ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 430
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 20 tak recenica podvuceno hem olovkom, sve ostalo uredno!


Knjiga koju, eto,objavljujem nipošto nije istorija revolucije jer takva je knjiga već sročena na odveć sjajan način da bih mogao i pomisliti da je iznova pišem: ovo je, naprosto, studija o toj revoluciji. Francuzi su godine 1789. preduzeli najveći napor koji je ijedan narod ikada uložio ne bi li svoju sudbinu takoreći raspolutili, te ponorom razdvojili ono što su dotad bili od onoga što su u buduće hteli da budu. U tom clju preduzeli su svakojake mere predostrožnosti kako svoj novi položaj ne bi opteretili ničim iz prošlosti: nametnuli su sebi svakovrsne stege kako bi se oblikovali na drugačiji način negoli su bili sazdani njihovi očevi; najzad nisu zaboravili ništa što bi ih moglo učiniti neprepoznatljivima.


Aleksis Šarl Anri Klerel de Tokvil (franc. Alexis-Charles-Henri Clérel de Tocqueville[1]; Pariz, 29. jul 1805 — Kan, 16. april 1859), francuski politički teoretičar i istoričar. Posle Julske revolucije 1830. u Francuskoj Tokvil je posetio SAD da bi izučavao njihov kazneni sistem. Ovo je doprinelo stvaranju njegovog remek-dela O demokratiji u Americi (1835 — 1840). Njegovu političku karijeru prekinuo je državni udar Luja Napoleona Bonaparte 1851. što mu je dalo slobodu da se u potpunosti posveti proučavanju istorije čiji je rezultat, između ostalog, knjiga Stari režim i Francuska revolucija (1856). Bio je prijatelj Džona Stjuarta Mila i sa njime se dopisivao. U delima De Tokvila izražava se veoma nejasan stav prema razvoju političke demokratije. Njegove ideje izvršile su uticaj i na liberalne i na konzervativne teoretičare kao i na političare.

Aleksis de Tokvil je bio aktivan u francuskoj politici, prvo pod Julskom monarhijom (1830—1848), a zatim u Drugoj republici (1849—1851) koja je nasledila revoluciju u februaru 1848. godine. Povukao se iz političkog života nakon državnog udara Luja Napoleona Bonaparte 2. decembra 1851. godine, nakon čega je počeo rad na Starom režimu i Revoluciji.[2]

On je tvrdio da je značaj Francuske revolucije nastavak procesa modernizacije i centralizacije francuske države koja je počela pod kraljem Lujem XVI. Neuspeh revolucije došao je iz neiskustva poslanika koji su bili previše vezani za apstraktne ideale prosvetiteljstva. Tokvil je bio klasični liberal koji je zagovarao parlamentarnu vladu, ali je bio skeptičan prema ekstremima demokratije.[3]

Život
Aleksis de Tokvil je potekao iz stare Normanske aristokratke porodice. Njegovi roditelji, Erve Lui. grof od Tokvila, oficir Ustavne garde kralja Luja XVI i Luis Medlejn Rosanbo su izbegli giljotinu zbog pada Robespjera 1794.[4]

Pod obnovnom Burbona, Tokvilov otac je postao priznati plemić i birokrata[5]. Išao je u Lusi Faber školu u Mecu[6]

Tokvil, koji je prezirao Julsku monarhiju (1830—1848), započeo je svoju političku karijeru 1839. godine. Od 1839. do 1851. godione bio je zamenik Manš odeljenja. U parlamentu, on je sedeo na levoj strani centra[7][8], branio je stavove o abolicionistima i podržao je slobodnu trgovinu dok je podupirao kolonizaciju Alžira koju je vodio režim Luis Filip. Godine 1847. nastojao je da osnuje partiju Mlade levice koja bi se zalagala za povećanje plata[9], porez i druge probleme u vezi sa radom kako bi se ugrozila privlačnost socijalista[10]. Tokvil je takođe izabran za generalnog savetnika Manša 1842. godine, i postao je predsednik odeljenja u periodu od 1849. do 1851. godine.

Prema jednom izveštaju, Tokvilova politička pozicija postala je neodrživa u tom periodu, u smislu da mu je i levica i desnica bila nepoverljiva i tražio je izgovor da napusti Francusku...