ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spolja kao na fotografijama, unutra u urednom i čistom stanju. Pored redovnog omota ima i dodatni plastični.

Autor - osoba Heidegger, Martin, 1889-1976 = Hajdeger, Martin, 1889-1976
Naslov Bitak i vrijeme / Martin Heidegger ; preveo s njemačkoga Hrvoje Šarinić ; uvod u `Sein und Zeit` Gajo Petrović
Jedinstveni naslov Sein und Zeit. hrv
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik hrvatski
Godina 1985
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Naprijed, 1985
Fizički opis CLXVII, 509 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Šarinić, Hrvoje, prevodilac (prevodilac)
Šarinić, Hrvoje, prevodilac (prevodilac)
Petrović, Gajo, 1927-1993 (autor dodatnog teksta)
Petrović, Gajo, 1927-1993 (autor dodatnog teksta)
Aranitović, Dobrilo, 1946- (autor dodatnog teksta)
Aranitović, Dobrilo, 1946- (autor dodatnog teksta)
Zbirka Filozofska biblioteka
(Karton sa omotom)
Napomene Prevod dela: Sein und Zeit
Str. XIII-CXXXII: Uvod u `Sein und Zeit` / Gajo Petrović
Poredbeni rječnik termina i izraza: str. 499-504
Heidegger u Jugoslaviji (1937-1984) : bibliografija prevoda djela i članaka Martina Heideggera u Jugoslaviji sa literaturom o njegovom djelu / Dobrilo Aranitović: str. CXXXV-[CLXVIII]
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Registar.

Martin Hajdeger (1889–1976) je bio nemački filozof. Posebno značajan je Hajdegerov doprinos tumačenju Ničeovog dela. Hajdeger je odlučujuće uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina. Uz Huserla Hajdeger se smatra za najuticajnijeg filozofa kontinentalne tradicije. Počeo je da studira teologiju ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu. Veliki uspeh knjige „Biće i vreme“ omogućio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio „Istorijski poziv Nemačke...“ Ostatak života proveo je povučeno u planinskoj kući na padinama Crne šume, ispod Švarcvalda. Hajdeger se smatra jednim od najuticajnijih filozofa 20. veka. Posebno je značajan njegov uticaj u kontinentalnoj filozofskoj tradiciji (posebno na Žan Pola Sartra) a takođe je uticao na istaknutog rimokatoličkog teologa Karla Ranera. Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 1976.

MG54 (NS)