ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 0000
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Nova, nekorišćena

Estetički spisi / Hose Ortega i Gaset
izbor i prevod s kastiljanskog Mima Marinović
predgovor Dragan Prole
Jezik srpski
Godina 2020
Izdavanje i proizvodnja Sremski Karlovci ; Novi Sad : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2020 (Novi Sad : Sajnos)
Fizički opis 640 str. ; 24 cm
Biblioteka Levijatan
Prevod dela: Obras completas / José Ortega y Gasset
Tiraž 1.000
Antropološka fenomenologija umetnosti: str. 5-24
Prvi pogled na Barohu (dodatak): str. 73-104
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice
Ortega i Gaset, Hose, 1883-1955 -- `Estetički spisi`

sadržaj
d. prole — antropološka fenomenologija umetnosti. estetički ogledi hose ortega i gaseta 5
razmatranja o piju barohi 25
i 25
ii - tema i stil 26
iii - tema skitnice 28
iv - tema pustolova 31
v - životni bilans 32
vi -estetska namera i književna kritika 34
vii - baroha u koriji doživljava udes sa gramatikom .... 37
viii - teorija sreće 39
ix - nepotkupljivi temelj u čoveku 45
x - malokrvna kultura 50
xi - delanje kao ideal 54
xii 59
xiii - barohina umetnost 60
xiv - proza i čovek 68
xv 72
prvi pogled na barohu (dodatak) 73
nekoliko podataka 73
teorija psovki 74
pretpostavke vezane za špansku histeriju 78
naslikani lav 85
ipak 90
izvorno obešenjaštvo pikarskog romana 98
umetnost ovoga sveta i onog drugog 105
i 105
ii - umetničke želje i moći 111
iii - simpatija i apstrakcija 113
iv - čovek primitivnog doba 116
v - čovek klasičnog doba 118
vi - orijentalni čovek 120
vii - mediteranski čovek 122
viii - čovek gotike 124
đokonda 130
meditacije o kihotu 141
čitaoče 141
uvodna meditacija 165
1. šuma (166). - 2. dubina i površnost (168). - 3. potoci i zlatne vule (171). - 4. onostranosti (173). - 5. restauracija i erudicija (175). - 6. mediteranska kultura (179). - 7.
šta je geteu rekao jedan kapetan (184). - 8. panter ili o senzualizmu (187). - 9. stvari i njihovo značenje (192). - 10. pojam (196). -11. kultura. -sturnost (198). -12. svetlost kao imperativ (200). - 13. intejracija (204). - 14. parabola (207). - 15. kritika kao patriotizam (207).
prva meditacija (kratka rasprava o romanu) 211
1. književni rodovi (212). - 2. uzoriti roman (213). - 3. epika (217). - 4. poezija progilosti (219). - 5. rapsod (222). - 6. helena i gospođa bovari (223). - 7. mit, ferment istorije (225). - 8. viteške knjše (227). - 9. predstava meštra pedra (230). - 10. poezija i stvarnost (232). - 11. stvarnost, ferment mita (235). - 12. vetrenjače (237). - 13. realistična poezija (238). - 14. mim (241). - 15. junak (242). - 16. uplitanje realizma (244). - 17. tragedija (246). -18. komedija (249). - 19. traškomedija (253). - 20. flober, servantes, darvin (254).
obeščovečenje umetnosti 258
nepopularnost nove umetnosti 258
umetnička umetnost 263
po koja kap fenomenologije 269
počinje obeščovečenje umetnosti 274
poziv na razumevanje 278
obeščovečenje umetnosti se nastavlja 280
tabui metafora 286
nadrealizam i podrealizam 288
preokret 290
ikonoborstvo 293
negativni uticaj prošlosti 294
ironična sudbina 298
netranscendentnost umetnosti 301
zaključak 305
razmišljanja o romanu
opadanje čitavog jednog književnog roda 308
autopsija 311
odbacivanje definicija 313
roman kao učmali žanr 315
supstancija i uloga 318
dva pozorišta 318
dostojevski i prust 324
delovanje i promišljanje 330
roman kao život lokalca 337
hermetičnost 341
roman, zbijeni književni rod 346
opadanje i usavršavanje 348
psihologija zamišljanja 351
otprema 354
gongora 355
sjaj i beda prevođenja 367
i - beda 367
ii - dva utopizma 372
iii - o govorenju i ćutanju 377
iv - ne govorimo zaozbiljno 383
v - sjaj 389
uvod za jednog don huana. 396
i 396
metodologija (396). - barokni dah (403).
ii
topohrafski um i toledska varijacija (406).
iii 412
donhuan i resantiman (412). -donhuan, heroj (417).
velaskes 423
oživljavanje slika 423
velaskes 446
ii 461
iii 470
sluđenost i formalizam 491
i 491
o blještavoj i sluđenoj španiji u velaskesovo vreme (491). - obaveštenja don heronima od barionueva (1654-1658) (527). - mouoa. - priča o filipu iv (547).
ii 549
formalizam (549).
povodom teme: uticaj karavađa 569
i 569
ii 582
velaskesovske teme 590
tabela generacija 598
goja 603
goja, udaljen od tema kojima se bavio 603
goja i ono narodno 609
portreti 631



Ortega i Gaset, Hose, 1883-1955 = Ortega y Gasset, José, 1883-1955

Iako nedovoljno poznat kod nas, Hose Ortega i Gaset je bio jedan od najuglednijih evropskih mislilaca XX veka. Plastično i književno stvaralaštvo smatrao je jednim od osnovnih područja u kojima se manifestuje senzibilitet svakog istorijskog razdoblja. Drugim rečima, razumevanje umetnosti određenog doba umnogome će nam pomoći da shvatimo i ostale njegove strukturne karakteristike. To je jedan od razloga zbog kojih je, tokom svoje dugotrajne karijere, napisao brojne radove o estetskim pitanjima, iako nikada nije sistematizovao sopstveno estetsko učenje. Ipak, Ortega se pre svega interesovao za umetnost i književnost zato što je smatrao da se u njima nalazi naročiti oblik bića, ono irealno, da je umetnost područje iluzija, bez čijeg razumevanja analiza ljudskog postojanja ne može biti potpuna. Umetnički proces jeste proces obestvarivanja (irealizacije), dok je umetničko delo živi hermetični organizam. Udubljivanje u njegove estetske analize produbiće razumevanje kako filozofije Ortege i Gaseta, tako i same španske kulture. Te refleksije takođe mogu da posluže kao dobra alatka za tumačenje plastičnih i književnih umetnosti uopšte, kao i onoga što je on nazivao njihovom živom delatnošću.

Hose Ortega i Gaset (José Ortega y Gasset, Madrid, 1883 - 1955) je bio španski liberalni filozof i esejist. Delovao je tokom prve polovine XX veka, u periodu kada je Španija vagala između monarhije, republikanizma i diktature. Njegova je filozofija opisivana kao „filozofija života“, koja je „sadržala davno skrivene početke u pragmatičnoj metafizici inspirisanoj Williamom Jamesom i s generalnom metodom preuzetom iz realističke fenomenologije koja je imitirala Edmunda Husserla, koja je služila kako njegovom proto-egzistencijalizmu (pre Martina Heideggera) tako i njegovom realističkom istorizmu, koji je upoređivan i s Wilhelmom Diltheyjem i Bendettom Croceom.Većina Orteginih dela zapravo su predavanja koja je održao i koja su uglavnom objavljivana naknadno, nekad i posthumno. Ovaj popis nastoji prikazati dela hronološkim redom kako su napisana ili nastajala, a ne kada su objavljivana:Meditaciones del Quijote (Meditacije o Quijoteu, 1914.)Vieja y nueva política (Stara i nova politika, 1914)Investigaciones psicológicas (Psihološka istraživanja, predavanje održano tokom 1915–16., a štampano 1982)Personas, obras, cosas (Ljudi, dela, stvari, članci i eseji napisani u periodu od 1904. do 1912)El Espectador (Gledalac, 8 tomova objavljenih od 1916. do 1934)Espana invertebrada (Beskičmena Španija, 1921)El tema de nuestro tiempo ( Tema našeg vremena, 1923)Las Atlántidas (Atlantide, 1924)La deshumanización del arte e Ideas sobre la novela (Dehumanizacija umjetnosti i Ideje o romanu, 1925)Espíritu de la letra ( Duh pisma 1927)Mirabeau o el político ( Mirabeau, ili političar, 1928 – 1929)?Qué es filosofía? ( Što je filozofija?, predavanja održana 1928 – 1929, posthumno objavljena 1957)Kant (1929–31)?Qué es conocimiento? ( Što je znanje?, tiskano 1984, a pokriva predavanja iz 1929, 1930. i 1931. naslovljena: „Vida como ejecución (El ser ejecutivo)“ / „Život kao izvršenje (Izvršno biće)“/, „Sobre la realidad radical“ / „O radikalnoj stvarnosti“/ i „?Qué es la vida?“ / „Šta je život?“/)La rebelión de las masas (Pobuna masa, 1930)Rectificación de la República; La redención de las provincias y la decencia nacional ( Ispravljanje Republike: Iskupljenje provincija i nacionalne pristojnosti, 1931)Goethe desde dentro (Goethe iznutra, 1932)Unas lecciones de metafísica ( Neke lekcije iz metafizike, predavanja održana 1932–33, objavljena 1966)En torno a Galileo (O Galileu, predavanje održano 1933–34; delovi su objavljeni 1942. pod naslovom „Esquema de las crisis“ / „Nacrt kriza“/)Prólogo para alemanes (Prolog za Nemce, prolog trećem nemačkom izdanju dela El tema de nuestro tiempo. Ortega je lično sprečio objavljivanje dela „zbog događaja u Münchenu 1934“. Prolog je konačno objavljen, na španskom, 1958)History as a System (Istorija kao sistem, premijerno objavljeno na engleskom 1935. godine; španska vezija naslovljena Historia como sistema, iz 1941. godine, sadži i esej „El Imperio romano“ /“Rimsko Carstvo“).Ensimismamiento y alteración. Meditación de la técnica. (Suočavanje sa samim sobom i izmjenjivanje. Meditacija o tehnici, 1939.)Ideas y creencias (Ideje i vjevoranja: O historijskom razumu, predavanje održano u Buenos Airesu 1940. godine, objavljeno 1979. godine zajedno s delom Sobre la razón histórica)Teoría de Andalucía y otros ensayos • Guillermo Dilthey y la idea de vida (Teorija o Andaluziji i drugi eseji: Wilhelm Dilthey i ideja života, 1942)Sobre la razón histórica (O historijskom razumu, predavanje održano u Lisabonu 1944. godine, objavljeno 1979. zajedno s Ideas y Crencias)Prólogo a un Tratado de Montería ( Predgovor raspravi o lovu, napisano kao predgovor delu grofa Ybesa objavljenom 1944)Idea del teatro. Una abreviatura (Ideja teatra. Skraćena verzija, predavanje održano u Lisabonu i Madridu 1946. godine; objavljeno 1958, La Revista Nacional de educación br. 62 sadrži verziju održanu u Madridu)La Idea de principio en Leibniz y la evolución de la teoría deductiva (Ideja o načelu kod Leibniza i evolucija deduktivne teorije, 1947, objavljeno 1958)Una interpretación de la historia universal. En torno a Toynbee (Interpretacija univerzalne istorije. O Toynbeeju, 1948, objavljeno 1960)Meditación de Europa (Meditacija o Europi, predavanje održano u Berlinu 1949. godine pod latinskim naslovom De Europa meditatio quaedam. Objavljeno 1960. godine zajedno s drugim neobjavljenim delima)El hombre y la gente (Čovek i ljudi, predavanje održano 1949 – 1950. na Institutu za društvene nauke, objavljeno 1957)Papeles sobre Velázquez y Goya (Radovi o Velaskezu i Goji, 1950)Pasado y porvenir para el hombre actual (Prošlost i budućnost čoveka današnjice, objavljeno 1962, a sadrži seriju predavanja održanih u Nemačkoj, Švajcarskoj i Engleskoj u periodu od 1951. do 1954. godine, objavljenih zajedno s komentarom Platonove Gozbe.)Goya (1958)Velázquez (1959)Origen y epílogo de la filosofía (Nastanak i epilog filozofije, 1960)La caza y los toros (Lov i bikovi, 1960)Meditations on Hunting (na engleski preveo Howard B. West, 1972)