ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2000
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Plato 2000 295 strana

odlična očuvanost

Kratka istorija etike , prvi put objavljena 1966. godine, je uticajno i provokativno delo Alasdera Makintajera koje se protivi tada dominantnom stavu da su moralni koncepti bezvremenski, umesto toga insistirajući da su duboko ukorenjeni u svoje specifične društvene i istorijske kontekste.

Ključne teme i argumenti

Istorijski kontekst je ključan: Makintajerova centralna teza je da se za pravilno razumevanje etike i moralne filozofije mora proučavati njihova istorija, jer se moralni koncepti i ideje menjaju zajedno sa društvenim životom. On odbacuje ideju da je istorija etike samo zbirka hronološki uređenih rezimea ideja različitih filozofa.

Moralni koncepti su društveno situirani: On tvrdi da su koncepti koje etičari koriste „otelovljeni u oblicima društvenog života i delimično su konstitutivni za njih“. To znači da se etička teorija ne može u potpunosti razumeti odvojeno od specifične društvene organizacije, političke strukture i verske vere društva iz kojeg je nastala.
Kritika modernosti: Knjiga, i delo koje je usledilo nakon nje (najznačajnije „Posle vrline“), predstavljaju Makintajerov pokušaj da dijagnostikuje „katastrofu“ moderne moralne filozofije, koju on smatra rezultatom nekoherentne moralne kulture. On prati kako je odbacivanje aristotelovske ideje o konačnoj ljudskoj svrsi (telos) u korist individualističkog, voluntarističkog morala dovelo do sloma zajedničkih racionalnih načina rešavanja moralnih neslaganja.

Od Grka do 20. veka: Knjiga vodi čitaoca kroz istoriju moralne filozofije od Homerovog doba do savremenih angloameričkih diskusija, pokrivajući ključne ličnosti i pokrete kao što su sofisti, Sokrat, Platon, Aristotel, hrišćanstvo, Luter, Hobs, Spinoza, Kant, Hegel, Marks i filozofi 20. veka poput DŽ. E. Mura i R. M. Hera.

Kritički prijem

Knjiga je opisana ne samo kao istorija, već kao „esej o istoriji etike“. Smatra se važnim doprinosom ovoj oblasti, podstičući čitaoce da preispitaju temelje svojih etičkih okvira u širem istorijskom svetlu. Recenzenti su pohvalili njenu stimulativnu i provokativnu prirodu, iako su neki kritičari primetili odsustvo diskusija o određenim ličnostima (kao što je Henri Sidžvik) i nedostatak referenci u prvom izdanju. Knjiga ostaje uticajno delo za studente i naučnike zainteresovane za etiku i moral.