ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1991
Jezik: Ruski
Autor: Strani

U dobrom stanju

Чаадаев П.Я.
Полное собрание сочинений и избранные письма: Т.1.
1991
Издательство: Наука


П. Я.ЧААДАЕВ
Полное собрание сочинений
и избранные письма
Том 1
Сочинения на русском и французском языках; варианты.
Показания Чаадаева. Заметки на книгах. Комментарий.
Dubie: повесть в стихах «Рыбаки», стихотворение.
Чаадаевиана

`Настоящее издание является наиболее полным собранием работ, написанных Чаадаевым. Мы даже дерзнули назвать его Полным собранием сочинений. Это так, насколько можно употребить понятие `полное` применительно к наследию Чаадаева, который на протяжении большей части своей творческой зрелости не имел права печататься, и многие автографы его сочинений и писем к разным лицам еще не разысканы. Однако можно с уверенностью сказать, что настоящее издание если и может быть расширено, то незначительно. Коллектив, работавший над подготовкой издания, стремился дать тексты максимально аутентичные тем документам, которые, ввиду отсутствия автографов, можно считать первоисточными.
Помимо полноты и аутентичности хотелось бы сказать еще о двух особенностях нашего издания. Впервые в истории не только советской, но и мировой практики издания чаадаевских текстов мы публикуем все сочинения, написанные по-французски, на языке оригинала. Мы сочли небезынтересным для читателей ввести в 1 том раздел Dubia, в который включены неизвестная ранее поэма `Рыбаки` и стихотворение на французском языке, написанные рукой Чаадаева, а также раздел `Чаадаевиана`.

З.А.Каменский, ответственный редактор.
Во второй том вошли письма П.Я.Чаадаева и комментарии к ним.
Письма разных лиц к П.Я.Чаадаеву.


Pjotr ili Petar Jakovlevič Čaadajev (rus. Пётр Я́ковлевич Чаада́ев; 7. jun 1794 — 26. april 1856) bio je ruski filozof. Bio je jedan od ruskih Šelingovaca.

Čadajev je između 1826. i 1831. napisao osam „Filozofskih pisama“o Rusiji na francuskom jeziku, koja su kružila među intelektualcima u Rusiji u obliku rukopisa dugi niz godina. Oni predstavlјaju optužnicu protiv ruske kulture za njenu zaostalu ulogu daleko iza lidera zapadne civilizacije. Bacio je sumnju na veličinu ruske prošlosti i ismevao pravoslavlјe jer nije obezbedilo zdravu duhovnu osnovu za ruski um. On je veličao dostignuća Evrope, posebno u racionalnoj i logičkoj misli, njen progresivni duh, njeno vođstvo u nauci, i zaista njeno vođstvo na putu ka slobodi. Ruska vlada je videla njegove ideje kao opasne i neispravne. Nakon što je izložio svoje ideje u pisanoj formi, njegova dela su zabranjeno procesom cenzure. Pošto ga nije bilo za šta optužiti, Čadajev je proglašen pravno neuračunlјivim i stavlјen pod stalni lekarski nadzor, iako je to bila više formalnost nego prava administrativna zloupotreba.

Čadajev je rođen i umro u Moskvi. Nakon što je napustio Moskovski univerzitet bez završenog kursa 1812. godine, stupio je u vojsku i borio se protiv francuske invazije na Rusiju 1812. godine. Čaaajev iz prve ruke posmatra reakciju cara Aleksandra na pobunu u Semonevsku (Čadajev je ranije službovao u Semenovskom puku) u oktobru 1820. doveli su do njegove ostavke na službu u decembru 1820. Od 1823. do 1826. putovao je po Evropi, tako da je bio van Rusije tokom pobune decembrista 1825. godine, iako su ga po povratku ispitivali o njegovim vezama sa mnogim dekabristima. Ove veze su možda doprinele njegovom neuspehu da nađe mesto u novoj administraciji cara Nikolaja I ( v. 1825–1855 ).

Čadajev se sprijatelјio sa Aleksandrom Puškinom (1799-1837) i postao model za Čackog, glavnog junaka drame Aleksandra Gribojedova Gore ot uma (1824). Tokom 1840-ih Čadajev je bio aktivan učesnik u moskovskim književnim krugovima.
Glavna teza njegovih čuvenih Filozofskih pisama bila je da je Rusija zaostala za zapadnim zemlјama i da ništa nije doprinela napretku sveta i zaklјučila da Rusija mora da počne iznova. Kao rezultat toga, oni su uklјučivali kritiku intelektualne izolacije Rusije i društvene zaostalosti.

Kada je 1836. u ruskom časopisu Teleskop objavlјeno prvo izdanje (i samo jedno objavlјeno za njegovog života)[2] filozofskih pisama, njegov urednik je prognan na Daleki sever Rusije. Slovenofili su najpre zamenili Čadajeva za jednog od njih, ali su ga kasnije, kada su shvatili svoju grešku, ogorčeno osudili i odbacili. Čadajev se celog života borio protiv slovenofilstva. Nјegovo prvo Filozofsko pismo označeno je kao „početni snimak“ kontroverze u odnosu između zapadnofilstva i slovenofilstva koja je bila dominantna u ruskoj društvenoj misli devetnaestog veka.

Upadlјivo stavovi o Rusiji u prvom filozofskom pismu doveli su do toga da njihov autor bude proglašen „klinički ludim“ jer je kritikovao režim cara Nikolaja I. Veruje se da je slučaj Petra iz 1836. prvi zabeleženi incident u kome je psihijatrija korišćena u Rusiji da suzbije drugačiji stav.

Pošto je živeo u kućnom pritvoru nakon što je proglašen neuračunlјivim, Čadajevlјev sledeći rad nosio je naslov, prikladno, „Apologie d`un Fou“ [koje je prevedeno kao „ Izvinjenje ludaka“, ali bi bilo bolјe da se prevede kao „ Apologija luđaka“] (1837). Otvara se citatom Semjuela Kolridža koji kaže „O braćo moja! Rekao sam/ Najgorču istinu, ali bez gorčine“ U ovom brilјantnom, ali nedovršenom delu, on je tvrdio da Rusija mora slediti svoje unutrašnje linije razvoja ako želi da bude verna svojoj istorijskoj misiji.

Nјegove ideje su uticale i na zapadnjake (koji su podržavali usklađivanje Rusije sa razvojem u Evropi kroz različite stepene liberalnih reformi) i na slovenofile (koji su podržavali rusko pravoslavlјe i nacionalnu kulturu.)

Većinu njegovih dela priredio je njegov biograf Mihail Geršenzon (dva toma, Moskva, 1913–14), njegova studija o filozofu objavlјena u Sankt Peterburgu 1908. godine.