ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1988
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Bitak i vrijeme - Martin Heidegger

BITAK I VREME HAJDEGER BITAK I VRIJEME HAJDEGER

- preveo s njemačkoga Hrvoje Šarinić
- uvod u `Sein und Zeit` Gajo Petrović

-Naprijed ,ZAGREB , 1988 godina ,2 izdanje
- CLXVIII + 510 strana

očuvanost 5 - ,ima samo 2 potpisa hemijskom na pocetku knjige ,bivseg vlasnika

Ova knjiga nemačkog filozofa Martina Hajdegera (1889–1976), po mišljenju mnogih, najznačajnije je filozofsko delo u 20. veku. Polazeći od osnovne teme svog učenja – pitanja o bitku bića kao takvog i u celini, i krećući se u svojim istraživanjima po najraznovrsnijim oblastima – ujedno razmatrajući celokupnu istoriju filozofije i kulture, Hajdeger nastoji da uspostavi poslednji osnov svega postojećeg i sveg našeg znanja o bitku. Svojim idejama ova knjiga uticala je i utiče ne samo na savremeno filozofsko mišljenje već i na brojne nauke – medicinu, teologiju, umetnost...Knjiga Bitak i vreme prevedena je na veliki broj svetskih jezika, a pred našim čitaocima je prvi prevod knjige na srpski jezik u godini jubileja, u kojoj se obeležava osamdeset godina od prvog objavljivanja ovog remek-dela filozofske misli.


Martin Hajdeger (1889 - 1976) je bio nemački filozof. Posebno značajan je Hajdegerov doprinos tumačenju Ničeovog dela. Hajdeger je odlučujuće uticao na formiranje mnogih filozofskih pravaca postmoderne, ali i izazivao kontroverze svojim vezama sa nacistima tokom ranih tridesetih godina. Uz Huserla Hajdeger se smatra za najuticajnijeg filozofa kontinentalne tradicije.

Počeo je da studira teologiju ali se ipak opredelio za filozofiju, koju je studirao u Konstanci i Frajburgu.

Veliki uspeh knjige „Biće i vreme“ omogućio je Hajdegeru da postane profesor u Frajburgu. Predavao je filozofiju sve do penzionisanja 1945. Penzionisale su ga francuske okupacione vlasti, zbog poznatog rektorskog govora u vreme dolaska nacista na vlast, u kome je slavio `Istorijski poziv Nemačke...`. Ostatak života proveo je povučeno u planinskoj kući na padinama Crne šume, ispod Švarcvalda. Hajdeger se smatra jednim od najuticajnijih filozofa 20. veka. Posebno je značajan njegov uticaj u kontinentalnoj filozofskoj tradiciji (posebno na Žan Pola Sartra) a takođe je uticao na istaknutog rimokatoličkog teologa Karla Ranera.

Hajdeger je umro u Frajburgu in Bresgau 1976.

Najznačajnija dela Martina Hajdegera su :

Biće i vreme, Šta je metafizika, Šta je filozofija, Kant i problemi metafizike, O biti razloga, O biti istine, O humanizmu, Identitet i razlika, Niče, Šumske staze...

Posle dolaska Hitlera na vlast 1933. godine Hajdeger se učlanjuje u nacionalsocijalističku partiju i biva izabran za rektora Univerziteta u Frajburgu. Te godine drži i poznati rektorski govor u kome govori o pozivu nemačkih univerziteta u novom vremenu. Njegova karijera se međutim zbog neslaganja sa nacistima završava već 1934. godine. Ostaje učlanjen u nacionalsocijalističku partiju sve do završetka rata. Zbog svega ovoga francuske okupacione vlasti mu brane da predaje na univerzitetu sve do 1951. godine kada nastavlja i zadržava se na redovnim studijama sve do 1967.

(kutija 7)