ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1996
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Izvorno delo: „The Lost Continent of Mu: The Motherland of Men” – James Churchward
Prevod: Slavoljub Veličković
Izdavač: Bata (Beograd)
Zbirka: Lavirint
Pismo: Latinica
Broj strana: 229
Povez: Broš
Visina: 20 cm
Stanje: ★★★★★

Mu je izgubljeni kontinent koji je predstavio Ogastus Le Plonžon (1825–1908), a koji je „Zemlju Mu” poistovetio sa Atlantidom. Ime je kasnije povezano sa hipotetičkom zemljom Lemurijom od strane Džejmsa Čarčvorda (1851–1936), koji je tvrdio da se nalazila u Tihom okeanu pre nego što je uništena. Mesto Mua u oblasti pseudonauke i fantastične književnosti detaljno je obrađeno u knjizi Izgubljeni kontinenti (1954, 1970) L. Sprejga de Kampa. Geolozi tvrde da postojanje Mua i izgubljenog kontinenta Atlantide nema nikakvu činjeničnu osnovu i da je fizički nemoguće da kontinent potone ili bude uništen u kratkom vremenskom periodu opisanom u legendama, folkloru i literaturi o ovim mestima.

Mitološka ideja o „Zemlji Mu” prvi put se pojavila u delima britansko-američkog antikvara Ogastusa Le Plonžona (1825–1908), nakon njegovih istraživanja ruševina Maja u Jukatanu. Tvrdio je da je preveo prve kopije Popol Vuha, svetih knjiga Kiće Maja, sa starog majanskog jezika pomoću španskog. Smatrao je da je civilizacija Jukatana starija od Grčke i Egipta i govorio o još starijem kontinentu. Le Plonžon je ime „Mu” preuzeo od Šarla Etjena Braseura de Burbura, koji je 1864. pogrešno preveo tzv. Troano kodeks (danas poznat kao „Madridski kodeks”) pomoću de Landinog alfabeta, verujući da reč Mu označava zemlju potopljenu katastrofom. Le Plonžon je tu izgubljenu zemlju poistovetio sa Atlantidom i, sledeći Ignacija Donelija i njegovu knjigu Atlantida: Predpotopni svet (1882), opisao je kao kontinent u Atlantskom okeanu.

Le Plonžon je tvrdio da je drevni Egipat, u Africi (Alkebulanu), osnovala kraljica Moo, izbeglica iz propalog Mua. Ostale izbeglice navodno su pobegle u Severnu, Centralnu i Južnu Ameriku, gde su postale Maje. Mu je kasnije popularizovao Džejms Čarčvord (1851–1936) kao alternativni naziv za izgubljeni kontinent u Tihom okeanu, ranije poistovećen sa hipotetičkom Lemurijom. Njegova serija knjiga počinje sa Izgubljeni kontinent Mu, postojbina čovečanstva (1926), kasnije prerađena u Izgubljeni kontinent Mu (1931), a uključuje i Deca Mua (1931) i Sveta simbolika Mua (1933).

Čarčvord je tvrdio da je „pre više od pedeset godina”, dok je bio vojnik u Indiji, postao prijatelj sa visokim hramovnim sveštenikom koji mu je pokazao drevne glinene table, napisane „davno izgubljenim jezikom Naga-Maja”, koji su u Indiji umela da čitaju samo još dvojica ljudi. Nakon što je obećao da će ih sačuvati, sveštenik ga je naučio tom jeziku, pa je Čarčvord „saznao” da potiču iz Mua. Tvrdio je da su table opisivale nastanak Zemlje, Mua i nadmoćne civilizacije Naakal, koju su stvorili „sedam vrhunskih umova sedmoglavog božanstva Narajane”. Prema njegovim tvrdnjama, Mu je bio dom napredne civilizacije koja je postojala između 50.000 i 12.000 godina pre nove ere, brojala 64 miliona ljudi, imala sedam velikih gradova i kolonije na drugim kontinentima.

Čarčvord je opisivao Mu kao kontinent u Tihom okeanu, dug 5.000 milja od istoka ka zapadu i širok preko 3.000 milja od severa ka jugu, veći od Južne Amerike. Bio je ravan, sa ogromnim ravnicama, rekama, brdima, uvalama i estuarima. Tvrdio je da je Mu izronio iz mora zbog podzemnih gasova, a da je uništen „za jednu noć” serijom potresa i erupcija, nakon čega je potonuo pod 50 miliona kvadratnih milja vode. Smatrao je da je glavni mineral Mua bio granit, ispresecan ogromnim šupljinama punim eksplozivnih gasova, čije je pražnjenje izazvalo kolaps i potapanje kontinenta.

Čarčvord je Mu povezivao sa poreklom velikih civilizacija Egipta, Grčke, Centralne Amerike, Indije, Burme i drugih. Kao dokaz naveo je zajedničke simbole širom sveta, posebno one povezane sa Suncem. Tvrdi da je kralj Mua bio Ra, povezujući ga sa egipatskim bogom Sunca Ra i rečju ra’a sa Uskršnjeg ostrva. U Svetom pismu, po njegovom tumačenju, Mojsija su učili članovi bratstva Naakal u Egiptu. Takođe se pozivao na ep Ramajana, gde Valmiki pominje Naakale koji dolaze iz zemlje na istoku, u pravcu Tihog okeana.

Polinezijske megalitske građevine, poput moai statua na Uskršnjem ostrvu, Čarčvord je pripisivao narodu Mua. Tvrdio je da su „kape” (pukao) na statuama predstavljale Sunce, iako je pogrešno verovao da su od crvenog peščara, koji ne postoji na ostrvu. Platforme (ahu) je smatrao nedovršenim delovima hramova i palata namenjenih drugim delovima kontinenta. Po njegovom mišljenju, današnji Polinežani nisu potomci vladajuće rase Mua, već preživeli iz katastrofe koji su kasnije postali prvi kanibali i „divljaci” na svetu.










{KTJ}
tags: