ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2001
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Ogled o personalističkoj filosofiji

Izdavač: BRIMO, Beograd
Biblioteka Logos
Izabrana dela Nikolaja Berđajeva, knj. 5
Prevod: Ljiljana Ristić
Povez: tvrd
Broj strana: 229
Sadržaj priložen na slici.
Veoma dobro očuvana.

„Čovek je rob zato što je sloboda teška, a ropstvo lako.“

Čovek sebe tiraniše svešću o vlastitoj slabosti i vlastitom ništavilu, i žudnjom za moći i veličinom. Svojom porobljavajućom voljom čovek porobljava ne samo drugog, nego i sebe. Postoji večita tendencija ka despotizmu, žeđ za vlašću i gospodarenjem. Prvobitno zlo je vlast čoveka nad čovekom, uniženje čovekovog dostojanstva, nasilje i gospodarenje. Eksploatacija čoveka od strane čoveka, koju Marks smatra prvobitnim zlom, jeste drugostepeno, izvedeno zlo, jeste pojava mogućna kao gospodarenje čoveka nad čovekom. Ali, čovek postaje gospodar drugoga zato što je po strukturi svoje svesti postao rob volje za gospodarenjem. Ista sila kojom on porobljava drugoga porobljava i njega samog. Slobodan čovek ne želi ni nad kim da gospodari.

Vođa gomile nalazi se u istom takvom ropstvu kao i gomila, on ne može da postoji izvan gomile, izvan roblja nad kojim gospodari, sav izbačen u spoljašnje. Tiranin je proizvod masa koje pred njim osećaju strah. Volja za moć, za dominacijom i gospodarenjem jeste strast, to nije slobodna volja i volja za slobodom. Strast volje za moć nalazi se u vlasti sudbine i gradi je čovek sudbine. Cezar-diktator, heroj imperijalne volje, postavlja se pod znak fatuma. On ne može da se zaustavi, ne može da se ograniči, on ide sve više i više ka propasti. To je osuđeni čovek. Volja za moć je nezasita. Ona ne svedoči o suvišku snage koja se daje ljudima. Imperijalna volja gradi sablasno, efemerno carstvo, ona rađa katastrofe i ratove. Imperijalna volja je demonsko izopačenje istinskog čovekovog pozvanja. U njoj je izopačenje univerzalizma na koji je čovek pozvan.

Hristos je slobodan, najslobodniji među sinovima ljudskim. On je slobodan od sveta, i vezuje jedino ljubavlju. Hristos je govorio kao onaj koji ima vlast, ali on nije imao volju za vlast i nije bio gospodar. Cezar, heroj imperijalizma, jeste rob, rob sveta, rob volje za moć, rob ljudske mase bez koje ne može da ostvari volju za moć. Gospodar poznaje jedino visinu na koju ga uznose robovi, cezar poznaje jedino visinu na koju ga uznose mase. Ali, robovi, mase isto tako, svrgavaju sve gospodare i sve cezare. Sloboda jeste sloboda ne samo od gospodara, nego i od robova. Gospodar je determinisan spolja, gospodar nije ličnost, kao što ni rob nije ličnost, samo je slobodan čovek ličnost, makar i čitav svet hteo da ga pokori.

(K-135)