ISBN: 978-86-6070-059-1
Godina izdanja: 2024
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Antička filosofija 1-2
Autor: Bogomolov, Aleksej Sergeevič

Originalni naslov: Античная философия

Izdavač: Bloom, Beograd
Prevod: Slobodan Damnjanović
Jezik: b.c.h.s./srpski
Godina izdanja: 2024

Pismo: latinica
Žanr: istorija filozofije

ISBN: 978-86-6070-059-1

POVEZ: broširano
Br. str.: 221, 166
Fizički opis: cm
Masa (u gr):

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5* 

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje 
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju 
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja 
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice 
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva 

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

ALEKSEJ SERGEJEVIČ BOGOMOLOV (1927–1983) doktorirao je na temi „Teorije kreativne evolucije u modernoj anglo-američkoj filosofiji”. Naročito je bio posvećen modernoj engleskoj misli, epistemologiji i dijalektici. Jedan je od autora „Ateističkog rečnika”. Od 1958. do kraja života predavao je na katedri za istoriju svetske filosofije Moskovskog državnog univerziteta.
„M. V. Lomonosov” Autor je više od 200 naučnih radova, uključujući i udžbenike iz savremene svetske filosofije. Bio je jedan od prvih ruskih autora koji je analizirao opšte probleme teorije znanja, ontologije i metafizike engleske i američke filosofije, kao i nemačke filosofije u periodu od 1850–1950. godine.
Poslednjih godina života bavio se proučavanjem zakonitosti istorijskog razvoja svetske filosofske misli, objavio je nekoliko članaka i dve monografije o antičkoj filosofiji i teoriji istorijsko-filosofskog procesa. Preveo je na ruski dela Tomasa Hobsa, Džona Loka, Tomasa Karlajla, Tomasa Pejna, Roja Vuda Selarsa, Rudolfa Hermana Locea, Adolfa Trendelenburga, Ralfa Valda Emersona i mnogih drugih.
***
U Prvom delu knjige Antička filosofija obrađena je istorija tzv. kosmološkog perioda, počevši od jonske škole (Tales, Аnaksimen, Anaksimander) preko Heraklita i Pitagore, zatim Elejaca, Atomista, zaključno sa sofistima i Sokratom, kao začetnikom antropološkog perioda u razvoju helenske filozofske misli.
U drugom delu Bogomolov se bavi klasičnim periodom koji je oličen u delima, pre svih Platona i Aristotela, dok u trećem obrađuje helenistički period: epikurejce, stoike i skeptike. U staroj Grčkoj narodna mudrost se izražavala u delu „sedmorice mudraca”.
Međutim, iako njihov broj ostaje isti – sedam imena tih mudraca su u raznim izvorima
drugačija. U svim izvorima pominju se samo četvorica: Tales, Bijant, Pitak i Solon. Ostala trojica biraju se iz čitavog spiska, koji broji i do sedamnaest imena.
Najčešći je onaj spisak mudraca u kome se nalaze njihove glavne izreke: „Mera je najbolja”, kaže Kleobul iz Linda. „O svemu prethodno razmisli”, kaže Periandar, sin Efirov.
Prepoznaj srećan trenutak”, kaže Pitak iz Mitilene. „Većina je ljudi nepoštena”, misli Bijant iz Prijene.
„Jemac propada”, proriče Tales iz Mileta. „Upoznaj samoga
sebe”, savetuje Hilon Lakedemonjanin. „Ničeg previše”, glasi
Solonov amanet.



UNOS: 251031
Šifra: FDN_
Lokacija: GKP_polica_NN