pregleda
Proklo Dijadoh - Himne bogovima
| Cena: |
| Želi ovaj predmet: | 1 |
| Stanje: | Polovan bez oštećenja |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Ostalo (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.
Pozitivne: 14509
Jezik: Srpski
Autor: Strani
ISBN: Tv
Godina izdanja: Tv
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!
Proklo (stgrč. Πρόκλος ὁ Διάδοχος— Proklo Nastavljač; Carigrad, 8. februar 412 — Atina, 17. april 485) bio je antički neoplatonistički filozof, upravnik Platonove akademije[1].
Život
Biografija Prokla je obnovljena prema izvorima na period 410—485. godine. Proklov biograf Marin navodi njegov horoskop, prema astronomskim podacima datum rođenja Prokla je određen kao 8. februar 412. godine[2].
Proklo je rođen u prestonici Rimskog carstva — Konstantinopolju, u porodici imućnog advokata iz Ksanta[3]. U nameri da krene očevim stopama, kao mlad odlazi u Aleksandriju, gde je prvo studirao retoriku, a zatim se zainteresovao za filozofiju i postao učenik aleksandrijskog neoplatoniste Olimpijodora Starijeg. Od njega je Proklo počeo da proučava Aristotelove logičke rasprave, u čijem je tumačenju on, kako navodi Marin, već u to vreme postigao uspeh.
Sa 20 godina Proklo se preselio u Atinu, gde je Platonovu akademiju u to vreme vodio Plutarh Atinski. Plutarh je, uprkos poodmaklim godinama, počeo da uči sa Proklom lično, proučavajući sa njim Aristotelovu raspravu „O duši“ i Platonov dijalog „Fedon“. Dve godine kasnije, Plutarh je umro, predajući rukovodstvo školom svom učeniku Sirijanu, od koga je Proklo nastavio studije.
Marin izveštava da je do svoje 28. godine Proklo napisao jedno od svojih najvažnijih dela, komentar na Platonov Timej.
Oko 450. godine, nakon Sirijanove smrti, Proklo je postao upravnik Platonove akademije.
Vreme Proklovog života bilo je vreme opadanja drevne grčke civilizacije. Paganski kultovi su se i dalje praktikovali, ali su usled jačanja hrišćanstva zapali. U to vreme, čuvena Fidijasova statua Atene je uklonjena sa Partenona, što su oni oko Prokla doživljavali kao bogohuljenje. U polemici sa hrišćanima, Proklo nije bio pasivna strana – kako navodi Suda, napisao je „Prigovore protiv hrišćana“ u 18 knjiga (delo nije sačuvano). U jednom trenutku, sukob između hrišćana i akademika postao je toliko intenzivan da je Proklo bio primoran da napusti Atinu i ode u Lidiju na godinu dana.
Putujući Azijom, Proklo se upoznao sa nekim istočnjačkim učenjima, koja je sintetizovao sa svojim sistemom. Verska praksa, molitve suncu, rituali pod Proklom postali su neophodna komponenta obrazovnog procesa na Akademiji. Marin navodi da je Proklo provodio „dane i noći“ u molitvi, u orfičkim i haldejskim pročišćenjima i u obavljanju „svih drugih verskih obreda“.
U svom ličnom životu, Proklo se držao asketskih principa: nije bio oženjen, uzdržavao se od mesne hrane i postio prema uputstvima bogova koji su mu se pojavili u snu. Prema Marinovim rečima, upravo je preterani asketizam bio uzrok njegove relativno rane smrti: „Njegovo telo bilo je iscrpljeno od grube i nepodnošljive hrane, od prečestih abdesta i sličnih smetnji. Proklo nije zazirao od društvenih aktivnosti; učestvovao je na gradskim skupovima.
Umro je u Atini u 73. godini, ostavljajući Marina za svog naslednika. Sahranjen je u Atini u istoj kripti sa svojim učiteljem Sirijanom.
Stvaralaštvo
Glavna filozofska dela Prokla posvećena su razmatranju najviših principa svih stvari i uspostavljanju platonizma kao teološkog učenja.
U raspravi „Osnovi teologije“ (Στοιχειωσις θεολογικη), Proklo izlaže učenje o natčulnim principima. Traktat se sastoji od 211 pasusa, od kojih svaki formuliše, a zatim daje neki dokaz.
„Platonova teologija“ (Περι της κατα Πλατωνα θεολογιας) je veliko delo u kojem Proklo gradi doktrinu o višim principima i bogovima, citirajući mnoge citate iz Platonovog sistema, osmišljenog da već postoji i potvrđuje da svi takvi sistemi Platon predstavlja jedan sveti tekst.
Od brojnih Proklovih komentara na Platonove dijaloge, do nas je došlo pet: do „Timeja” (Marin piše da je Proklo cenio ovaj komentar više od svih ostalih), do „Parmenida”, do „Republike”, do „Alkibijada”, delimično na „Kratilu“ Komentari o Filebu, Teetetu, Sofistu i Fedonu potpuno su izgubljeni. Sačuvao se i deo Proklovog komentara na Plotinove Eneade. Svi komentari o Aristotelu su izgubljeni, ali se zna da je Proklo tumačio Kategorije, O tumačenju i Prvu i Drugu analitiku.
Tri mala filozofska traktata Prokla - `O deset sumnji u pogledu proviđenja`, `O proviđenju, sudbini i onome što je u nama`, `O hipostazama zla` - sačuvana su samo u latinskom prevodu Vilijama od Moerbekea (13. vek) .
U maloj raspravi „Principi fizike“ (Στοιχειωσις φυσικη), Aristotelov fizički sistem je predstavljen u obliku lanca definicija i teorema.
Astronomska dela obuhvataju kratku raspravu elementarnog sadržaja pod nazivom „Sfera“ (Σφαιρα), kratak „Pregled astronomskih pretpostavki“ (Υποτυπωσις αστρονομικων υποθνger υποθνεσteσeωling classic”), „Reviev of Astronomical Assumptions“ tolemej” i knjiga „O pomračenjima“, sačuvano samo u latinskom prevodu.
Iz matematičkih radova P Astronomska dela obuhvataju kratku raspravu elementarnog sadržaja pod nazivom „Sfera“ (Σφαιρα), kratak „Pregled astronomskih pretpostavki“ i knjiga „O pomračenjima“, sačuvano samo u latinskom prevodu.
Od Proklovih matematičkih dela, sačuvan je ceo „Komentar na prvu knjigu Euklidovih elemenata“. Pored toga, Proklo je napisao posebno delo o paralelnim linijama, koje nije sačuvano.
Od religioznih i magijskih dela koja su stigla do nas su „Ekloge iz haldejske filozofije“ (Εκ της αυτης Χαλδαικης φιλοσοφιας) i knjiga „O heleneskoj umetnosti o helenetskoj umetnosti ` Ελληνας ιερατικης τεχνης). Sačuvano je i sedam himni bogovima: Heliju, Afroditi, Muzama, svim bogovima, Likijskoj Afroditi, Hekati i Janusu, mudroj Atini. Ove himne, pisane homerskim heksametrom, privlače pažnju svojim orfičkim sadržajem, koji je oličen u pozivima bogovima da nam omoguće da „izbegnemo crno zlo rođenja“.
Hijerarhija Univerzuma kao celine izgrađena je u Proklu prema šemi Platonovog Parmenida: natpostojeći Jedno (aka Dobro i Bog); dalje, genade su super-egzistirajuće jedinice-bogovi, u koje su uključeni postojeći bogovi, ili umovi - inteligibilni bogovi, ili idealno Biće, sintetički ujedinjujući principe granice i beskonačnog.
Biće i inteligibilni bogovi su suprotstavljeni Umu (Nus) i mislećim bogovima, koji su povezani sa inteligibilnim bogovima preko bogova inteligibilnog mišljenja. Superkosmički bogovi i misleće duše su povezani sa mislećim bogovima-umovima. Sledeći stepen je Kosmička duša, u kojoj postoje razlike: unutarkosmički bogovi, univerzalne duše, demonske „jednostavne duše“: anđeli, demoni u pravom smislu i heroji. Još niže su „delimične duše“ koje oživljavaju tela; njima pripada i ljudska duša. Ispod svih su neživa tela.
U ovu hijerarhijsku strukturu, Proklo prirodno uključuje tradicionalne olimpijske bogove, raspoređujući ih na trijade i dele ih na transcendentalne i kosmičke. Između tela i duše postoji „priroda“, bestelesna, ali neodvojiva od tela, nesvesna sila, identična sili sudbine. Najniži ontološki nivo, ali ipak izveden iz najvišeg, jeste, konačno, materija.
☑ Zamolio bih clanove koji zele licno preuzimanje, da ne postavljaju uslove kako, sta, gde... licno preuzimanje je na mojoj adresi na Telepu, ako Vam to ne odgovara kupujte od nekog drugog.
☑ Svi predmeti su fotografisani na prirodnom svetlu, nema nikakvih filtera, efekata ili neceg slicnog !
❗❗❗ NE SALJEM U INOSTRANSTVO ❗❗❗
☑ Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!
☑ Tu sam za sva pitanja!
☑ Knjige saljem nakon uplate!
☑ POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!
☑ Filmski plakati:
☑ Molim Vas da ne ocekujete od plakata da izgledaju kao da su sada izasli iz stamparije, ipak neki od plakata imaju godina... i mi se nakon 50 godina zguzvamo :) Trudim se da ih sto bolje fotografisem kako bi ste imali uvid u stanje.
☑ Sto se tice cena plakata, uzmite samo u obzir da su ovo originalni plakati iz perioda filma, i da kada bi ste hteli da napravite (odstampate) bilo kakav filmski plakat sa intereneta kostalo bi Vas verovatno vise od hiljadu dinara...
☑ Antikvarne knjige:
☑ Sto se tice antikvarnih knjiga, molim Vas da ne ocekujete da knjige koje su stare neke i po 150 godina budu u savrsenom stanju, budite srecni sto su uopste pozivele toliko vremena i sto je informacija jos uvek u njima, a stanje kakvo je takvo je, uvek mogu da se odnesu da se prekorice i malo sreda, pa da opet dobiju malo svezine, naravno ko to zeli.
Toni Morison (engl. Toni Morrison, rođ. 18. februara 1931, rođena Kloi Ardelija Voford,[2] — 5. avgust 2019[3]), bila je književnica i profesorka. Dobila je Nobelovu nagradu 1993. za sabrana dela. Laureat je Pulicerove nagrade. Dela joj odišu epskim temama, živim dijalozima, izuzetno detaljnim crtama afroameričkih likova. Objavila je seriju dečjih knjiga sa sinom Slejd Morisonom.
Mladost
Rođena je kao Kloi Entoni Voford (engl. Chloe Anthony Wofford) u Lorejnu, Ohajo.[4] Drugo je od četvoro dece, iz radničke porodice. Kao dete stalno je čitala (među omiljenim piscima su joj bili Džejn Ostin i Lav Tolstoj). Njen otac, Džordž Voford, varilac po zanimanju, često bi joj govorio afroameričke narodne priče (metod pripovedanja koji će kasnije prožeti njena dela). Kada je imala oko 15 godina, bilci su linčovali dva crna biznismena koji su živeli u njenoj ulici. Morison je rekla: „On nam nikada nije rekao da je video tela. Ali on ih je vidio. I to je bilo previše traumatično, mislim, za njega.”[5] Uskoro nakon linča, Džordž Voford se preselio u rasno integrirani grad Lorejn (Ohajo), u nadi da će pobeći od rasizma i osigurati profitabilno zaposlenje u rastućoj industrijskoj ekonomiji u Ohaju. On je radio razne poslove i kao zavarivač za US Stil. Ramah Voford je bila domaćica i posvećeni pripadnik Afričke metodističke episkopalne crkve.[6]
Morisonova je 1949. upisala Univerzitet Hauard i studirala društvene nauke. Pod izgovorom da se Kloi teško izgovara, menja ime u Toni. Zvanje magistra engleske književnosti stekla je na univerzitetu Kornel 1955, a Univerzitet u Oksfordu dodelio joj je titulu počasnog doktora 2005.
Karijera
Odraslo doba i uređivačka karijera: 1949–1975
Godine 1949, ona se upisala na Univerzitet Hauard u Vašingtonu, tražeći društvo crnih intelektualaca.[7] Dok je bila u Hauardu, prvi put se susrela sa rasno odvojenim restoranima i autobusima.[5] Diplomirala je 1953. godine sa dipl. na engleskom i nastavila školovanje da stekne magisturu umetnosti na Univerzitetu Kornel 1955. godine.[8] Njena magistarska teza nosila je naslov „Tretman otuđenih Virdžinije Vulf i Vilijama Foknera.“[9] Predavala je engleski, prvo na Teksaškom južnom univerzitetu u Hjustonu od 1955. do 1957. godine, a zatim na Univerzitetu Hauard u narednih sedam godina. Dok je predavala na Hauardu, upoznala je Harolda Morisona, jamajskog arhitektu, za koga se udala 1958. Njihov prvi sin rođen je 1961. godine, a ona je bila trudna sa svojim drugim sinom kada se razvela od Harolda 1964.[10][11][12]
Nakon razvoda i rođenja njenog sina Slejda 1965, Morisonova je počela da radi kao urednica za L. V. Singer, odeljenje za udžbenike izdavača Random Hause,[6] u Sirakuzi, Njujork. Dve godine kasnije, prešla je u Random Hause u Njujorku, gde je postala njihova prva crna žena viši urednik u odeljenju za beletristiku.[13][14]
U tom svojstvu, Morison je igrala vitalnu ulogu u dovođenju crnačke književnosti u mejnstrim. Jedna od prvih knjiga na kojima je radila bila je prelomna Savremena afrička književnost (1972), zbirka koja je uključivala radove nigerijskih pisaca Vola Sojinke, Činua Ačeba i južnoafričkog dramaturga Atola Fugarda.[6] Ona je podstakla novu generaciju afroameričkih pisaca,[6] uključujući pesnika i romanopisca Tonija Kejda Bambaru, radikalnu aktivistkinju Anđelu Dejvis, Crnog pantera Hjuija Njutna[15] i noveliskinju Gejl Džons, čije je pisanje Morisonova otkrila. Takođe je objavila autobiografiju otvorenog poznatog šampiona Muhameda Alija iz 1975. godine, pod nazivom The Greatest: My Own Story. Pored toga, objavila je i promovisala rad Henrija Dume,[16] malo poznatog romanopisca i pesnika kojeg je 1968. godine ubio tranzitni službenik u njujorškoj podzemnoj železnici.[5][17]
Među drugim knjigama koje je Morisonova razvila i uredila je Crna knjiga (1974), antologija fotografija, ilustracija, eseja i dokumenata o životu crnaca u Sjedinjenim Državama od vremena ropstva do 1920-ih.[5] Izdavačka kuća Random Hause nije bila sigurna u pogledu ovog projekta, ali je njegovo objavljivanje naišlo na dobar prijem. Alvin Bim je recenzirao antologiju za klivlendskog Plejn Dilera, pišući: „Urednici, poput romanopisaca, imaju decu mozga – knjige koje smišljaju i oživljavaju bez stavljanja sopstvenih imena na naslovnu stranu. Gospođa Morison ima jedno od ovih u prodavnicama sada, a časopisi i bilteni u izdavačkoj delatnosti su oduševljeni, govoreći da će proći kao vrući kolači.`[6]
Promovisanje afroameričke književnosti
Godine 1958. udaje se za Harolda Morisona, rađa dvoje dece ali se i razvodi 1964. Posle razvoda seli se u Njujork, gde radi kao urednik. 18 meseci kasnije postaje jedan od urednika njujorškog sedišta poznate izdavačke kuće Random House.
Kao urednik, igrala je važnu ulogu u približavanju afroameričke književnosti ka mejnstrimu. Uređivala je između ostalih i knjige Toni Kejd Bambara i Gejl Džonsa. Morison je bila profesor društvenih nauka na Univerzitetu u Prinstonu, od 1989. Taj radni odnos je prekinula 2006.
Trenutno radi za američki periodični magazin „Nacija“ (The Nation)
Politika
Izazvala je bezmalo skandal nazvavši Bil Klintona „prvim predsednikom crncem“ dodavši kako „Klinton ispoljava gotovo svaku crtu „afroamerikanstva“: odrastao uz samohranog roditelja, rođen siromašan, radničke klase, svira saksofon, dečko iz Arkanzasa koji obožava Mekdonalds i brzu hranu.`
Predmet: 81740997
