ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2001
Jezik: Srpski
Autor: Strani

VASILI VICAKSI

MISAO I VERA - izabrane stranice

Predgovor - Ksenija Maricki Gađanski

Pogovor - T. M. P. Mahadevan

Izbor i prevod - Ksenija Maricki Gađanski i Ivan Gađanski

Izdavač - Književna opština Vršac, Vršac

Godina - 2001

214 strana

19 cm

Edicija - Biblioteka Nesanica

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Predgovor
KSENIJA MARICKI GAĐANSKI - Duhovni mostovi Vasilija Vicaksija

І PESME
Sumrak
Prozor
Ono
Kadžuraho
A sada
Stara staza
Santorini
Raskršće
Refleksi
Euridika
Naša generacija
Kavezi
Pitanje
Kasno
Taksila
Kao leptir
Samoću nisam osetio

II ESEJI O POEZIJI
Univerzalnost poezije
Poezija i diskurzivna misao: Poezija kao potvrda ljudske duhovnosti /
Pesma: veličanstveni neuspeh

III MISAO I VERA

IV PLATON I UPANIŠADE
Uvod
I Zajedničke tačke u strukturi i metodu
II Zajedničke tačke u opštim pristupima
III Zajedničke tačke u posebnim temama

T. M. P. MAHADEVAN - Mudrosš upanišada i Platon

Napomena prevodilaca


`Svestrani grčki autor, filosof, pesnik i prevodilac sa više jezika, Vasili Vicaksi celog svog života gradi duhovne mostove između svoje zemlje Grčke, današnje, vizantijske i antičke helenske, Evrope i Azije, između poezije, filosofije i nauke, između mnogih različitih jezika, od Balkana do Skandinavije. On je, i u poeziji kao i u filosofiji, uronjen u grčku tradiciju, pokazujući retku otvorenost prema drugim kulturama, čak i na izgled tako dalekim, kao što su sanskrt i Indija.

Veoma obrazovan, filosof, doktor prava i stručnjak za više oblasti, kojima se kao dugogodišnji diplomata bavio, govoreći tečno nekoliko svetskih jezika, on se u književnoj delatnosti oprobao prvo kratkim pričama i poezijom na francuskom jeziku. To za grčku poeziju nikad nije bilo neobično, još od rodonačelnika savremene grčke poezije Dionisija Soloma, koji je, početkom 19. veka, počeo da piše pesme prvo na italijanskom jeziku. Uspostavljajući kasnije duhovni most između Grčke, Evrope i Indije, Vasili Vicaksi je postigao višestruki rezultat: u svojoj poeziji i filosofiji umetnosti promislio je i doživeo duboko sve ove različite, a opet bliske duhovne tradicije, dok je s druge strane, u nizu knjiga objavljenih u Grčkoj i drugde, prezentirao svet hindu epike, mitova, simbola i religije.

Renesansno svestran i enciklopedijski obrazovan, ovaj mudri pesnik i mislilac ima jednu glavnu karakteristiku. To je helenski kristalna jasnoća poetskog sagledavanja ljudske egzistencije. Kao svi drugi oblici umetnosti, poezija je manifestacija neugasive žeđi čovekove za lepim. Za onim što je Platon zvao `vidljiva istina`, Hegel,čulni izraz ideje` ili E. Surio `očigle- dna savršenost`.

Najviše što pesnik može da se nada, kaže Kimon Frajer, jeste da drugima predstavi sebe samog, ne svoju viziju, već njenu aproksimaciju. Pesnik je neizbežno izdajnik sopstvene vizije. U vezi s tim Kosta Palama piše: `... Oni koji veruju da sam zadovoljan svojim stihovima kojima je ispunjeno nekoliko knjižica mora da su jako naivni`.

Ipak, bez njegovih stihova, čak i bledi refleks svetlosti inspiracije, `brzi jecaj bola` o kome govori Palama, udaljeni eho tajnih glasova koji pevaju u pesnikovoj imaginaciji, bili bi izgubljeni za sve nas i za sva vremena.

Vergilije, koji je bio duboko svestan nesavršenosti svoga pesničkog pisma, upravo zato je od svog prijatelja Varija zatražio da, u slučaju Njegove `prerane smrti`, spali rukopise njegove Ajneide. Rekao je, kako svedoči njegov biograf, da su njegovi stihovi samo `oslonci` (tibicines) njegovog dela dok se konačno ne izgrade solidni stubovi: `Dum scriberet ne quid impetum moraretur, quaedam imperfecta reliquit, alia laevissimis versis veluti fulsit.` Gete je `molio` da se tok poetskog stvaranja ne prekida zbog korigovanja, jer `oni koji nas razumeju, umeju i da oproste`.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.