Cena: |
Želi ovaj predmet: | 5 |
Stanje: | Nekorišćen |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta CC paket (Pošta) Post Express Lično preuzimanje |
Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Beograd-Vračar, Beograd-Vračar |
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
„Пре свега, треба уопште подсетити у чему се састоји предмет филозофије религије и каква је наша представа о религији. Ми знамо да се у религији ослобађамо свега временског; да религија представља ону област наше свести у којој су решене све загонетке света, у којој су одстрањене све противречности дубоке мисли, утихњују сви болови осећања; да је она област вечне остоне, вечног мира, вечног спокоја.
Човека чини човеком мисао као таква, конкретна мисао или, тачније, то да он јесте дух; као дух човек ствара науку у свој њеној многоликости, уметност, интересе политичког живота, односе који су повезани с његовом слободом, с његовом вољом.
Али све те многолике форме и све сложено преплитање људских односа, активности, уживања, све оно што човек поштује и цени, у чему тражи своју срећу, славу, свој понос – све то своје довршење налази у религији, у мисли, у свести, у осећању Бога.
Зато је Бог почетак и крај свега; све проистиче из те тачке и све се у њу враћа; Бог је средиште које све оживљава, одуховљује и даје душу свим облицима живота чувајући њихово постојање.
У религији човек ступа у везу с тим средиштем, у којем се сустичу сви његови други односи, па се тако уздиже на највиши степен свести, уздиже се у област која је ослобођена сваког односа са нечим другим, која је самодовољна, безусловна, словодна и представља крајњу сврху самој себи.“
(тврд повез, 24 цм, стр. 550)