Godina izdanja: 1976
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Manji format, odlicno ocuvana
Retko
C4
Роза Луксембург (пољ. Róża Luksemburg; Замошћ, 5. март 1871 — Берлин, 15. јануар 1919) била је теоретичарка марксизма и демократског социјализма.
Роза Луксембург

Роза Луксембург
Лични подаци
Пуно име
Розалија Луксенбург
Датум рођења
5. март 1871.
Место рођења
Замошћ, Руска Империја
Датум смрти
15. јануар 1919. (47 год.)
Место смрти
Берлин, Вајмарска република
Држављанство
Вајмарска република
Народност
Јеврејка
Универзитет
Универзитет у Цириху
Потпис

Била је теоретичар Социјалдемократске партије Немачке, а касније Независне социјалдемократске партије Немачке. Основала је новине Црвена застава, и била саоснивач спартакистичке лиге, марксистичке револуционарно-демократске групе од које је настала КПД, те је суделовала у неуспешној револуцији у Берлину, јануара, 1919. Устанак је започет упркос негодујућим наредбама Розе Луксембург, а угушили су га остаци монархистичке армије и десничарске паравојне формације, фрајкора.
Након што је СПД подржао немачко учешће у Првом светском рату 1915. године, Луксембург и Карл Либкнехт су основали антиратну Спартакову лигу (Spartakusbund) која је на крају постала КПД. Током Новембарске револуције, суоснивала је новине Die Rote Fahne (Црвена застава), централни орган спартацистичког покрета. Луксембург је сматрала да је устанак Спартакиста у јануару 1919. био грешка,[1] али је подржаола покушај рушења Вајмарске републике којом је влада SPD и одбацио сваки покушај решења путем преговора. Кабинет SPD Фридриха Еберта угушио је побуну Spartakusbund слањем Freikorps, паравојне групе које спонзорише влада, које се углавном састоје од ратних ветерана активних током Првог светског рата у редовима царске немачке војске. Freikorps трупе су заробиле, мучиле и погубиле[2] Луксембург и Либкнехт током побуне.[3]
Због своје наглашене критике и лењинистичке и умереније социјалдемократске школе марксизма, Луксембург је увек имала помало подвојен пријем међу научницима и теоретичарима политичке левице.[4] Без обзира на то, источнонемачка комунистичка влада је увелико идолизирала Луксембург и Либкнехта као комунистичке мученике.[5] Немачка савезна канцеларија за заштиту устава (BBC) тврди да је идолизација Луксембурга и Либкнехта важна традиција немачке крајње левице 21. века.[5] Упркос њеној пољској националности и јаким везама са пољском културом, противљење PPS-а због њеног става против независности Друге Пољске Републике 1918. и касније критике од стране стаљиниста учинили су је контроверзном историјском фигуром у данашњем политичком дискурсу Трећа Пољска Република.[6][7][8] По њој је назван луксембургизам, посебна револуционарна теорија марксизма и демократског социјализма.