ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2012.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Beograd 2012. Mek povez, zaštitni omot, 496 strana.
Knjiga je nekorišćena (nova).
R12


Banjalučkom filozofu Zoranu Arsoviću nikada nije nedostajalo ni hrabrosti ni drskosti, ali je zrelost njegovog filozofiranja, to filozofsko nešto, jasno zacvrčalo i snažno zamirisalo u njegovoj knjizi Sokrat: melodija filozofije.

Monografija od bezmalo 500 stranica gustog teksta, sa iscrpnim spiskom literature i ubedljivim akademskim aparatom, jedna je od retkih na domaćoj sceni koja nije proistekla iz doktorskog ili magistarskog rada, a prva (i jedina?) o znamenitom Atinjaninu čuvenom po nekolikim svojim veštinama, naročito po tome što je mogao danima i noćima da banči i da, tome uprkos, ostane svež i oran za intelektualna i seksualna preganjanja, kao i po tome što je kvario omladinu atinsku zbog čega je, pod stare dane, i izgubio glavu. U stvari, najpoznatiji je Sokrat bio po svojoj babičkoj veštini porađanja pojmova. Kanonsko tumačenje kaže da filozofija nastaje upravo u trenutku kada se mišljenje, dakle pojam, dakle logika, odvajaju od slikovitih objašnjenja života i sveta, od priče (mit znači i „priča“), kao što se dete odvaja od tela majke. Odvajanje je, pak, nužno da bi se pojmila logička struktura kosmosa, nezavisno od proizvoljnih predstava i mitotvoračkih „izmišljotina“. Na početku te sage, dakle, nalazi se Sokrat. Upravo zbog toga on se smatra ili velikim utemeljivačem, ili, kako je mislio Niče, velikim uništiteljem onoga što je životno u mišljenju. Arsović se, drčan kakav je, suprotstavlja obema ovim tradicijama. Iako je bliži tumačenju o ključnoj ulozi Sokrata u istoriji filozofije, on odbija utvrđeno čitanje koje kaže da je filozofija zanavak raskrstila s mitom, kao što, još jače, odbija i (ničeansko) tumačenje po kojem je Sokrat genijalna štetočina.