Godina izdanja: 2007
ISBN: 978-86-447-0418-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Plato 2007 240 strana

odlična očuvanost

„Etika i granice filozofije“ je veoma uticajna knjiga britanskog filozofa Bernarda Vilijamsa iz 1985. godine. Ona nudi duboku kritiku moderne moralne filozofije, posebno kantijanizma i utilitarizma, i vraća etiku na sokratovsko pitanje: „Kako treba živeti?“.

Ključni argument

Vilijams se protivi dominantnom trendu u modernoj moralnoj filozofiji traženja univerzalne, sistematske i fundamentalne teorije etike. Skeptičan je da apstraktna filozofska teorija može pružiti definitivan, racionalno prinudan odgovor na pitanje kako živeti. Umesto toga, on sugeriše da su moderne teorije, sa svojim naglaskom na sistemu i nepristrasnosti, oslabile etičku misao i odvojile se od složenosti stvarnog ljudskog života.

Ključne teme

Sokratovo pitanje: Knjiga počinje Sokratovim pitanjem: „Kako treba živeti?“ i postavlja ga kao odgovarajuću polaznu tačku za etičko istraživanje, a ne pitanjima o dužnosti ili moralnoj obavezi.
Kritika „Moralnog sistema“: Vilijams koristi termin „moral“ da označi specifičan, istorijski razvijen etički sistem (povezan sa Kantom) koji naglašava bezuslovni pojam obaveze, dužnosti, krivice i čisto dobrovoljne volje. On tvrdi da je ovaj sistem „iluzija“ i da su njegovi konceptualni alati nerealni i preterano zahtevni.
„Gusti“ etički koncepti: Vilijams uvodi ideju „gustih“ etičkih koncepata (npr. ljubazan, hrabar, brutalan, grub) koji izražavaju „spoj činjenice i vrednosti“. Ovi koncepti zavise od konteksta i suštinski su za naš etički život, ali ih često spljoštavaju apstraktne moralne teorije. On sugeriše da filozofska refleksija ponekad može uništiti znanje ugrađeno u ove koncepte.
Unutrašnji razlozi za delovanje: On tvrdi da postoje samo „unutrašnji“ razlozi za delovanje – razlozi koji se povezuju sa postojećim „subjektivnim motivacionim skupom“ agenta. Ovo dovodi u pitanje Kantovu ideju da sam razum može da pruži „spoljašnje“ moralne razloge koji se primenjuju na sve racionalne agente bez obzira na njihove lične želje ili projekte.
Autentičnost i integritet: Vilijams preusmerava etiku ka individualnoj autentičnosti, integritetu i značenju individualnog života. On se oslanja na radove starogrčkih filozofa poput Aristotela, za koje veruje da su bili bliži istini o tome šta etički život podrazumeva, prepoznajući važnost karaktera i društvenog konteksta.
Moralna sreća: Vilijams takođe razvija koncept „moralne sreće“, tvrdeći da je moralni status naših postupaka, u velikoj meri, određen faktorima van naše kontrole, što dovodi u pitanje uobičajenu intuiciju da bi moral trebalo da bude imun na sreću.

Prijem

Knjiga se široko smatra savremenim klasikom i jednim od najvažnijih dela moralne filozofije kraja 20. veka. Hvaljena je zbog svoje elegancije, duhovitosti i suptilnosti, kao i zbog dubokog osporavanja dominantnih teorija tog vremena. Uticaj dela se i dalje oseća u savremenim etičkim debatama.