Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

plakat, print, uramljeno
50 x 70 cm
Kandidatura Beograda za organizaciju Olimpijskih igara 1992

1986. Beograd je istakao kandidaturu za organizaciju Olimpijskih igara 1992. Prestonica Jugoslavije učestvovala je u prvoj, istorijskoj trci gradova. Bila je u konkurenciji sa Barselonom, Parizom, Amsterdamom, Brizbejnom, Birmingenom.

Oni koji se sećaju tih godina, sećaju se kako je ceo grad stao čekajući objavu izvlačenja, kada je Huan Antonio Samaran, ponosni građanin Barselone, objavio da je organizacija otišla Barseloni.

----------------------------------------------- ---------------------------------------------

Vladimir Veličković (Beograd, 11. avgust 1935 — Split, 29. avgust 2019) bio je jedan od najeminentnijih srpskih slikara i predstavnik nove (moderne) figuracije i član van radnog sastava SANU od 12. decembra 1985. godine.

Završio je Arhitektonski fakultet u Beogradu. Od 1962. do 1963. godine bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića u Zagrebu. Seli se u Pariz 1966. godine. Za profesora na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts u Parizu je izabran 1983. godine i na tom mestu ostaje do 2000. Za člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1985. godine. Odlikovan je najvišim francuskim priznanjem iz oblasti kulture i umetnosti, Commandeur dans l`ordre des Arts et des Lettres. Izložbe priređuje od 1951. godine. Izlagao je u većem broju zemalja Evrope i Amerike.

Izabran je 7. decembra 2005. za člana francuske Akademije lepih umetnosti (fr. Académie des beaux-arts) u odeljenju za slikarstvo. Jedan je od deset akademika ovog odeljenja, na poziciji br. 7. koja ima istoriju dugu dva veka. Prvi je Srbin član ove Akademije, dok je u srodnoj Francuskoj akademiji nauka za dopisnog člana izabran akademik Ivan Đaja, 1956. godine.

Dana 2. novembra 2006. promovisan je za počasnog doktora Univerziteta u Kragujevcu. Predavao je kao gostujući profesor na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu.

U aprilu 2007, Veličković je odlikovan francuskim Ordenom legije časti. U maju 2013. godine je imao izložbu u Galeriji SANU, u istoj galeriji imao je izložbu 2002. godine. Na izložbi iz 2002. motivi su bili vezani za gavrane koji su na zemlji, a 2013. za gavrane koji su poleteli.

Njegovom radu posvećeno je više monografija. Preminuo je 29. avgusta u splitskoj bolnici u koju je primljen nakon što mu je pozlilo.

Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Komemoracija je održana u Skupštini grada Beograda.

Posthumno je 2020. dobio nagradu Muzeja grada Beograda za sveukupni doprinos stvaralaštvu na teritoriji Beograda.

Svojim delom i delatnošću dao je veliki doprinos aktivnostima SANU, posebno u okviru Odeljenja likovne i muzičke umetnosti. Ostavio je trajni beleg u oblasti kulture i umetnosti Srbije i njene afirmacije u svetskim razmerama.

Realizovao je više od sto samostalnih izložbi u mnogim gradovima sveta. O radu Vladimira Veličkovića snimljeno je 12 dokumentarnih filmova i objavljeno 15 monografija.

Njegova dala se čuvaju u brojnim javnim i privatnim kolekcijama u Argentini, Austriji, Belgiji, Brazilu, Venecueli, Velikoj Britaniji, Grčkoj, Danskoj, Iranu, Italiji, Japanu, Nemačkoj, Norveškoj, Poljskoj, Slovačkoj, SAD, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Čileu, Švedskoj, Švajcarskoj, zemljama bivše Jugoslavije i Srbiji.