ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1956
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Živulović, Žika
Naslov Junaci odbrane Beograda 1915. godine / Žika Živulović
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1995
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Colorpress, 1995 (Beograd : Colorpress)
Fizički opis 184 str., [30] str. s tablama fotogr. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Maksimović, Miodrag D., 1939 - 2017 = Maksimović, Miodrag D., 1939 - 2017
ISBN (Karton sa omotom)
Napomene Povodom 80 godina od herojske odbrane Beograda 1915.
Tiraž 2.000
Str. 3-5: Predgovor / Miodrag Maksimović
Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst.
Predmetne odrednice Gavrilović, Dragutin, 1882-1945
Beograd -- Odbrana -- 1914-1915

Autor izvanrednih feljtona o raznim, pretežno istorijskim temama naše prošlosti, Žika Živulović Serafim, dugogodišnji novinar „Politike`, napisao je dosad najpotpuniju uzbudljivu knigu o braniocima Beograda 1915. godine. Tome valja dodati i 1914. godinu, kada su Austrougari ovladali Beogradom, da bi ubrzo potom bili najureni.
Ova impresivna knјiga mogla bi se nazvati romanom-dokumentom. Jer, za razliku od standardnih istoriografskih dela, u njoj su opisane i sudbine pojedinaca. Ponekad su to minijature, kratki krokiji, ovlašne skice, a ponekad i složeni zahvati u individualne živote. Takav je slučaj s jednim od pravih heroja odbrane Beograda, majorom Gavrilovićem, kao još s jednim junakom, Nemcem, Ignatom Kirhnerom, koji se stavio u službu srpskoj vojsci i postao komandant Sremskog dobrovoljačkog odreda. Tih skiciranih sudbina ima još, mada su skice kraće, što ne znači da su i manje upečatljive. Slutim da bi se od ovog teksta mogao sačiniti odličan film i držim da je za tako što u ovom Živulovićevom romanu-dokumentu sve dato.
Serafim nije patetičan pisac. Iskusan majstor ovog žanra, on ne podređuje istorijski događaj likovima, nego likove stavlja u funkciju događaja. Tako se obrazuje jedna celina u svemu koherentna, privlačna za čitane (i za razmišljanje o našoj istorijskoj sudbini), zasnovana na obimnoj, dobro proučenoj i dobro svarenoj dokumentarnoj građi.
Delo je „snabdeveno” i fusnotama koje svojim sadržajem otkrivaju da je Živulović zaorao najdublju brazdu u proučavanu ove teme, koristeći arhivske i druge istoriografske činjenice, ali i živa svedočenja ljudi, skice dnevničke, ostvarenja u prozi itd., ne zapostavljajući pri tome ni građu koju nudi neprijatelj.
Mnogi naši istoričari ne shvataju da dobar istoričar mora i da piše dobro (Samardžićev primer). Oni misle da je dovoljno prikupiti podatke i sklepati građevinu koja se zove knjiga, ili pak studija, ne vodeći računa o samom činu pisanja. Mnogi naši istoričari stoga šire nepojamnu dosadu u svojim po pravilu nečitanim ili malo čitanim studijama
Živulović u svom žanru, koji bismo mogli – ovde je to svakako slučaj – nazvati žanrom naučne publicistike, skribičan je i skrupulozan istoriograf, ali i fleksibilni osluškivač ljudskih glasova i ljudske tragike u događajima ko je opisuje. Stoga se knjiga o braniocima Beograda iz 1915. godine čita s najvećom napetošću, pažnjom i nameće čitaocu dužno poštovane prema autoru „Junaka odbrane Beograda 1915.“
Petar Džadžić

MG56 (N)