Godina izdanja: 1987
ISBN: 86-7331-029-6
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Veoma dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata....

Autor - osoba Berdяev, Nikolaй Aleksandrovič, 1874-1948 = Berdjaev, Nikolaj Aleksandrovič, 1874-1948
Naslov Samospoznaja : pokušaj autobiografije / Nikolaj Berđajev ; [preveo Milan Čolić ; predgovor Nikola Milošević]
Jedinstveni naslov Samopoznanie. srpski jezik
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1987
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1987 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 380 str. ; 22 cm
Drugi autori - osoba Čolić, Milan, 1934-2016 = Čolić, Milan, 1934-2016
Milošević, Nikola, 1929-2007 = Milošević, Nikola, 1929-2007
Zbirka ǂBiblioteka ǂAnthropos ; 17
Napomene Prevod dela: Samopoznanie
Istoriozofija i psihologija u delu Nikolaja Berđajeva: str. 7-47
Beleška o autoru na unutr. str. kor. lista.

SADRŽAJ
Predgovor
I Izvori i poreklo. Ja i svet.
Prvi pokretači. Aristokratska sredina
II Usamljenost. Žal. Sloboda.
Pobunjeništvo. Sažaljenje.
Sumnje i borbe duha. Razmišljanja o erosu
III Prvo obraćenje. Traženje smisla života
IV Svet filosofske spoznaje.Filosofski izvori
V Okretanje prema revoluciji i socijalizmu. Marksizam i idealizam
VI Ruska kulturna renesansa početka
XX stoleća. Susreti sa ljudima
VII Zaokret ka hrišćanstvu. Religijska drama. Duhovni susreti
VIII Svet stvaralaštva. Smisao stvaralaštva i preživljavanje stvaralačke ekstaze
IX Ruska revolucija i komunistički svet
X Godine progonstva.
XI Moja konačna filosofija.
Ispovedanje vere. Svet eshatologije.
Vreme i večnost
XII O samospoznaji i njenim granicama. Zaključak o samome sebi
XIII Teške godine
Dodatak koji obuhvata period 1940–46 g.
Dodatak napisan 1947. godine

Nikolaj Aleksandrovič Berđajev[a] (rus. Николай Александрович Бердяев; Kijev, 18. mart 1874 – Klamar, 24. mart 1948) bio je ruski religijski i politički filozof, predstavnik egzistencijalizma.
Rođen je u Kijevu u aristokratskoj porodici. Majka mu je bila polufrancuskinja, a otac Rus. Pohađao je vojnu školu, iz koje je izbačen zbog nedovoljne ocene iz veronauke. Veroučitelj verovatno nije mogao da pretpostavi da će Nikolaj Aleksandrovič postati izuzetno značajan religiozni mislilac, koga u crkvenim krugovima nazivaju prorokom, doktor teologije i laureat za Nobelovu nagradu. Sa svega četrnaest godina čita Hegela, Kanta i Šopenhauera. Od ranog detinjstva govori francuski (jezik koji su koristili u kući) i nemački.
Odlučuje da se posveti intelektualnoj karijeri i 1894. godine se upisuje na Kijevski univerzitet.[3] Tamo postaje marksist i posle hapšenja na studentskim demonstracijama, četiri godine kasnije, izbačen je sa univerziteta. I posle toga nastavlja sa aktivnostima usmerenim protiv vlasti i biva osuđen na progonstvo u unutrašnjost u trajanju od tri godine.
Godine 1904. se ženi sa Lidijom Trušef, svojom životnom saputnicom, i par se seli u Petrograd, prestonicu i tadašnji centar intelektualne i revolucionarne aktivnosti.
Dva puta je za vreme carske Rusije boravio u zatvoru i privremeno prognan u unutrašnjost Rusije, i dva puta za vreme boljševizma. Jednom prilikom je nedelju dana proveo u zatvoru Čeke da bi ga na kraju ispitivao sam Đeržinski, načelnik ČEKA-e.
Proterivanje iz Rusije
Godine 1922. Berđajev je proteran sa ženom Lidijom i njenom sestrom Jevgenijom Rap iz Rusije zajedno sa mnogim piscima i filozofima. Neko vreme boravi u Berlinu, a zatim u Parizu i na jugu Francuske.
Krajem septembra meseca 1945. godine, Lidija umire usled paralize muskulature grla koja je bila praćena otežanim govorom i uzimanjem hrane. Berđajev ostaje da živi sa svojim najboljim prijateljem, Lidijinom sestrom, Jevgenijom Rap. Univerzitet u Kembridžu mu 1947. godine dodeljuje doktorat teologije honoris causa.
Umro je za svojim pisaćim stolom u martu 1948. u Klamaru u blizini Pariza.
Filozofija
U središte svoje filozofije je stavio slobodu, za koju je smatrao da postoji van Boga (pod uticajem nemačkih mističara, u prvome redu Jakoba Bemea). Smatrao je da je čovek pozvan da stvara zajedno sa Bogom i da je ovaj život u stvari osmi dan stvaranja na koji je čovek pozvan. Veruje da se čovek može opravdati stvaralaštvom. Specifičan je i njegov odnos prema ideji pakla, za koji smatra da ne postoji, ali u svojoj filozofskoj autobiografiji ispoveda da se svakog dana sa suzama moli za sve one koji se muče u paklenim mukama. Prihvata Fjodorovljevo uslovno tumačenje apokalipse, po kome je samo put zla predodređen, dok je Božiji put, put slobode i stvaralaštva.
U Petrogradu je osnovao Religiozno filozofsko društvo. Pod raznim uticajima stvara sopstveni filozofski sistem kao svojevrsni egzistencijalizam. Smatra imperativnim vraćanje crkvi i hrišćanstvu, odnosno hrišćanskom svetu kao utočištu zakonitosti i morala i civilizacije na razumu zasnovane. Duh čoveka koji je stvorio tehniku nije u stanju zavladati njome, menjajući pritom organsko-iracionalno s organizaciono-racionalnim. Mašina menja čovečji rad i to treba da uništi ropstvo i siromaštvo čoveka, ali mašina se ne pokorava onome što je od nje traženo, već mašina nameće nova, svoja pravila. Zloupotrebi mašine nije kumovala mašina, već baš čovek. Mašina može biti moćno sredstvo pobede nad prirodom ako je čovek slobodnog duha.
Dela
Duhovna kriza inteligencije (1910)
Filosofija slobode (1911)
Aleksej Stepanovič Homjakov (1912)
Duša Rusije (1915)
Smisao stvaralaštva (1916)
Nacionalizam i imperijalizam (1917)
Nacionalizam i mesijanizam (1917)
Kriza iskustva (1918)
Sudbina Rusije (1918)
Mirosozercanije Dostojevskog (1923)
Smisao istorije (1923)
Novo srednjovekovlje (1924)
Konstantin Leontijev (1926)
Filosofija slobodnoga duha. Problematika i apologija hrišćanstva (1928)
O dostojnosti hrišćanstva i nedostojnosti hrišćana (1928)
Marksizam i religija (1929)
O samoubistvu (1931)
Ruska religiozna psihologija i komunistički ateizam (1931)
Hrišćanstvo i klasna borba (1931)
O čovekovom pozvanju. Opit iz paradoksalne etike (1931)
Hrišćanstvo i aktivnost čoveka (1933)
Sudbina čoveka u savremenom svetu (1934)
Ja i svet objekata. Ogled o usamljenosti i druženju (1934)
Duh i realnost. Osnove bogočovečanske duhovnosti (1937)
Hrišćanstvo i antisemitizam. Religiozna sudbina jevrejstva (1938)
O ropstvu i slobodi čovekovoj. Ogled personalističke filosofije (1939)
Ruska ideja. Osnovni problemi ruske misli IXX i početka XX veka (1946)
Opit eshatološke metafizike (stvaralaštvo i objektivizacija) (1947)
Samospoznaja (1949)
Carstvo duha i carstvo ćesara (1949)
Egzistencijalna dijalektika Božanskog i ljudskog (1952)
Izvor i smisao ruskog komunizma (1955)
Istina i otkrovenje (1996)
Filosofija nejednakosti
Jakob Beme
Nova religijska svest i društvena stvarnost
Duh i sloboda
Subjektivizam i individualizam u društvenoj filosofiji
MG73