Godina izdanja: 2023.-4.IZDANJE
ISBN: 978-86-6011-204-2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

KNJIGA JE KAO NOVA NEKORISCENA-ORIGINALNO 4.IZDANJE,Izdavač: `AKIA` Mali princ,OCENA(5+) ! Samo slobodan čovek ima vlast nad samim sobom, može razviti svoja svojstva, usavršiti vrline kojima je obdaren, doći do svesti kojom će pojmiti, poznati i vršiti svoj zadatak, svoja prava, svoje dužnosti. Osnovno načelo ovog dela glasi: „U društvu je svako odgovoran za svoje ponašanje samo utoliko ukoliko se to i drugih tiče. U onome što se njega samog tiče, svako je samostalan, pravno neograničen. Svako je sam svoj gospodar nad samim sobom, nad svojim telom i nad svojom dušom.“
ISBN : 978-86-6011-204-2
Naslov dela : `O slobodi`
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Sloboda , Država , Opšta teorija države , Teorija i filozofija vlasti , Vlast i opozicija , Uzurpacija
Ostali naslovi iz oblasti: Pravo
Autor : Džon Stjuart Mil(autor)
Godina izdanja : 2023-.4. izdanje
Prevod : Petar A. Karađorđević(prevod)
Povez : Tvrd povez-PROSIVEN
Izdavač: `AKIA` Mali princ Format : 17 cm Stanje knjige : KNJIGA JE KAO NOVA NEKORISCENA-ORIGINALNO 4.IZDANJE,Izdavač: `AKIA` Mali princ,OCENA(5+) ! Broj stranica : 192 str.
Naslov originala: On liberty / John Stuart Mill
Pismo : Latinica
Sadržaj:
O SLOBODI – Džon Stjuart Mil
„Svakom čoveku je poslednji i najviši cilj da što više i skladnije razvije svoje snage u njihovoj ličnoj osobini, a uslovi kojima će to postići jesu: sloboda rada i raznolikost položaja.“
Ovim citatom Vilhelma Humbolta, Džon Stjuart Mil počinje jedno od svojih „najglasnijih“ dela, knjigu sa nazivom „O slobodi“.
Interesantna je činjenica da je ovo delo preveo tadašnji knežević, Petar I Karađorđević. Nećemo puno govoriti o ovoj impresivnoj činjenici, kako bismo izbegli politička poređenja sa trenutnim stanjem. Ali važno je istaći to da je ovo delo na tadašnjeg kneževića ostvarilo veliki uticaj.
Da bi, kada je postao kralj, Petar I na mesto apsolutizma uspostavio ustavnost i parlamentarizam. Bivajući svestan važnosti uzgoja slobode i tolerancije i činjenice da se demokratija gradi na duži period, u vidu ukorenjene tradicije.
Osnovno načelo ovog dela glasi: „U društvu je svako odgovoran za svoje ponašanje samo utoliko ukoliko se to i drugih tiče. U onome što se njega samog tiče, svako je samostalan, pravno neograničen. Svako je sam svoj gospodar nad samim sobom, nad svojim telom i nad svojom dušom.“

Dakle, ovde je stvar jasna – granice društva, podrazumevajući pod istim i državu i svakodnevne ljude koji nas okružuju. Treba da zadiru samo u one sfere našeg ponašanja koje se njih samih tiču. Ostalo je u isključivoj slobodi pojedinca i neprikosnoveno je pred bilo kakvim pokušajem pritiska.

On veli da su „Mnogobrojni oni koji neko ponašanje, koje se njima ne dopada, smatraju ličnom uvredom baš kao što je to smatrao i onaj verski predvodnik. Koji je, kad su ga okrivljavali zbog toga što ne poštuje religozne osećaje drugih ljudi, odgovorio da držeći se svoje opake vere, oni vređaju njegove osećaje“.

Kao što vidimo, ovo se itekako sukobljava sa osnovnim Milovim načelom, da su ovakvi stavovi lična stvar pojedinca, kao što je lična stvar pojedinca i neki materijalni predmet koji poseduje. Te bilo kakvo oduzimanje prava na taj predmet predstavlja krađu koju prati krivična sankcija.

O SLOBODI – Džon Stjuart Mil