Godina izdanja: 1988
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
ISBN: X

Vrlo dobro ocuvana knjiga sa potpisom vlasnika na predlistu,iz nepušačkog doma.

KARMA I REINKARNACIJA - PAVLE JEVTIĆ
Preveo: Branislav Kovacevic
Format: 21x15 cm.
Broj strana: 120
Izdavač i godina izdanja: Knjizevna zajednia Novi Sad 1988
Mek povez

Karma (sanskrit: कर्म O ovoj zvučnoj datoteci kárma (pomoć·info), pali: kamma; čin, delo) je pojam indijske filozofije koji označava neumoljivo i neizbežno sazrevanje svakog našeg htenja ili čina,[1] odnosno svako delanje koje pokreće lanac uzroka i posledica. Karma drži čoveka u večnom toku zbivanja (samsara), koji se smatra izvorom patnje i iz kojeg se traži oslobođenje (mokša).[2]

U hinduizmu, karma znači neumoljivi zakon raspodele života i životnih vrednosti putem delovanja zbira dobrih i loših dela u prethodnom životu ili životima. Karma je merilo moralnosti i delovanje odgovornosti. U svakom sledećem životu naša situacija će biti onakva kakvu smo u prethodnom zaslužili.[3] Nevidljiva sila koja se oslobađa iz karme naziva se adrsta.[1]

Postavljanje zakona karme je vratilo čoveku odgovornost; njegova sudbina više nije zavisila samo od volje i ćudi bogova, a njegov život, rasterećen samovoljnih božanskih zapovesti, našao je u samom sebi vodiča i dostojanstvo.[4]

U budizmu karma ima donekle drugačiju ulogu nego u hinduizmu, budući da nema trajnog subjekta (anata)....


Reinkarnacija ili preporađanje (lat. re-incarnatio – „ponovno utelovljenje”) je filozofski ili religiozni koncept da nefizička suština živih bića započinje novi život u različitoj fizičkoj formi ili telu nakon biološke smrti. Ona se takođe naziva preporod ili transmigracija, i deo je samsarske doktrine ciklične egzistencije.[1][2]

Prema ovom učenju, čovek se nakon smrti ponovo rađa, odnosno njegov duh se prenosi u neko novo biće ili osobu. Tako dolazi do kontinuiranog života, odnosno do besmrtnosti duše.[3] U varijantama ovog učenja, duša posle smrti provodi neko vreme na onom svetu, pre no što opet siđe na Zemlju da se sjedini s jednim novim ljudskim bićem.

Shvatanje o životu kao cikličnom procesu, tj. prolasku duše kroz različita tela, izvodi se kod mnogih drevnih naroda na osnovu pojava rađanja i smrti, i prenošenja porodičnih osobina kod dece. Pojam veoma sličan reinkarnaciji je i metempsihoza, s jedinom razlikom što se tu duša može useliti i u različite životinje i biljke.

U seobu duša verovali su npr. Pitagora, Empedokle i Platon,[4] a takođe sačinjava bitan element hinduizma, budizma i nekih drugih religija