Godina izdanja: 2004
ISBN: 86-447-0253-X
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Plato 2004 174 strane

odlična očuvanost

Kantova „Kritika praktičnog razuma“ (1788) je temeljno delo njegove moralne filozofije, koje ispituje principe ljudskog delovanja i uspostavlja čisti razum kao najviši autoritet u moralu. Osnovna ideja je da je ljudska volja slobodna ukoliko je ne određuju čulne sklonosti, već isključivo moralni zakon koji proizilazi iz samog razuma.

Ključni koncepti

Praktični razum: Ovo je sposobnost određivanja delovanja primenom opštih principa na situaciju. Kant tvrdi da samo čisti razum može odrediti volju, nezavisno od empirijskih, tj. uslova zasnovanih na iskustvu.

Kategorički imperativ: Ovo je centralni moralni zakon. Za razliku od hipotetičkih imperativa (koji propisuju delovanje kao sredstvo za postizanje cilja), kategorički imperativ bezuslovno naređuje delovanje. Jedna od njegovih najpoznatijih formulacija kaže da treba delovati samo prema onoj maksimi za koju se istovremeno može želeti da postane univerzalni zakon.

Autonomija volje: Za Kanta, sloboda se shvata kao sloboda samostalnog donošenja zakona (autonomija). Slobodna volja određuje samu sebe kroz moralni zakon razuma, a ne kroz spoljašnje faktore ili želje (heteronomija).

Postulati čistog praktičnog razuma: Da bi garantovao mogućnost najvišeg dobra (sreća u odnosu na moral), Kant postulira postojanje tri metafizičke ideje, koje su u Kritici čistog razuma smatrane samo nedokazivim, ali se ovde smatraju neophodnim za moral:

Sloboda volje: Stvarno postojanje slobode je osnovni preduslov za sam moral.

Besmrtnost duše: Pošto je potpuna saglasnost između volje i moralnog zakona nedostižna u konačnom životu, postulira se beskonačno postojanje.

Postojanje Boga: Bog se pretpostavlja kao garant konačnog sjedinjenja morala i sreće u najvišem dobru.

Razlika od „Kritike čistog razuma“

Dok je Kritika čistog razuma pitala: „Šta možemo znati?“ i pokazala granice teorijskog znanja, Kritika praktičnog uma postavlja pitanje: „Šta bi trebalo da radimo?“ Prvo delo se bavi uslovima mogućnosti za iskustvo i znanje, drugo odlučujućim faktorima ljudskog delovanja i volje.