ISBN: Ms
Godina izdanja: Ms
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Istraživanje o ljudskom razumu je knjiga škotskog filozofa empiriste Dejvida Hjuma, objavljena na engleskom 1748. godine pod naslovom Philosophical Essais Concerning Human Understanding sve dok u izdanju iz 1757. nije došlo do sada poznatog imena.[1][2]. To je bila revizija ranijeg truda, Hjumovog Traktata o ljudskoj prirodi, objavljenog anonimno u Londonu 1739–40. Hjum je bio razočaran prijemom Traktata, koji je, kako je rekao, „otpao mrtvo rođen od štampe“,[3] i tako je ponovo pokušao da širi svoje razvijenije ideje u javnosti pisanjem kraćeg i polemičnog dela. .

Krajnji proizvod njegovog rada bila je Istraga. Istraga je izostavila veći deo materijala iz Traktata, u korist pojašnjenja i naglašavanja njegovih najvažnijih aspekata. Na primer, Hjumovi stavovi o ličnom identitetu se ne pojavljuju. Međutim, važnije tvrdnje, kao što je Hjumov argument o ulozi navike u teoriji znanja, su zadržane.

Ova knjiga se pokazala veoma uticajnom, kako u godinama koje će odmah uslediti, tako i danas. Imanuel Kant ukazuje na to kao na knjigu koja ga je probudila iz njegovog samoopisanog „dogmatskog sna“.[4] Istraga se naširoko smatra klasikom u modernoj filozofskoj književnosti.


Dejvid Hjum (engl. David Hume; Edinburg, 7. maj 1711 — Edinburg, 25. avgust 1776) bio je škotski filozof, ekonomista i istoričar. Bio je skeptičar koji je počeo je da studira prava, koja nije do kraja završio. U toku studija dolazi u dodir sa Njutnovom fizikom, kao i sa delima engleskog filozofa Džona Loka koji mu daje pravac u filozofiji.[2]

Hjumov uticaj
Dejvid Hjum je bio jedna od značajnijih ličnosti njegovog stoleća. Na evropskom kontinentu, a naročito u Francuskoj, važio je za jednog od većih engleskih filozofa. U Nemačkoj je Kant tvrdio da ga je Hjumova lektira iz dogme i dremeža probudila.[3] Hjumove moralno filozofske ideje utiču takođe na utilitariste 19. veka, naročito na Džeremi Bentama i Džona Stjuarta Mila.

Biografija
Kada bi čovek pustio današnje profesore filozofije da odluče ko je bio najbolji prozni autor na engleskom jeziku, pobedio bi sigurno Hjum. Hjum je rano doneo odluku o filozofiranju, podstaknut marljivim čitanjem lektire, pisao je taj šesnaestogodišnjak, hteo je: „Kao jedan filozof da govori“. Godinu dana kasnije, da bi ispunio želju svojim roditeljima upisuje se da studira prava, za koje nije pokazao veliko interesovanje.Počinje ozbiljno da se upušta u filozofske probleme, njegov veliki prijatelj u mislima postao je Ciceron. Godine 1729. dobio je nervni slom i žali se na jake depresije koje češće dobija. Ta depresivna bolest trajala je četiri godine, pokušao je da se izleči čvrstom disciplinom, tako što bi se dnevno po par sati posvetio filozofskim posmatranjima. Ali baš tako lako, kao što je on zamislio, nije išlo. Da bi se što pre izlečio pokušao je sa normalnim poslom. Počeo je da radi kao trgovac u jednoj prodavnici šećera u Bristolu. Brzo je shvatio da taj zanat nije za njega i pokušava ponovo sa čistom filozofskom egzistencijom. Hjum putuje za Francusku i tamo boravi tri godine, gde je životni standart mnogo skuplji nego u Engleskoj, tu počinje svoje prvo delo a završava ga u Londonu „Traktat“ Rasprava o ljudskoj prirodi (1739—1740), koje važi za majstorsko delo koje je Hjum objavio. Više sreće imao je Hjum sa esejima o Moralu i Politici. U krug užih prijatelja pripada Adam Smit, koji se smatrao ocem ekonomije i poznati osnivač savremene geologije Džejms Haton.[4]

Hjum skeptičar
Njegova skeptičnost se odražavala pre svega protiv metafizike, njoj i sa tim svakoj spekulaciji o nedostupnim stvarima bile su njegova glavna borba. Metafizičke ideje bile su za njega produkt neplodnog naprezanja čovečije taštine, koja pokušava u predmete da uđe koje su razumu potpuno nepristupačni. Ta izmišljena filozofija (Pseudofilozofija) mora se nemilosrdno otkriti (tako misli Hjum). Takođe njegova molba za profesorsko mesto na univerzitetu u Edinburgu bila je odbijena, verovatno zato što je Hjum okarakterisan kao religiozni skeptičar. Delo koje je objavio 1748, Jedno istraživanje u pogledu ljudskog razuma, moguće ja da obuhvata njegov Traktat (Rasprava).

Etika
U etici Hjum zastupa mišljenje da „dobro i loše nisu zavisni od razuma, nego samo od njihovog značaja i u sreću izrasli“.