Godina izdanja: 2007
ISBN: 978-9958-41-189-2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Derida, Žak
Naslov Pisanje i razlika / Jacques Derrida ; prevela s francuskog jezika Vanda Mikšić
Jedinstveni naslov ǂL`ǂécriture et la différence
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik hrvatski
Godina 2007
Izdavanje i proizvodnja Sarajevo : „Šahinpašić“, 2007 (Sarajevo : Bemust)
Fizički opis 326 str. ; 23 cm
Drugi autori - osoba Mikšić, Vanda (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂDiskursi
Napomene Prijevod djela: L`écriture et la différence
Tiraž 500
Bibliografija: str. 321-324 ; bibliografske i druge bilješke uz tekst
Registar
Predmetne odrednice Filologija -- Kreativno pisanje
Kreativno pisanje – Filologija

Derrida otvara prostor onom heterogenom a tradicionalnoj metafizici identiteta alternira potragu za diferencijom i ustanovljuje glasovitu strategiju dekonstrukcije koju sam prakticira kao „rad na dekonstrukciji klasičnih filozofskih tekstova“. U polemici sa tradicionalnim/ metafizičkim izricanjem identiteta i totaliteta koje je uvijek vezano za ontološki modus prezencije, Derrida pravi radikalan pomak ka diferirajućem pismu kao iskustvu traga i razlike. Nasuprot idealističkoj diskriminaciji pisma kao „toposa otuđenja“ mišljenja – on dodjeljuje pismu status nesvodivog fakticiteta i radi na njegovoj neukidivoj pokretljivosti koja se ne zamrzava u metafizičkom izricanju prezencije. „Pisanje i razlika“ (1967) predstavlja polivalentan polemički dijalog sa suvremenicima i njihovim misaonim matricama. Polemički partneri su: Levi-Strauss, Foucault, Levinas, Artaud, Paul de Man... Početna nit vodilja Derridinih rasprava je otpor strukturalističkoj ideji zatvorenih struktura nasuprot koje on promovira ideju (vremenske) otvorenosti i povijesnosti koja se opire totaliziranju. Njegov pojam „differance“ – markira iskustvo mišljenja koje se opire konačnom fiksiranju, odnosno označava odgodu i odgađanje kao modalitete nikad okončanog procesa razlikovanja. U razgovoru sa Levinasom Derrida raspravlja o iskustvu Drugog, sa Artaudom i Battaillesom o „teatru užasa“ na iskustvu holokausta, a sa Freudom i Lacanom o aporijama psihoanalize...

Žak Derida (Jacques Derrida), 15. 7. 1930 – 8. 10. 2004, francuski filozof. Kao mali, veoma je voleo i igrao fudbal i želeo da postane profesionalni fudbaler. Najpoznatiji je po sistemu dekonstrukcije - filozofske doktrine koja predstavlja sistem analize i kritike koja vodi ka razotkrivanju razlika između strukture i osnove značenja subjekta. Javlja se u mnogim disciplinama a prvenstveno u lingvistici, književnosti, umetnosti. Dekonstrukcija se prvi put pojavljuje u književnosti a sistem je razvio Derida u svojim dekonstrukcijskim analizama zapadnih filozofa. U svojim analizama pokazuje kako se književno delo ne može posmatrati samo kao delo jednog pisca nego kao rezultat konflikata unutar jedne kulturne sredine ili mišljenja. Dekonstrucijska dela u svom obliku prikazuju više mišljenja i značenja u jednom trenutku koja su često u uzajamnom konfliktu i suprotnosti. Dekonstrukcijom se mogu otkriti i videti koja mišljenja i suprotnosti su bili zapostavljeni u delu koje je nastalo tradicionalnom metodom stvaranja.
Osnovna osobina ovog sistema analize jeste da upoređuje binarne suprotnosti (npr. muškost i ženskost) te da umesto opisivanja njihove stroge kategorizacije prikaže koliko su takve suprotnosti suštinski izmešane i koliko je nemoguće da se u potpunosti razdvoje. Cilj je da se prikaže da kategorije i kategorizacije ne postoje u apsolutnim i strogim značenjima.
Njegovo obimno delo imalo je značajan uticaj na književnu teoriju i filozofiju. Bio je profesor na Sorboni, na École Normale Supérieure. Držao je predavanja i na Univerzitetu Džon Hopkins, Jejlu, Njujorškom univerzitetu itd. Dobio je počasne doktorate na Kembridžu, Kolambija univerzitetu, Univerzitetu u Eseksu, Luvenu itd. Radio je i na École des Hautes Études en Sciences Sociales u Parizu. Bio je jedan od osnivača Collège international de philosophie (CIPH), institucije zamišljene tako da bude mesto za filozofska istraživanja koja se ne bi mogla raditi na drugim mestima. Bio je prvi predsednik tog Instituta. Kao profesor je radio i na Kalifornijskom univerzitetu.
Žestoka osporavanja njegovog rada dolazila su uglavnom iz analitičke filozofije. Takođe, neki drugi kritičari tvrde da je dekonstrukcija nihilistička i da je Deridino pisanje pokušaj rušenja etičkih i intelektualnih normi, a dekonstruktivistički pristup negacija mogućnosti znanja i smisla, mešavina ekstremnog skepticizma i nihilizma.
Bio je politički angažovan.

MG142 (N)