pregleda
Šopenhauer i Niče - Georg Zimel
| Cena: |
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.
Pozitivne: 14506
Jezik: Srpski
ISBN: Ss
Godina izdanja: Ss
Autor: Strani
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!
Šopenhauer i Niče - Georg Zimel
Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića
Godina izdanja: 2008
Broj strana: 291
Format: 18 cm
Povez: Broširan
Prikazivanje Šopenhauerove i Ničeove filozofije prate suprotne nedoumice. Šopenhauer piše sasvim jasno: njegov način mišljenja i izražavanja u potpunosti isključuje neko `originalno shvatanje` njegovog učenja koje bi izmenilo ono prethodno važeće - što je još uvek moguće kod Platona, Spinoze, Kanta i Hegela. Ukoliko prikaz nastoji da bude više od pukog izveštaja, onda on mora da prekorači sam sadržaj učenja i da se upusti u dalje i kritičko razmatranje njegovih veza sa kulturnim činjenicama, psihološkom pozadinom, saznajnim normama i moralnim vrednostima. Ako u slučaju Šopenhauera logičko tumačenje nije potrebno, kod Ničea ono nije ni moguće. Ako bih ovde pokušao da hladnim naučnim stilom umirim njegov pesnički ili emocijama ispunjen jezik, onda to ne bi bila samo promena forme, već bi to značilo podići njegove izjave na nivo apstrakcije koje one same nisu dostigle i koji bi onda mogao da bude usmeren ka nekim drugačijim pravcima. On sam, jednostavno, daje premalo za filozofsko tumačenje koje teži prostom prikazu, dok, za isto, Šopenhauer nudi suviše.
Georg Zimel (nem. Georg Simmel; Berlin, 1. mart 1858 — Strazbur, 28. septembar 1918) je bio nemački filozof i jedan od prvih nemačkih sociologa. Jedan je od najvažnijih klasičnih teoretičara društva uopšte, a posebno je uticao na razvoj rane američke sociološke tradicije. Poznat je po svom atipičnom stilu, a interesovao se za mnoge i različite segmente društva.
Biografija
Rođen je u Berlinu kao najmlađi od sedmoro dece, u porodici s kompleksnom konfesionalnom pozadinom. Naime, i majka i otac su najpre bili Jevreji, ali je otac kasnije prešao na katolicizam, a majka na luteranstvo. Zbog svojih jevrejskih korena i „izraelitske“ fizionomije kasnije je imao problema zbog sve izraženijeg antisemitističkog okruženja.
Studirao je različite predmete na Univerzitetu u Berlinu, da bi 1881. odbranio doktorat iz filozofije. Ostao je na univerzitetu na položaju neplaćenog nastavnika koji zavisi od studentskih uplata, ali je zbog odličnih predavačkih sposobnosti ipak dobro prošao, privukavši veliki broj studenata. Zbog vrhunskih predavanja, na koja su dolazili ne samo studenti i koja su postala javni događaji, Zimel je širio svoj akademski uticaj u Nemačkoj, a 1900. godine je dobio i službeno priznanje — naslovno zvanje na berlinskom univerzitetu. Redovni akademski položaj je stekao tek 1914. godine na manje važnom Univerzitetu u Strazburu. Odvojen od svoje publike, berlinskih intelektualaca i studenata koji su ga simpatisali, osećao se otuđeno, izolovano i depresivno. Iste godine je počeo Prvi svetski rat: studenti su otišli na bojišta, slušaonice su preuređene u bolnice, a Zimel je ostao marginalan lik na akademskoj sceni, te se može reći da nikada nije imao normalnu akademsku karijeru, jer je neposredno pre završetka rata umro od raka jetre.
Uprkos tome, njegov uticaj na razvoj sociologije je ogroman, a najvidljiviji je u razvoju rane američke sociološke misli, posebno u čikaškoj školi, gde je najpre bio najprevođeniji i najcitiraniji nemački sociolog (dok su Karl Marks i Maks Veber još dugo godina ostali ignorisani).
Pojam sociologije
Zimelova sociološka gledišta nije moguće razumeti bez uvida u njegova filozofska gledišta. On je težio da Kantovu teoriju saznanja na osnovu kategorija apriori primeni na društvo. Isticao je veliku povezanost filozofije sa sociologijom, a pošto je društvo smatrao nečim što je za čoveka apriorno, tvrdio je da suštinu društva može spoznati samo filozofija.
Oštro je kritikovao istorijski materijalizam, tvrdeći da naše shvatanje istorije ne može biti objektivno. Materijalistička teorija o istoriji je metafizička i subjektivistička, te se svodi na ekonomski faktor. Iako je uvažavao realnost tog fenomena, Zimel je rekao da je istorijska stvarnost isprepletena raznovrsnim interesima i nagonima, te da za uvid u pravu sliku istorije moramo imati uvide u sve faktore. Iako je za istorijski materijalizam rekao da uzima pretpostavku kao objašnjenje kojim ništa ne objašnjava, priznavao je njegov značaj u vidu otkrivanja novih uzročnih veza među događajima i dokaza o povezanosti svih istorijskih činilaca.
Kada je reč o samoj sociologiji, isticao je da njen predmet mora biti samo društvo, posmatrano kao jedna jedinstvena celina svih bitnih crta, a ne delimično kao u nekim drugim naukama. Društvo je definisao kao međudelovanje pojedinaca; određen broj ljudi čini društvo tek kada određeni životni sadržaj dobije oblik uzajamnog uticaja, kad postoji delovanje jednog na drugo ili posredstvom trećeg. Pravi predmet sociologije jeste da utvrdi postojanje čistih oblika, da objasni njihovu psihičku osnovu i da izloži njihov istorijski razvoj. Na taj način se sociologija razlikuje od ostalih društvenih nauka koje proučavaju sadržaje društvenih oblika. Sociologiju ne odlikuje njen predmet, već način na koji ona posmatra svoj predmet, naročito apstrahovanje koje ona vrši. Posebnu pažnju sociologija mora obratiti na interakciju pojedinaca, jer upravo su oni ti koji čine veće društvene tvorevine.
Veličina društvenih skupina
Zimel je proučavao brojnost skupina kao činilac određenih društvenih oblika. Od broja članova određene društvene skupine umnogome zavisi oblik koji će ona dobiti, kao i način na koji se dati oblik ostvaruje. Zimel raspravlja o masi, shvatajući je kao brojnu skupinu, i o razlikama između nje i manjih skupina. Najzanimljivija su razmatranja o malim, dvočlanim i tročlanim skupinama (dijade i trijade) i o položaju pojedinaca u njima.
Dvojna skupina je toliko vezana za članove da se ne može uzdići iznad njih kao nešto strano. Odnosi između članova su vrlo prisni, jer su određeni nezamenljivim osobinama članova kao ličnosti. U dvočlanoj skupini se razvija jaka solidarnost, jer su oba člana svesna da samo od njega i njegovog partnera zavisi opstanak skupine.
Nasuprot dvočlanoj, tročlana skupina podrazumeva prelaz ka uzdizanju skupine iznad članova. Ona može imati tri tipična oblika, zavisno od položaja jednog od tri člana prema drugoj dvojici. Treći član može imati: (1) položaj posrednika koji smiruje sukobe druge dvojice ili (2) položaj koji iskorišćava suprotnosti druge dvojice da bi osigurao svoj interes ili (3) položaj onoga koji sam podstiče sukobe druge dvojice kako bi sebi osigurao povlašćeni položaj.
Dakle, broj predstavlja značajan činilac oblika društvenih skupina, ali je teško reći nešto više o opštim zakonitostima pojedinih oblika, jer one zavise od konkretnih okolnosti i od osobina članova.
Konflikt i autoritet
Mnogo prostora u svom radu Zimel je posvetio pojmu sukoba, a njegova shvatanja društvenog konflikta su prilično uticala na kasniji razvoj konfliktnih teorija. Isticao je da nema društva bez sukoba i borbi, isto kao što nema društva bez saradnje i mira. Trudio se da dokaže da je i borba oblik udruživanja, a ne prosto društvena pojava ili oblik. Kao specifičan vid borbe on je naveo utakmicu, koja se razlikuje od borbe po tome što učesnici ne teže da jedan drugog unište, već nastoje da dođu do istog predmeta vrednosti. Zimel je takođe raspravljao o načinima završetka borbe, odnosno o sklapanju mira i kompromisu, za koji kaže da je moguć samo kod kulturno razvijenih ljudi, jer zahteva sposobnost apstraktnog mišljenja.
Kada je reč o konfliktu, govorio je i o kategorijama podređenosti i nadređenosti koje se zasnivaju na autoritetu. Nosioci nadređenosti mogu biti trojaki: nadređenost pojedinca, skupine i objektivne snage. Raspravljao je o modernoj pojavi vladanja većine i rekao je da razlozi za njeno priznanje mogu biti: njena nadmoć ili sposobnost većine da zajedničku volju predstavlja bolje nego manjina. Takođe je raspravljao o pitanju da li je bolja vladavina jednog čoveka ili bezličnog načela, te je došao do zaključka da je ovo drugo bolje jer je objektivnije, izražava interes skupine i posle nekog vremena postaje sastavni deo skupine i pojedinca.
Samoodržanje društvenih skupina
Među činiocima koji doprinose održanju skupine Zimel je naveo prostornu vezu, krvnu vezu i duhovnu vezu. Pod duhovnom vezom je podrazumevao funkcionalnu vezu, tj. onda kada se skupina posvećuje određenoj radnji koja jača odnose unutar skupine. Dalji činioci održanja skupine su simboli, a poseban značaj se pridaje časti koju imaju njeni članovi kao pripadnici te skupine. Čast je razlikovao od morala i prava: pravo postiže spoljašnje ciljeve spoljašnjim sredstvima, moral — unutrašnje ciljeve unutrašnjim sredstvima, a čast — spoljašnje ciljeve unutrašnjim sredstvima. Između časti s jedne strane, prava i morala s druge strane, sukobi su česti.
Razvijene skupine obrazuju posebne organe radi održanja skupine. Oni su efikasniji jer se lakše stavljaju u pogon od celog društva, lakše donose odluke, stručniji su u poslovima koje vrše i bolje vide interes društva, pošto se mogu izdići iz njega. Postoji mogućnost da takvi organi počnu da rade samo na svojim interesima, a ne na interesu društva. Zimel je smatrao da se društvene skupine održavaju pomoću jednog od dva načina: (1) konzervativnošću ili (2) revolucionarnošću. Primena jednog od ova dva načina zavisi od prilike u kojoj se društvo nalazi.
Individualnost
Individualnost se više razvija ukoliko se skupina širi. U široj skupini se vrši jača diferencijacija ličnosti usled podele rada i zato se jasnije izdvaja individualnost i pojedinac ima više slobode. Kao što smo pre spomenuli, pojedinac je član više skupina koje iskorišćava da bi osigurao sebi slobodu. Uža skupina steže, ali je originalna, dok je šira slobodnija, ali manje originalna. Čovek je najprivrženiji najužoj ili najširoj skupini.
U ovom kontekstu Zimel govori i o slobodi. Za njega je sloboda oslobađanje od društvene stege i razvijanje ličnosti koje se može razviti samo u razvijenoj društvenoj skupini. Ova rasprava se odlikuje time što se raspravlja o uticaju jednog društvenog oblika na razvoj ličnosti.
Filozofija novca
U delu Filozofija novca Zimel postavlja dva osnovna sociološka pitanja u vezi sa novcem: kakav je uticaj društva na novac i kakve posledice u društvu novac izaziva. Zimel je vrlo lepo pokazao da novac menja svoju društvenu funkciju. U početku je imao supstancijalnu vrednost i bio je sredstvo za ostvarenje cilja, a kasnije je dobio funkcionalnu vrednost, tj. postao je cilj sam za sebe.
Novac vrši ogroman uticaj na društvo i na čoveka, menja stil života, ne mimoilazi nijednu, pa čak ni najintimniju sferu života. Novac povećava slobodu ličnosti, što se ogleda u tome što se svako pojedinačno izvršenje određene radnje može zameniti plaćanjem određenog novčanog iznosa. Na taj način osoba prestaje da bude vezana za svog partnera, čije mesto zauzima novac. To dovodi do depersonalizacije ljudskih odnosa — odnosi postaju odnosi između tipskih pojedinaca, koji vrše određene tipske radnje, na koje više ne utiče njihova ličnost. Na taj način se omogućava stupanje u odnose sa sasvim nepoznatim i udaljenim ljudima, a da prema njima nema nikakvih moralnih ili osećajnih obzira.
Sledeća posledica koju novac izaziva je jačanje podele rada. Pojedinac može stupati u odnose sa drugima posredstvom novca, koristiti se njihovim uslugama ili im izvršavati određene usluge, a da istovremeno ne stupi u lične odnose i da ne potpadne pod njihovu vlast. Vlast nad osobama zamenjuje se vlašću nad novcem. Novac menja i mentalni sklop ličnosti. Više ne preovladava iracionalni, već racionalni faktor. Računanje postaje osnovni element pogleda na svet. Na taj način dobijamo društvo sastavljeno od slobodnih pojedinaca koji se među sobom povezuju u skupine bezličnog karaktera, s određenim ciljevima u kojima se sve zasniva na racionalnom proračunu i novcu. Zimel se još pozabavio i konkretnim pitanjima promene društvenih ustanova pod uticajem novca; pretvaranje krvne osvete u novčanu kaznu, na promene u braku i vrednost žene, na prostituciju. Tako je na svoj način izrazio otuđenost kulture u savremenom društvu.
☑ Zamolio bih clanove koji zele licno preuzimanje, da ne postavljaju uslove kako, sta, gde... licno preuzimanje je na mojoj adresi na Telepu, ako Vam to ne odgovara kupujte od nekog drugog.
☑ Svi predmeti su fotografisani na prirodnom svetlu, nema nikakvih filtera, efekata ili neceg slicnog !
❗❗❗ NE SALJEM U INOSTRANSTVO ❗❗❗
☑ Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!
☑ Tu sam za sva pitanja!
☑ Knjige saljem nakon uplate!
☑ POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!
☑ Filmski plakati:
☑ Molim Vas da ne ocekujete od plakata da izgledaju kao da su sada izasli iz stamparije, ipak neki od plakata imaju godina... i mi se nakon 50 godina zguzvamo :) Trudim se da ih sto bolje fotografisem kako bi ste imali uvid u stanje.
☑ Sto se tice cena plakata, uzmite samo u obzir da su ovo originalni plakati iz perioda filma, i da kada bi ste hteli da napravite (odstampate) bilo kakav filmski plakat sa intereneta kostalo bi Vas verovatno vise od hiljadu dinara...
☑ Antikvarne knjige:
☑ Sto se tice antikvarnih knjiga, molim Vas da ne ocekujete da knjige koje su stare neke i po 150 godina budu u savrsenom stanju, budite srecni sto su uopste pozivele toliko vremena i sto je informacija jos uvek u njima, a stanje kakvo je takvo je, uvek mogu da se odnesu da se prekorice i malo sreda, pa da opet dobiju malo svezine, naravno ko to zeli.
Toni Morison (engl. Toni Morrison, rođ. 18. februara 1931, rođena Kloi Ardelija Voford,[2] — 5. avgust 2019[3]), bila je književnica i profesorka. Dobila je Nobelovu nagradu 1993. za sabrana dela. Laureat je Pulicerove nagrade. Dela joj odišu epskim temama, živim dijalozima, izuzetno detaljnim crtama afroameričkih likova. Objavila je seriju dečjih knjiga sa sinom Slejd Morisonom.
Mladost
Rođena je kao Kloi Entoni Voford (engl. Chloe Anthony Wofford) u Lorejnu, Ohajo.[4] Drugo je od četvoro dece, iz radničke porodice. Kao dete stalno je čitala (među omiljenim piscima su joj bili Džejn Ostin i Lav Tolstoj). Njen otac, Džordž Voford, varilac po zanimanju, često bi joj govorio afroameričke narodne priče (metod pripovedanja koji će kasnije prožeti njena dela). Kada je imala oko 15 godina, bilci su linčovali dva crna biznismena koji su živeli u njenoj ulici. Morison je rekla: „On nam nikada nije rekao da je video tela. Ali on ih je vidio. I to je bilo previše traumatično, mislim, za njega.”[5] Uskoro nakon linča, Džordž Voford se preselio u rasno integrirani grad Lorejn (Ohajo), u nadi da će pobeći od rasizma i osigurati profitabilno zaposlenje u rastućoj industrijskoj ekonomiji u Ohaju. On je radio razne poslove i kao zavarivač za US Stil. Ramah Voford je bila domaćica i posvećeni pripadnik Afričke metodističke episkopalne crkve.[6]
Morisonova je 1949. upisala Univerzitet Hauard i studirala društvene nauke. Pod izgovorom da se Kloi teško izgovara, menja ime u Toni. Zvanje magistra engleske književnosti stekla je na univerzitetu Kornel 1955, a Univerzitet u Oksfordu dodelio joj je titulu počasnog doktora 2005.
Karijera
Odraslo doba i uređivačka karijera: 1949–1975
Godine 1949, ona se upisala na Univerzitet Hauard u Vašingtonu, tražeći društvo crnih intelektualaca.[7] Dok je bila u Hauardu, prvi put se susrela sa rasno odvojenim restoranima i autobusima.[5] Diplomirala je 1953. godine sa dipl. na engleskom i nastavila školovanje da stekne magisturu umetnosti na Univerzitetu Kornel 1955. godine.[8] Njena magistarska teza nosila je naslov „Tretman otuđenih Virdžinije Vulf i Vilijama Foknera.“[9] Predavala je engleski, prvo na Teksaškom južnom univerzitetu u Hjustonu od 1955. do 1957. godine, a zatim na Univerzitetu Hauard u narednih sedam godina. Dok je predavala na Hauardu, upoznala je Harolda Morisona, jamajskog arhitektu, za koga se udala 1958. Njihov prvi sin rođen je 1961. godine, a ona je bila trudna sa svojim drugim sinom kada se razvela od Harolda 1964.[10][11][12]
Nakon razvoda i rođenja njenog sina Slejda 1965, Morisonova je počela da radi kao urednica za L. V. Singer, odeljenje za udžbenike izdavača Random Hause,[6] u Sirakuzi, Njujork. Dve godine kasnije, prešla je u Random Hause u Njujorku, gde je postala njihova prva crna žena viši urednik u odeljenju za beletristiku.[13][14]
U tom svojstvu, Morison je igrala vitalnu ulogu u dovođenju crnačke književnosti u mejnstrim. Jedna od prvih knjiga na kojima je radila bila je prelomna Savremena afrička književnost (1972), zbirka koja je uključivala radove nigerijskih pisaca Vola Sojinke, Činua Ačeba i južnoafričkog dramaturga Atola Fugarda.[6] Ona je podstakla novu generaciju afroameričkih pisaca,[6] uključujući pesnika i romanopisca Tonija Kejda Bambaru, radikalnu aktivistkinju Anđelu Dejvis, Crnog pantera Hjuija Njutna[15] i noveliskinju Gejl Džons, čije je pisanje Morisonova otkrila. Takođe je objavila autobiografiju otvorenog poznatog šampiona Muhameda Alija iz 1975. godine, pod nazivom The Greatest: My Own Story. Pored toga, objavila je i promovisala rad Henrija Dume,[16] malo poznatog romanopisca i pesnika kojeg je 1968. godine ubio tranzitni službenik u njujorškoj podzemnoj železnici.[5][17]
Među drugim knjigama koje je Morisonova razvila i uredila je Crna knjiga (1974), antologija fotografija, ilustracija, eseja i dokumenata o životu crnaca u Sjedinjenim Državama od vremena ropstva do 1920-ih.[5] Izdavačka kuća Random Hause nije bila sigurna u pogledu ovog projekta, ali je njegovo objavljivanje naišlo na dobar prijem. Alvin Bim je recenzirao antologiju za klivlendskog Plejn Dilera, pišući: „Urednici, poput romanopisaca, imaju decu mozga – knjige koje smišljaju i oživljavaju bez stavljanja sopstvenih imena na naslovnu stranu. Gospođa Morison ima jedno od ovih u prodavnicama sada, a časopisi i bilteni u izdavačkoj delatnosti su oduševljeni, govoreći da će proći kao vrući kolači.`[6]
Promovisanje afroameričke književnosti
Godine 1958. udaje se za Harolda Morisona, rađa dvoje dece ali se i razvodi 1964. Posle razvoda seli se u Njujork, gde radi kao urednik. 18 meseci kasnije postaje jedan od urednika njujorškog sedišta poznate izdavačke kuće Random House.
Kao urednik, igrala je važnu ulogu u približavanju afroameričke književnosti ka mejnstrimu. Uređivala je između ostalih i knjige Toni Kejd Bambara i Gejl Džonsa. Morison je bila profesor društvenih nauka na Univerzitetu u Prinstonu, od 1989. Taj radni odnos je prekinula 2006.
Trenutno radi za američki periodični magazin „Nacija“ (The Nation)
Politika
Izazvala je bezmalo skandal nazvavši Bil Klintona „prvim predsednikom crncem“ dodavši kako „Klinton ispoljava gotovo svaku crtu „afroamerikanstva“: odrastao uz samohranog roditelja, rođen siromašan, radničke klase, svira saksofon, dečko iz Arkanzasa koji obožava Mekdonalds i brzu hranu.`
Predmet: 82200153
