Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

tvrd povez
veći format
ilustrovano
SPELOLOGIJA

Milutin Veljković ušao je 24. juna 1969. godine u neuređenu pećinu Samar kod Svrljiga i 15 meseci kasnije ušao u legendu i Ginisovu knjigu rekorda.

Priča počinje uoči velikog poduhvata – leta ljudi na Mesec. Dok je ceo svet u euforiji očekivao da ljudska noga zakorači na površinu Meseca, Milutin se dosetio da bi mogao da obavi istraživanja u okruženju koje je najsličnije vanzemaljskom, ali i da obori Ginisov rekord o dužini boravka pod zemljom.

Svetski rekord od 109 dana samovanja pod zemljom do tada je držao Francuz Anri Fiout. Milutin, koji je u 34. godini bio u punoj fizičkoj i mentalnoj snazi, bio je uveren da će izazov lako savladati i u pećini provesti 463 dana.

Pećina Samar, koju je Milutin odabrao za svoj poduhvat, formirala je Kopajska reka i duga je preko 3 kilometra. Ponornica se uliva na jednom kraju pećine, koja se nalazi u netaknutoj prirodi, na obroncima planine Kalafat kod sela Kopajkošara, a izlazi na drugom kraju pećine praveći vodopad od oko 5 metara visine. Bogata je vodenim preprekama i lavirintima, sa jedinstvenim prirodnim kamenim mostom. Od 1955. godine pećinski sistem Samar je zaštićen Rešenjem Zavoda za zaštitu prirode.

Na dan početka avanture, 24. juna 1969. godine, pred pećinom se okupio silan svet. Stariji meštani Kopajkošara pamte da je u pećinu sa sedam volovskih kola unet ogroman tovar, najviše konzervirane hrane, ali i šporet, lampa, agregat, gas boca, lekovi, instrumenti za merenje temperature i vlage.

Sa Veljkovićem su u pećinu ušli i njegov pas Big, mačka, kokoške i patke. I dok je Nil Armstrong prvi na Mesecu napravio “ mali korak za čoveka, veliki za čovečanstvo” , Milutin je živeo u vanzemaljskim uslovima. Tokom boravka u pećini bavio se arheološkim iskopavanjima, ali je izvodio i eksperimente sa kokoškama i patkama, kao i na samom sebi.

Jedini kontakt sa stvarnim svetom bila je radio veza, kao i pećinski dnevnik koji je predano vodio i u koji je zapisivao sve detalje svoje svakodnevice, od prikupljanja insekata, do vađenja zuba nožem i borbom sa poplavom i halucinacijama.

Beleške iz pećinskog dnevnika pretočio je u knjigu “ Pod kamenim nebom” . Neproverene priče kazuju da ga je angažovala NASA kojoj su njegova istraživanja i beleške poslužile za razvoj svemirskih letova. Kako god, od 1976. godine kada se uputio preko okeana, nikada se nije vratio u Srbiju, gde su mu ostala deca, tada već odrasli ljudi. U Americi je zasnovao novu porodicu. Tamo je i preminuo.