međutim, koncept Boga kao Majke bio je prisutan u različitim kultovima koji su postojali na Mediteranskom području. Judaizam i hrišćanstvo su uništili sve te kultove.
EVOLUCIJA KULTA MAJKE

Samo u Indiji su se izvorni kultovi Majke sačuvali i razvijali, a konačno, im je kroz našu istoriju dat vrlo visok status. Možemo da zapazimo mešanje pred-vedskih kultova Majke i vedskih kultova Oca. Od ljudi koji su sledili ove kultove, mešajući i stapajući se tokom vekova, postala je indijska kultura i indijski narod. S dodirom filozofije Advaita Vedante, kultovi naše indijske Majke su se razvili u potpunu Šakti religiju i duhovnost i raširili se u svim delovima Indije u svojim Šaiva, Vaišnava i Šakti oblicima uobličavajući poklonike i učitelje, kako jednostavne tako i izvanredne, od kojih je najveći bio Šankaračarja. Taj veliki Advaita učitelj je naglašavao ovaj koncept Boga kao Majke, približno, pre 1200 godina, a danas, u Šri Ramakrišni, Svetoj Majci Sarada Devi i Svami Vivekanandi, imamo velike učitelje koji su još jednom afirmisali ovu ideju. Ova istina uvećava apel ljudima iz mnogih delova sveta, da iza ovog univerzuma kuca puls majčinog srca; puls snage saučešća, ljubavi, zaštitničkog ponašanja – sve što je povezano s idejom Majke.

Naši veliki mudraci su otkrili puls te Šakti, te prakrti, tog srca Majke iza Univerzuma. Tako su oni govorili i pevali o Bogu kao Majci, kao para šakti - Vrhovnoj Energiji; para prakrti – Vrhovnoj prirodi i Njenim jedinstvenim manifestacijama kao Durgi, Kali i Radi. Indija ih je negovala vekovima. Indija govori u Bogu kao Ocu; Indija govori o Bogu kao Majci; Indija takođe govori o Bogu u srednjem rodu, kao “To”, kao Brahmanu, kao Om tat sat. Brahman je izvan svakog “on” ili “ona”. Indija isto tako pretstavlja ljudsku dušu kao suštinsko bespolno Sopstvo, na realizaciji čije istine, svaki muškarac ili žena transcendiraju ograničenja muškosti i ženskosti koje upućuje na fizičko telo.

Neki od velikih pisaca na engleskom, nemačkom i drugim jezicima, takođe su ponekad davali nagoveštaje o prisustvu ovog srca-Majke u pozadini univerzuma. Jedan od njih je čuveni Nemački pesnik i dramatičar Gete (Goethe) u svojoj čuvenoj knjizi, Faust. Poslednji red te knjige je prelep: “Večno Žensko vodi nas dalje i dalje.” Kakav prelep izraz! Postoji Večno Žensko u pozadini nas, iza prolaznih manifestacija sveta, i iza svih zemaljskih muškosti i ženskosti. Drugi pesnik sa Zapada je Volt Vitmen (Walt Whitman) iz Amerike, koji u svojoj pesmi Listovi trave (Leaves of Grass)[2] priziva Božansku Majku:

Crna Majko, uvek kliziš blizu

s nežnim stopalima,
Da li je neko pevao za Tebe

pesmu najpotpunije dobrodošlice?

Onda je ja pevam za Tebe,

ja Te slavim iznad svega,

donosim Ti pesmu da,

kada Ti zaista moraš doći,

Dođi odlučno.

Dakle, svuda je koncept Boga kao Majke uticao na ljudsko mišljenje, iako je morao da se odupre gušenju od strane zvanične moćne crkvene hijerarhije u Judaizmu, Hrišćanstvu i Islamu. Premda ugušivan ponovo i ponovo, uzdizao je svoju glavu opet i opet. Jedina zemlja gde on ne samo da nije ugušivan, već je postojano kultivisan od strane velikih svetaca, mudraca i mislilaca, izdvojeno od mase ljudi, jeste Indija. Zbog toga čitav predmet o Bogu kao Majci dobija novu snagu s razumevanjem Indijskog pristupa tome.
BOGINJA MAJKA I AKTUELNI

ŽENSKI OSLOBAĐAJU]I

POKRET NA ZAPADU

Jedan faktor koji čini da se istakne ova naročita vera u Boga kao Majku na Zapadu je, ono što se zove Pokret za oslobađanje žena. Neizmeran je njegov uticaj na sve aspekte života, posebno u Americi. Vekovima su nad svim u Zapadnom životu, u literaturi, kao i u religiji dominirali muškarci, ali posle Drugog Svetskog Rata, protest protiv ove polne neravnoteže, kao što se to danas zove, ubrzo je postavljen i razvijen u tok Ženskog Oslobodilačkog Pokreta. Tokom poslednjih dvadeset i pet godina svog kratkog postojanja, imao je svoje uspone i padove, istraživanja i ispitivanja šta tačno to oslobođenje znači, s izlaskom obilja knjiga i izuzetnih lidera kod američkih žena. Pokret je dobio podsticaj, oblik i usmerenje kada je Beti Frajden (Betty Friedan) napisala svoju čuvenu knjigu Mistična ženskost (Feminine Mystique) 1963. u kojoj je opomenula žene da ne budu samo puki nastavak muškaraca; ona i njene koleginice za tu svrhu takođe su pokrenule organizaciju NOW, (Nacionalnu organizaciju žena). Ona je nedavno napisala novu knjigu 1982. godine, Drugi Stupanj (Second Stage), čiju naslovnu stranu sadrži ovaj časopis[3] pozivajući se na autora: “Najuticajnija feministkinja u poslednjih dvadeset godina”, i spominje njen uspon kroz padove i uspehe u pokretu. On beleži svoje razočarenje što nije dobila blagoslov Američkih žena obećan od Pokreta za oslobođenje, čak ni posle dvadeset godina. Praveći razliku između ženskog i feminizma ona kaže (pp. 27-28):

Verujem da nam sada treba da se probijemo kroz našu sopstvenu feminističku mističnost, da bi došli do izraza nove realnosti našeg ličnog i političkog iskustva, i da se uzdignemo na drugi stupanj…

Drugi stupanj se ne može videti samo u terminima same žene, naše odvojene personalnosti ili jednakosti s muškarcima.

Drugi stadijum uključuje dolaženje do novih uslova s porodicom - novih uslova u ljubavi i na poslu. Drugi stadijum može čak i da ne bude ženski pokret. Muškarac može da bude na oštroj ivici drugog stupnja. Drugi stadijum mora da transcendira borbu za jednaku moć u Institucijama. Drugi stadijum će ponovo izgraditi institucije i transformisati prirodu same moći.

Zaključak je došao od slavnog autora knjige Ženska Mistika, ona je rekla da porodica mora biti očuvana nedirnuta i isto tako, da za ženu ne postoji oslobođenje bez uključivanja muškaraca u taj proces. Rame uz rame sa naporima za žensko oslobađanje u društveno-političkoj sferi, došlo je do nastojanja da se uklone sva predubeđenja o polovima takođe i u religiji. Zašto Bog treba da se opisuje samo kao muško, kao Otac; zašto da se ne govori o Bogu u ženskim terminima, kao o Majci? Tako se, knjige na tu temu koje su napisale žene neprekidno objavljuju u Americi. Ove knjige nastoje da ožive koncepte Majke Boginje podržavane u svim predhrišćanskim religijama, koji su od strane hrišćanske crkve smatrani praznoverjima i bili izbrisani; sada bivaju oživljeni još jednom. Prirodno, zapadni um se okreće prema Indiji koja je kroz sve te vekove negovala i gajila čitav opseg kultova Boginje Majke kroz merodavne knjige, teologiju i rituale. Knjige o Bogu kao Majci, kako je shvaćena u Indiji, se tako objavljuju na Engleskom jeziku. To je izuzetan napredak; a jedna dobra stvar koja je prikazana u ovim knjigama je, da s obzirom na to, kako su nekadašnji pisci sa Zapada navikli da pišu naučne knjige, sa malo ili bez poštovanja prema našim religioznim idejama - čak često potcenjujući religiju – danas ih oni pišu sa simpatijom, poštovanjem, čak i s bhakti.[4] Sledeće tri knjige otkrivaju ovu promenu u stanovištu. One takođe otkrivaju povećanje interesovanja sa Zapada za koncept Boga kao Majke:



1. Bog kao Majka: Ženska Teologija u Indiji, Istorijska i Teološka Studija Brahmavaivarta Purane od Čiver Mekenzi Brauna (Cheever Mackenzie Brown), sa uvodom Daniela H. H. Ingalsa (Daniel H.H. Ingalls) (izdato od: Claude Stark and Co., Vermont, USA). Strana VII sadrži ovaj zapis pun poštovanja:

“Mojim roditeljima, istinskim poklonicima[5] Radhe i Kršne (Radha i Krsna).”

U svom uvodu Ingals kaže:

Ono što je neobično u vezi ovog Indijskog zapisa nije toliko zamena ženskog pomoću muškog hijerofanta,[6] pojava koja je dogodila u većem delu civilizovanog sveta, kao činjenica da se u Indiji Boginje ponovo pojavljuju. U Mediteranskoj kulturi, njena otelovljenja su značajno isčezla. Dijana i Bercintia, Izis i Kjubele, su prognani dolaskom Hrišćanstva. Nešto kasnije Islam se pokazao kao još oštriji. Tabari nam kaže da je Prorok u početku govorio o najvažnijim boginjama Meke kao “svetim bićima čije posredovanje treba da se traži”, ali da su te reči kasnije izbačene iz Kurana. Ono što stvarno imamo u Kuranu, 54-19-23 jeste pripisivanje takve tvrdnje Satani, a Prorokovi sledbenici su svom u stanovištu nastavili da budu beskompromisno muški. U Hrišćanstvu, ženske hijerofanije su se ponovo pojavile u likovima Marije i svetica. Međutim ovde ne može da se govori o ponovnom pojavljivanju drevnih Boginja. Pojava device i njena podržavajuća teologija su podređene u odnosu na (pojavu i teologiju) njenog sina i njegovog oca. Dijana je sigurno mrtva kao što su puellae et pueri integri koji su pevali njoj u slavu.

Autor Čiver, uvod svoje knjige započinje ovim rečima:

Izgleda da su nedavno teolozi na Zapadu počeli ozbiljno da razmišljaju da li je krajnja realnost u univerzumu muško ili žensko, ili da na neki način uključuje, ili transcendira oboje. Kakva je razlika, možemo se upitati, da li će nama lično nešto značiti ako bi vrhovna realnost bila Žena, umesto Muškarca, ili neko jedinstvo ovo dvoje? Kako bi to uticalo na našu veru, naše držanje i ponašanje prema muškarcima i ženama u našem svakodnevnom životu, našoj konačnoj sudbini? Hoće li to promeniti našu percepciju uzajamnog odnosa čoveka i prirode, duha i materije, uma i tela, intelekta i osećanja, subjekta i objekta? Te različite stvari su međusobno više povezane nego što to može na prvi mah da izgleda. U svakom slučaju, mnogi Hindu mislioci, učitelji i pisci, bar od ranih Hrišćanskih vekova su se duboko angažovali oko ovog problema ženske i muške dimenzije krajnje realnosti i njihovog razgranavanja unutar različitih aspekata života.

2. Devi Mahatmja (Devi Mahatmya): Kristalizacija Tradicije Boginja, od Tomasa B. Koburna (Thomas B. Coburn), sa uvodom Daniela H. H. Ingalsa, objavljeno od Motilal Banarasidass, Delhi, Prvo izdanje, 1984, Obnovljeno: 1988.

Autor u knjizi započinje svoju “Prolegomenu” na ovaj način:

Centralno zanimanje ove studije je u vezi teksta iz klasične Indije. Mnogo određenije, to je u vezi vizije krajnje realnosti u univerzumu koja je jasno izražena u Devi Mahatmji (DM). … Glavna karakteristika te vizije jeste da je krajnja realnost shvaćena kao žensko, kao Boginja.

3. Politika ženske spiritualnosti; Esej o rastu spiritualne snage unutar ženskog pokreta (objavljen od Charlene Spretnak, Anchor Books, New York, 1982).


Autor piše u uvodu:

Naslov, Politika ženske spiritualnosti upućuje na naš stav prema životu na Zemlji (tj. spiritualnosti) i percepciji, manifestaciji i korišćenju moći (tj. politike) koja potiče iz tog stava. Pogled na svet prisutan u ženskoj spiritualnosti je kao ženski um, holistički i potpun. Mi vidimo povezanost gde patrijarhalno duhovno ustrojstvo insistira na viđenju isključivo odvojenog. Odličan primer celovitog pristupa spornom pitanju bila je jedinstvena izjava Ženske Pentagonske Akcije u novembru 1980, koja je govorila o mreži užasa pošto je potekla iz patrijarhalnih vrednosti, dominacije i eksploatacije “drugih” stranih zemalja, žena, manjina i zemlje (vidi Spiritual Dimensions of Feminist Anti-nuclear Activism).

U prvom poglavlju “Šta boginje znače ženi”, Čarlena Spretnak (Charlene Spretnak) piše:

Kao penzionisana Katolikinja sa interesovanjem za Budističku meditaciju, ja sam pokušavala da izrazim svoja osećanja o duhovnosti, a gotovo uvek bi me pitali, “Imate li knjigu?” Oni su osećali da bi sveta knjiga bilo koje vrste… ….označavala zakonitost.

Ponekad ja vidim tu istu reakciju kod savremenih teologa i ljudi uopšte prema duhovnosti Boginja … na koju ja odgovaram: “Mi smo starije, mnogo starije, nego knjige.”

Mnogi od svetih mitova o Boginjama koje su nam ispričali naši pred-patrijarhalni preci preživeli su i sada su sabrani u knjigama, premda je mnogo od Stare Religije bilo uništeno za vreme zabrana od strane patrijarhalnog doba. Primeri takvih zbirki su: Ancient Mirrors of Womanhood: Our Goddess and Heroine Heritage and Lost Goddesses of Early Greece. Ozbiljno je iskustvo u potpunosti ispitati preživele fragmente spiritualnosti drevnih Boginja. Kako smo bili blizu da izgubimo tu mudrost zauvek, do verovanja patrijarhalnih tvrdnji da su njihove politike razdvajanja prirodne – jedini – put u životu.

Patrijarhalne vlade i religije osećaju duboko ukorenjeni strah sprema aktuelnom oživljavanju Boginja. Njihovoj strukturi moći ništa ne preti tako glasno kao drevna svest za koju su verovali da je slomljena…

Feministkinje ne tvrde da poseduju Boginju. Ona ima značenje za sve ljude kao simbol holističke prirode života na Zemlji, na kojoj su sve forme postojanja suštinski povezane i jesu jedno (vidi “Uvod”). Ona takođe ima posebno značenje za ženu kao izraz moći ženskog tela i uma. Kao takvo, nije teško zaključiti zašto se gotovo niko iz istorije prezentirane u sledećim izborima ne pojavljuje u patrijarhalnim priručnicima. Ja ne predlažem “zaveru” protiv učenih već pre prožimanje kulturnih vrednosti, pošto su sve pre-patrijarhalne religije bile manje vredne nego Judeo-Hrišćanski sistem. Na primer, čovek nikada ne čita o “religiji Artemisa” i “kultu Isusa”; uvek to je zaobilazni način. Slično, drevne Blisko Istočne reči za “posvećenu ženu” ili “svetu ženu” bile su prevođene od patrijarhalnih učenjaka kao “hramske prostitutke”…