ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2023
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

NOVA KNJIGA

GORAN GAVRIĆ

ROBOKAP I FILMSKI DVOJNICI - filozofija i film

Izdavač - Filmski centar Srbije, Beograd

Godina - 2023

214 strana

24 cm

Edicija - Pogledi i traganja

ISBN - 978-86-7227-134-8

Povez - Broširan



SADRŽAJ:
Predgovor
Uvod

I. TRANSPLANTACIJA MOZGA I PREŽIVLJAVANJE POLICAJCA MARFIJA
Neurofilozofija i veza između mentalnih i neuronskih stanja
Teletransport kao poslednja šansa da se policajac Marfi pomoću
svoje replike `spasi`
Redukcionističko gledište (fizički i psihološki kriterijum) i neredukcionističko gledište
Fizički spektar i transplantacija mozga

II. LIČNI IDENTITET ROBOKAPA
Premortem nakon postmortem perioda - inverzija kao posledica očuvanja mozga i zamene čovekovog tela robotovim
Lični identitet čoveka i robota - (dis)kontinuitet nakon smrti i njihovog spajanja
Različiti pristupi i svedočanstva u tumačenju ličnog identiteta čoveka i robota
Tjuring trijažni test - moralna dilema da li spasiti čoveka ili robota

III. ETIČKE DILEME U VEZI S ROBOKAPOM
Roboti i Robokap u kontekstu ljudskih i robotskih prava
Etički problem robotizovanja čoveka - zloupotreba ili borba za (ne)humaniji i (ne)sigurniji svet
Robokap kao dobri policajac ili pomahnitali ubica - potencijalne opasnosti od superiornosti robota
Roboti u policiji i u ratu - glasanje za i protiv

IV. ISTREBLJIVAČ I ODBEGLI REPLIKANTI
Paradoks duplikata i replikovanje replikanata
Vojt-Kampfov test - mentalna ili nementalna (veštačka) inteligencija replikanata
Repliku (replikanta) nakon smrti zamenjuje čovek (Istrebljivač) inverzija između Istrebljivača i Replikanta
Replikator i replike (replikanti) - naučno gledište naspram filozofske argumentacije

V. ZEMLJA POLICAJACA I ROBOTA
Robotska prava u zemlji ljudi i ljudska prava u zemlji robota
Ubistvo u samoodbrani i nemati izbor - čovek policajac i Robokap
Ubistvo u mirnodopskim i ratnim prilikama - Robokap i Robosoldžer
Sinhrono internalističko i eksternalističko opravdanje - suđenje robokapovima

VI SUVIŠNI IZVEŠTAJ I PREDVIĐANJE ZLOČINA
Filozofija krivičnog prava i (ne)narušavanje zakona
Predviđanje i sprečavanje ubistava
Da li je legitimno i moralno osuditi i zatvoriti osobu koja još nije počinila zločin?
Predviđanje pre-kogova i zloupotreba njihovih vidovnjačkih moći

VII. ZLI PORUČNIK I DOBRI ROBOKAP
Oblici psihološke iracionalnosti i slabost volje zlih poručnika
Motivi i namere zlih poručnika
Pogrešni napadač i lažno ubistvo - zli i dobri blizanac i posmatrač
Robokap
Da li se zli policajac može transformisati u dobrog Robokapa?

Zaključak
Summary
Beleška o autoru
Note on the author
Literatura
Registar imena


`U fokusu Gavrićevog istraživanja nalazi se filozofsko ispitivanje dometa i konsekvenci sintetisanja žive i nežive supstancije, odnosno sinteze koja je paradigmatično vizuelizovana u naslovnom liku iz filma Robokap, kao i u drugim (njegovim i čovekovim) filmskim dvojnicima. Gavrićevo korišćenje filmske fikcije za fundamentalna filozofska istraživanja ima potpuno metodološko utemeljenje i teorijsko opravdanje. Radi se o metodi misaonog eksperimentisanja, uključujući i variranje fiktivnih sadržaja iz žanra naučne fantastike, koja predstavlja okosnicu fenomenološko-filozofskog pristupa i postupka najstrože logičke analize.

Metodika analitičke filozofije, kojoj je autor ove knjige privržen, saglasna je sa magistralnim usmerenjem Huserlove fenomenologije i sastoji se u ispitivanju različitih misaonih mogućnosti, kako bi se na taj način došlo do invarijantnog značenjskog jezgra koje je logički obavezujuće u našem bavljenju izabranom tematikom. Za svaku pohvalu je njegova smelost da se pozabavi jednom ovoliko aktuelnom i provokativnom temom, koja se tiče uzbudljivo rastuće simbioze čoveka, digitalne tehnike i robotike, uz autorov istovremeno veoma atraktivan, zreo i metodološki utemeljen pristup u njenoj obradi.

Pri tome, dr Gavrić je u svojim razmatranjima demonstrirao izvrsno poznavanje kako relevantnih filozofskih učenja, tako i onih filmskih ostvarenja koja su od najvećeg značaja za rešavanje filozofskih zagonetki koje zaokupljaju njegovu pažnju. Stoga, svesrdno preporučujemo objavljivanje ove izuzetne monografije. (Milanko Govedarica)

Goran Gavrić (Beograd, 23. maj 1981.) je doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu (Odeljenje za istoriju umetnosti – metodologija nauke o umetnosti) 2013. godine. Predavao je od 2015. do 2021. godine (najpre u zvanju docenta, pa potom i vanrednog profesora) Istoriju umetnosti na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Od oktobra 2022. godine predaje u zvanju vanrednog profesora predmet Istorija umetnosti (3-6) na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu.

Objavio je knjige Prakseologija likovne umetnosti (Albatros plus, Beograd 2014), Nacrt za jednu pedagošku praksu: slučaj Paula Klea (Albatros plus, Beograd, 2014), Praktikum za uvod u vizuelne studije (Albatros plus, Beograd, 2015), Nauka u umetnosti: Van Gogov pogled iza horizonta (Albatros plus, Beograd, 2019), Pozorište iza pozornice: izvori i granična područja (Pozorišni muzej Voįvodine, Novi Sad, 2020), Pozorište u alternativnim područjima: podzemni, podvodni i kosmički teatar (Pozorišni muzej Vojvodine, Novi Sad, 2021) i Fotografija, književnost i film (Matica srpska, Novi Sad, 2022).

Objavio je preko šezdeset naučnih radova u inostranim i domaćim časopisima iz oblasti istorije umetnosti, moderne i savremene umetnosti, filmologije, filozofije filma, teatrologije, estetike fotografije i vizuelnih studija.
Član je Odbora Odeljenja za scenske umetnosti i muziku Matice srpske i član-saradnik iste institucije.`