Cena: |
Želi ovaj predmet: | 3 |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Beograd-Vračar, Beograd-Vračar |
Autor: Domaći
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Jezik: Srpski
Почнимо од првих питања: да ли је за добар живот важнија правда или лична срећа; може ли неправедан човек бити срећан; може ли праведан човек бити несрећан; шта је уопште правда, и у чему је срећа?
За ова питања кажемо да су прва зато што су, од тренутка када су први пут постављена, вековима представљала полазиште и оквир филозофије морала. А полазиште и оквир филозофских морала огледа се у два принципа: у правди, и у срећи.
И Платон и Кант постављају питање: Може ли неправедан човек бити срећан? За обојицу филозофа правда представља космички принцип, а ум - самосталну космичку силу.
Тако наилазимо на два савета за `добар живот`: први подразумева умереност и дисциплину која се развија у младости, како би човек био срећан у старости; други се односи на постојаности у борби за исправне циљеве.
Платон је тврдио да неправедан човек мора бити несрећан, и да праведан човек мора бити срећан.
Аристотел је заузео реалистичнији став и допустио да праведан човек може бити несрећан у неповољним околностима, али се сложио да неправедни људи, због унутрашњих раздора, не могу бити срећни.
Имануел Кант је, напослетку, одбацио обе Платонове тврдње. `Ми на свету видимо добре људе како пате`, рекао је он, `и рђаве како се веселе, и само Бог, ако га има, може то стање да преокрене`.
А да ли је срећа остварива - то је питање које ће довека занимати филозофе!
(22.5 цм, стр. 210)