Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

40 x 30 cm
ima nekoliko rupica po coskovima i duz ivica

Na slici je prikazana zgrada na uglu Francuske i Dušanove ulice u Beogradu.
Ovo zdanje je izgrađeno 1937. godine i predstavlja primer beogradske moderne. Projektovao ga je arhitekta Momčilo Belobrk, čiji je opus značajno oblikovao međuratnu arhitekturu Beograda.

Aleksandar Aca Simić (Beograd, 24. juli 1898 — Beograd, 18. januar 1971) je bio foto-reporter, novinar.
Po završenoj maturi u Beogradu otišao u Pariz gde je studirao u Nacionalnoj školi dekorativnih umetnosti i apsolvirao na arhitekturi.

Prve fotografije snimio 1912. Zatim se kao fotograf sreće 1915. u Prvom svetskom ratu, prilikom prelaska Albanije.
Od 1921. bavio se profesionalno novinskom fotografijom, a objavljivao je u listu Nedeljne ilustracije, zatim radio u listu Politika (od 1924. do početka Drugog svetskog rata), i smatra se prvim foto-reporterom tog lista.
Za vreme okupacije sarađivao kao foto-reporter sa listom Kolo. Budući da je taj list osnovan od okupacionih vlasti, ta saradnja je Simiću, posle rata, pripisana kao „kolaboracija sa neprijateljem“.

Posle 1945. privremeno mu je zabranjen rad u novinarstvu „zbog rada u režimskom listu, u vreme okupacije“.
Da bi prehranio porodicu bavio se neko vreme pozorišnom fotografijom za Narodno pozorište u Beogradu.
Kada je skinuta zabrana da radi u novinarstvu (ali je i dalje je važila zabrana za rad u listu Politika) Simić je nastavio rad u Foto-agenciji „Jugopres“ (delovala pod okriljem Novinske agencije „Tanjug“), pa u listovima Glas i Duga, a od 1952. je u listu Borba, kao urednik fotografije. Penzionisan je 1960. godine.

Bio je nosilac Albanske spomenice, i dobitnik nekoliko nagrada za fotografiju. Bio je član Foto-sekcije ULUPUS-a i Sekcije foto-reportera Udruženja novinara Srbije.

Simić se prevashodno bavio novinskom fotografijom, fotografisanjem aktuelnih događaja. Ostvario je i jedan broj portreta istaknutih ličnosti.
Pokazivao je osetljivost za ulične prizore i anegdotske situacije. Deo njegovog opusa odnosi se na temu Arhitektura starog Beograda.
NJegova dela (fotografije i negativske ploče) nalaze se u Fototeci lista Politika, Muzeju grada Beograda i Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu.

NJegova dela uvrštena su u kritičku retrospektivu - povodom 150 godina fotografije u svetu: „Fotografija kod Srba 1839-1989“, Galerija SANU, Beograd, 1991.

Posthumno su održane dve izložbe sa istim izborom njegovih dela: „Fotografije Ace Simića“, Galerija Doma omladine, Beograd, maja 1983, i „Beograd Politikine mladosti : fotografije Ace Simića“, Beograd: Hol palate „Politika“, avgust 2003.

Iako je Simićev opus obiman, nije istražen, uticajem je nedovoljno značajan i nezapažen od struke i kritike.

------------------------------------------ ------------------------------------------------

Momčilo Belobrk (Valjevo, 24. decembar 1905 — Beograd, 29. april 1980) bio je srpski arhitekta i univerzitetski profesor. Predstavnika je modernizma u arhitekturi u Jugoslaviji. Tokom svog stvaralačkog opusa radio je na stambenoj arhitekturi, javnim zdanjima i pozorištima, a značajan je i po pedagoškom radu na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu.

Momčilo je rođen u Valjevu gde je stekao osnovno i srednje obrazovanje. Arhitekturu je studirao na Tehničkom fakultetu u Beogradu, gde se već kao student istakao brojnim nagradama za idejna rešenja urbanističkih i arhitektonskih konkursa. Diplomirao je 1930. godine i rano se opredelio za modernistički izraz u arhitekturi.

Od 1930. do 1933. bio je saradnik u birou arhitekte Đure Borošića. U tom periodu učestvovao je na više konkursa i realizovao prve objekte, među kojima se izdvajaju vila u ulici Vukice Mitrović (srušena 1960-ih), stambena zgrada u Njegoševoj ulici i sanatorijum Pantović u ulici Prote Mateje u Beogradu.

Od 1933. vodio je sopstveni projektantski biro, u kome je razvio brojne stambene objekte u duhu evropskog kubizma, s čistim linijama i bez dekorativnih elemenata. Jedan od najpoznatijih radova tog perioda je zgrada braće Miladinović u ulici Lole Ribara 6–8, poznata kao Garaža, koja predstavlja izrazito modernističko ostvarenje. Izuzetak u njegovom opusu je zgrada u ulici Svetog Save 32, projektovana u duhu francuske renesanse.

Posle Drugog svetskog rata, Belobrk je bio uključen u obnovu i rekonstrukciju javnih i kulturnih objekata. Radio je na adaptacijama pozorišta u Beogradu, Mostaru, Tuzli i Prištini. Posebno je poznata njegova intervencija na zgradi Manježa u Beogradu za potrebe Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je stvorio modernistički ambijent u spoju sa okolnim parkom.

Od 1943. do 1945. predavao je u Školi za primenjenu umetnost, a kasnije na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je od 1962. bio redovni profesor za predmete istorija stilova i dizajn.

Nakon odlaska u penziju 1972. nastavio je da radi. Zajedno sa arhitektorom M. Mitrovićem projektovao je Dom kulture u Lazarevcu.