ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1994
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Kukić Branko
Put u Zamak : eseji o Leonidu Šejki / Branko Kukić
Vrsta građe esej ; odrasli, ozbiljna
Jezik srpski
Godina 1994
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1994
Fizički opis 113 str. ; 20 cm
Zbirka Kolekcija Pečat
Predmetne odrednice Šejka, Leonid – 1932-1970

Ova je knjiga pisana, pre svega, za one koji veruju u Šejkine ideje i u njegov Put. A taj Put nije ništa drugo nego čežnja za Smislom, žudnja za Jedinstvom, i ljubav prema Svetlosti. Još uvek me ispunjava istinska nada da još ima onih koji ovaj Put slede, onih u čijim se srcima uzdiže Stub Spasenja koji je prožimao tolike slobodne ljude na njihovom duhovnom putovanju, da se uzdiže i da prožima čitav Kosmos „stožer iz koga sve izvire i u kome sve poprima svoj smisao“. U ovoj zaboravljenoj dimenziji – u ovom svetu bez Boga – mislim da se nalazi izgubljeni ključ za duhovni preporod čovečanstva, za otkrivanje Puta prema izlasku iz teskobe Bića. Zato je i tema ovih rasprava osnovno egzistencijalno, moralno i duhovno pitanje – vertikalizam Sveta i Čoveka. (B. K.)

LEONID ŠEJKA
(Beograd, 24.04.1932 ― Beograd, 15.12.1970)
Šejka je rođen aprila 1932. u Beogradu, od oca Trofima Vasiljeviča, strogog ukrajinskog oficira i srpskog generalštabnog topografa, izbeglog u Srbiju nakon sloma carske Rusije. Šejkina majka bila je blaga Katarina Zisić, koja je poticala iz ugledne valjevske cincarske porodice Zisijadis. Dve različite roditeljske krvi slile su se u jednu i procvetale u jednu, stvaralačku. Šejka uči rusku osnovnu školu, potom gimnaziju i srednju tehničku školu, da bi upisao Arhitektonski fakultet u Beogradu. Ovo je genetska predispozicija – naime, Šejkina majka je veoma volela operu i uz nju je Šejka muziku doživeo kao blisku, srodnu umetnost. Prirodno je da je posle toga izabrao arhitekturu, koju drugačije zovu – zaleđenom muzikom. No, slikar je već postojao u njemu. Od osamnaeste godine ušao je u svet slikarstva i astronomije. Tvrdio je da je `zvezdano nebo takav prostor na kome misli mogu da slobodno lutaju`. No, pored umetnosti, proučavao je i atomistiku, biologiju, filozofiju, književnost, muziku. Smatrao je da nije potrebno naći sebe, već – doći do sebe.
Leonid Šejka: `O mom ranijem životu ukratko: u detinjstvu, ništa izuzetno. Gledajući sebe tadašnjeg, teško se prepoznajem. Vidim samo jednu tamnu svest ili, još bolje, jedan mrak u svesti. A zatim uspon, napredak, izvesno rasvetljenje, sa kojim dolazim samo do jedne potpune prosečnosti. Zabave, igranje fudbala, vezivanje kose preko noći, učenje novog šlagera za sutradan. Jednog dana ušao sam u jednu biblioteku. Na stolu su bile razbacane knjige. Dobih želju za skupljanjem znanja. Počeo sam od astronomije. Astronomija je za mene bila poetična nauka; vređalo me je iznošenje praktične koristi astronomije. Zvezdano nebo je takav prostor po kome može slobodno da se luta u mislima. Mesec, ugledan kroz teleskop, umesto ravne pločice ukazivao se sličan rapavoj, okrugloj i suvoj zemlji; uzbuđivalo me njegovo tragično lebdenje u praznom.`
...Prvi put je izlagao 1953. a prvu samostalnu izložbu je priredio u beogradskoj galeriji Grafičkog kolektiva (1958). Retrospektivna izložba priređena mu je u Beogradu (1972). Bio je jedan od osnivača i teoretičara umetničke grupe Medijala (1957) na čijim izložbama je učestvovao do 1970. godine. Od 1961. član je ULUS-a. Dosta je putovao: Minhen, Salcburg i Bern (1967), Cirih, Bern, Pariz (1968), a putovao je i u Englesku i Holandiju. Pored slikarstva bavio se i vajarstvom, ilustracijom i scenografijom. Priredio je dvanaeset samostalnih izložbi od kojih: sa Draganom Lubardom u Beogradu (1958), sa Mirom Glavurtićem u Cirihu (1968), u Minhenu, Bazelu, Bernu... Kolektivno je izlagao na izložbama sa ULUS-om, grupom Medijala, na Bijenalu mladih, Oktobarskom salonu, na izložbama nadrealizma, u inostranstvu na Mediteranskom bijenalu u Aleksandriji, Međunarodnoj izložbi akvarela u Bruklinu i mnogim reprezentativnim izložbama jugoslovenske umetnosti (Rim, Brno, Prag, Frankfurt, Leverkuzen). Dobio je nagradu Nolita za Traktat o slikarstvu (1965).

[ Od februara do aprila 1957 ]
… Jednoga dana sam dobio poruku. Poruku-naređenje, molbu, predlog? Ni do danas nisam saznao… Ukratko, morao sam da otputujem.
Ali kuda? Izgleda da je to bilo svejedno. Mogao sam da idem u ma kom pravcu i da ne pogrešim, da to bude pravi. Oni koji su poslali poruku možda su sve već predvideli.......



O AUTORU
Branko Kukić
Rođen 1950. u Jelen Dolu. Član Srpskog književnog društva od osnivanja 2001. i PEN-a.
OBJAVLJENA DELA
Onaj, Matica srpska, Novi Sad, 1981.
Prazno, Srpska književna zadruga, Beograd,1988.
Put u zamak, Rad, Beograd, 1993.
Slikarstvo i kraljevstvo, Clio, Beograd, 1995.
Stiks, Istočnik, Beograd, 2004.
Uspomene na slikarstvo, (sa D. Albaharijem, S. Basarom, J. Aćinom), Galerija „Nadežda Petrović“, Čačak, 2007.
Simbolično u srpskom slikarstvu HIX i XX veka, Moderna galerija Valjevo, 2007.
Iza, Službeni glasnik, Beograd, 2012.
Osnivač i glavni urednik časopisa `Gradac` od 1974. godine, a 1985. pokreće izdavačku delatnost, uređuje i objavljuje knjige iz oblasti književnosti, umetnosti i nauke u nekoliko biblioteka.
Priredio
Priređivač tematskih brojeva časopisa `Gradac`: Žan Žene, Beket, Ljuba Popović, Mediala, David Albahari, Radomir Reljić, Dado Đurić, Vasko Popa, Luj Ferdinan Selin, Baltus, Nikola Tesla.
Knjige
Šejka, Grad – Đubrište – Zamak (sabrani tekstovi), Književne novine, Beograd, 1982.
Antologija Dali, Književne novine, Beograd, 1984
Ljubomir Simović, Sreda u subotu, Rad, Beograd, 2002.
Nadežda Petrović, Likovne kritike, Galerija „Nadežda Petrović“, Čačak, 2009.



KNJIGA NIJE ČITANA



#27