Godina izdanja: 2012
ISBN: 978-86-519-1182-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veoma dobro očuvano.

Autor - osoba Hjum, Dejvid, 1711-1776
Naslov O samoubistvu i besmrtnosti duše / Dejvid Hjum ; preveo Milan Miletić
Jedinstveni naslov Essays on Suicide and the Immortality of the Soul. scc
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2012
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni glasnik, 2012 (Beograd : Glasnik)
Fizički opis 105 str. ; 18 cm
Drugi autori - osoba Miletić, Milan (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂUmetnost i kultura / [Službeni glasnik]. ǂKolekcija ǂ1001 knjiga ; 56
Sadržaj Sadrži i: Pisma o samoubistvu / Žan-Žak Ruso.
(broš.)
Napomene Prevod dela: Essays on Suicide and the Immortality of the Soul / David Hume
Tiraž 500
Napomena prevodioca: str. 5-6
Str. 99-105: Nepoznati Dejvid Hjum / M. [Milan] M. [Miletić]
Napomene uz tekst
Predmetne odrednice Hjum, Dejvid, 1711-1776
Samoubistvo
Duša (filozofija)

Čovekov svet, prema Hjumu, jesu „univerzum, sazdan od uobrazilje“, a „ja“, „duša“, „Bog“, samo su ideje koje organizuju naše ontološke predstave. „Sve naše ideje o božanstvu nisu ništa drugo nego skup ideja, koje stičemo zahvaljujući razmatranjima o dejstvima našeg sopstvenog uma.“ Shodno tome, Bog je samo proizvod samosaznatljivog razuma, usled čega nije samo ideja, nastala poput svih ostalih ideja, putem opažanja, nego je proizvod delatnosti razuma.
Deistička platforma u Hjumovoj varijanti potvrđuje neizbežnost čovekovog potčinjavanja prirodi kao dejstvujućem zakonu. Stoga, antropološka skepsa Dejvida Hjuma, osnažena njegovim deističkim pogledom na svet, neminovno pretvara radikalno ontološko samoopredelenje subjekta u njegovu anihilaciju.

Dejvid Hjum
Dejvid Hjum (engl. David Hume; 1711–1776) je škotski filozof, ekonomista i istoričar. Rođen je 7. maja 1711. u Edinburgu, umro je 25. avgusta 1776. isto u Edinburgu bio je jedan skeptičar počeo je da studira prava, koja nije do kraja završio. U toku studija dolazi u dodir sa Njutnovom fizikom, kao i sa delima engleskog filozofa Džona Loka koji mu daje pravac u filozofiji.
Hjumov Uticaj
Dejvid Hjum je bio jedna od značajnijih ličnosti njegovog stoleća. Na evropskom kontinentu, a naročito u Francuskoj, važio je za jednog od većih engleskih filozofa. U Nemačkoj je Kant tvrdio, da ga je Hjumova lektira iz dogme i dremeža probudila. Hjumove moralno filozofske ideje utiču takođe na utilitariste 19. veka, naročito na Džeremi Bentama i Džona Stjuarta Mila.
Život
Kada bi čovek pustio današnje profesore filozofije, da odluče ko je bio najbolji prozni autor na engleskom jeziku, pobedio bi sigurno Hjum. Hjum je rano doneo odluku o filozofiranju, podstaknut marljivim čitanjem lektire, pisao je taj šesnaestogodišnjak, hteo je: „Kao jedan filozof da govori“. Godinu dana kasnije, da bi ispunio želju svojim roditeljima upisuje se da studira prava, za koje nije pokazao veliko interesovanje. Počinje ozbiljno da se upušta u filozofske probleme, njegov veliki prijatelj u mislima postao je Ciceron. 1729. dobio je nervni slom i žali se na jake depresije koje češće dobiva. Ta depresivna bolest trajala je četiri godine, pokušao je da se izleči čvrstom disciplinom, tako što bi se dnevno po par sati posvetio filozofskim posmatranjima. Ali baš tako lako, kao što je on zamislio, nije išlo. Da bi se što pre izlečio pokušao je sa normalnim poslom. Počeo je da radi kao trgovac u jednoj prodavnici šećera u Bristolu. Brzo je shvatio da taj zanat nije za njega i pokušava ponovo sa čistom filozofskom egzistencijom. Hjum putuje za Francusku i tamo boravi tri godine, gde je životni standart mnogo skuplji nego u Engleskoj, tu počinje svoje prvo delo a završava ga u Londonu „Traktat“ Rasprava o Ljudskoj Prirodi (1739–40), koje važi za majstorsko delo koje je Hjum objavio. Više sreće imao je Hjum sa esejima o Moralu i Politici. U krug užih prijatelja pripada Adam Smit, koji se smatrao ocem ekonomije i poznati osnivač savremene geologije Džejms Hjuton.
Hjum skeptičar
Njegova skeptičnost se odražavala pre svega protiv metafizike, njoj i sa tim svakoj spekulaciji o nedostupnim stvarima bile su njegova glavna borba. Metafizičke ideje bile su za njega produkt neplodnog naprezanja čovečije taštine, koja pokušava u predmete da uđe koje su razumu potpuno nepristupačni. Ta izmišljena filozofija (Pseudofilozofija) mora se nemilosrdno otkriti (tako misli Hjum). Takođe njegova molba za profesorsko mesto na univerzitetu u Edinburgu bila je odbijena, verovatno zato što je Hjum okarakterisan kao religiozni skeptičar. Delo koje je objavio 1748 „Jedno istraživanje u pogledu ljudskog razuma“ moguće ja da obuhvata njegov Traktat (Rasprava).
Etika
U etici zastupa Hjum mišljenje da „dobro i loše nisu zavisni od razuma, nego samo od njihovog značaja i u sreću izrasli“.
Dela
• 1751. Istraživanje moralnih principa
• 1758. Ispitivanje čovečijeg razuma
• 1779. Dijalog o prirodnoj religiji

MG44 (N)