Godina izdanja: 1992
ISBN: 86-7047-119-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Posveta na predlistu, inače veoma dobro očuvano.

Autor - osoba Eco, Umberto, 1932-2016 = Eko, Umberto, 1932-2016
Naslov Umetnost i lepo u estetici srednjeg veka / Umberto Eko ; prevod sa italijanskog Tanja Majstorović i Snežana Brajović
Jedinstveni naslov Arte e bellezza nell`estetica medievale. srp
Vrsta građe stručna monografija
Jezik srpski
Godina 1992
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Svetovi, 1992 (Beograd : Kultura)
Fizički opis 267 str. ; 17 cm
Drugi autori - osoba Majstorović, Tanja (prevodilac)
Brajović, Snežana, 1947- (prevodilac)
Brajović, Snežana, 1947- (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂSvetovi / Svetovi, Novi Sad
(broš. s omotom)
Napomene Prevod dela: Arte e bellezza nell`estetica medievale / Umberto Eco
Tiraž 2.000
Beleška o delu na presavitku omota.
Bibliografija: str. 237-263.
Predmetne odrednice Estetika -- Srednji vek


Ova knjiga svetski poznatog pisca i intelek-tualca Umberta Eka (kod nas poznatog po ro-manima Ime ruže, Fukoovo klatno, semiotičkim radovima Otvoreno djelo i Kultura, komuni¬kacija, informacija proširena je verzija i u mno¬gome inovirana istraživanjima ranije Ekove knjige, takođe posvećene estetici u srednjem ve- ku, izašle još 1959.
Cilj ove knjige, po rečima autora, je da ponudi sliku jednog doba, a na filozofski prilog savremenoj definiciji estetike, kao i da shvati jedno istorijsko razdoblje i razjasni vlastite filozofske pretpostavke i krećući se kroz probleme u periodu koji zahvata oko dvesta godina, prati put određenih formula i otkriva njihovu evoluciju. Takva istorija jednog doba je složena i sačinjena od trajanja i prekida i često od dramatičnih preokreta koji se zasnivaju na naivnom navođenju i nekritičkom prihvatanju posredno primljenih estetičkih ideja iz klasičnog sveta da bi se dospelo do remek dela sistemske strogosti kakve su summae XIII veka. Na vrhuncu svoje evolucije, kako kaže Eko, srednjovekovna kultura nastoji da utvrdi stabilnu suštinu stvari, lepog, pomoću jasne i složene formule oslanjajući se na humanizam bezvremenog. Vreme, međutim prolazi a sistemska teorija nužno kasni u odnosu na previranja i napetosti i u trenutku kada se dovršava estetička slika političkog i teološkog reda, ovaj svet je već podrovan sa hiljadu strana.
Ova je knjiga dragocen i suveren pregled estetskih teorija koje je razradila kultura latinskog srednjeg veka od VI do XV stoleća naše ere, s time što Eko prinose stvarane na narodnom jeziku, bar u većem delu, smešta izvan srednjeg veka i uzgredno se dotiče ideja trubadurske poezije, novostilista itd, s tim što je u poslednjem poglavlju učinjena između ostalog, pomoći će i našem čitaocu da shvati i bolje razume sopstveno doba i pored nastojanja što smera da izvrši jednu upečatljivu rekonstrukciju jednog vremena i njegovih vizija.

SADRŽAJ
1. UVOD 5
2. SREDNJOVEKOVNI ESTETSKI SENZIBILITET 13
2.1. Estetski interesi srednjovekovnih ljudi 13
2.2. Mistici 16
2.3. Kolekcionarstvo 26
2.4. Korist i lepota 30
3. LEPO KAO TRANSCENDENTALNO 33
3.1. Estetska vizija univerzuma 33
3.2. Transcendentalni. Filip Kancelar 37
3.3. Komentari Pseudo-Dionisija 39
3.4. Viljem iz Overnja /Alvernus Wilhelm/ i Robert Groseteste /Robert Grosseteste/ 41
3.5. „Suma fratris Alexandri“ i Sveti Bonavetura 42
3.6. Albert Veliki /Albertus Magnus/ 45
4. ESTETIKA PROPORCIJE 50
4.1. Klasična tradicija 50
4.2. Estetika muzike 52
4.3. Škola u Šartru 56
4.4. „Homo Quadratus“ 59
4.5. Proporcija kao umetničko pravilo 62
5. ESTETIKE SVETLOSTI 69
5.1. Osećaj za boju i svetlost 69
5.2. Nauka o svetlosti i perspektiva 74
5.3. Metafizika svetlosti: Groseteste 76
5.4. Sveti Bonaventura 78
6. SIMBOL I ALEGORIJA 82
6.1. Simbolički univerzum 82
6.2. Nerazlikovanje simbolizma i alegorija 88
6.3. Metafizička pansemioza 91
6.4. Biblijski alegorizam 96
6.5. Enciklopedijski alegorizam 101
6.6. Univerzalni alegorizam 106
6.7. Umetnički alegorizam 109
6.8. Sveti Toma i ukidanje alegorijskog univerzuma 113
7. PSIHOLOGIJA I GNOSEOLOGIJA ESTETSKOG VIĐENJA 121
7.1. Subjekt i objekt 121
7.2. Estetska emocija 122
7.3. Psihologija viđenja 125
7.4. Estetsko viđenje kod Sv. Tome 128
8. SV. TOMA I ESTETIKA ORGANIZMA 134
8.1. Forma i supstancija 134
8.2. „Proportio“ i „integritas“ 136
8.3. „Claritas“ 144
9. RAZVOJI I KRIZE ESTETIKE ORGANIZMA 147
9.1. Ulrih iz Strazbura, Sv. Bonaventura i Lul 147
9.2. Duns Skot, Viljem iz Okama i jedinka 149
9.3. Nemački mistici 155
10. TEORIJE UMETNOSTI 157
10.1. „ARS“ u teoriji 157
10.2. Ontologija umetničke forme 160
10.3. Slobodne i služinske umetnosti 163
10.4. Lepe umetnosti 166
10.5. Poetike 170
11. UMETNIČKA INVENCIJA I DOSTOJANSTVO UMETNIKA 174
11.1. „Najniža doktrina“ 174
11.2. Pesnik „theologus“ 176
11.3. Egzemplarna ideja 178
11.4. Intuicija i osećanje 182
11.5. Novo dostojanstvo umetnika 186
11.6. Dante i novo shvatanje pesnika 188
12. POSLE SKOLASTIKE 198
12.1. Praktični srednjovekovni dualizam 198
12.2. Strukture srednjovekovne misli 201
12.3. Estetika Nikole Kuzanskog 207
12.4. Neoplatonski hermetizam 212
12.5. Astrologija versus proviđenje 219
12.6. Simpatija versus „srazmera“ 221
12.7. Talisman versus molitva 225
12.8. Estetika kao životna norma 227
12.9. Umetnik i novo tumačenje tekstova i sveta 230
12.10. Zaključci 232
BIBLIOIGIRAFSKI IZVORI 237

Umberto Eko je rođen u Aleksandriji 1932. godine. Bio je italijanski pisac, filozof, esejista i lingvista. S vremenom je postao jedan od najznačajnijih mislilaca svog doba. Bio je redovni profesor semiotike na Univerzitetu u Bolonji. Veliku slavu je stekao romanom Ime ruže. Nastavio je da piše romane koji su naišli na sjajan prijem kako kod publike, tako i kod kritike, uključujući Fukoovo klatno, Ostrvo dana pređašnjeg, Baudolino, Tajanstveni plamen kraljice Loane, Praško groblje i dr. Pored romana, Eko je ostavio značajan doprinos esejistici delima kao što su O književnosti, Kazati gotovo istu stvar, Uloga čitaoca (Lector in fabula). Godine 2004. priredio je delo Istorija lepote, a potom 2007. godine delo Istorija ružnoće, nakon čega su obe knjige postale neizostavni deo mnogih biblioteka. Preminuo je 2016. godine u Milanu.

MG P45 (N)