ISBN: ostalo
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Трагови које су оставиле неке велике примордијалне цивилизације — често само у камену — имају значај који се ретко примећује. Посматрајући остатке архаичног грчко-римског света, па и оне који му претходе — од Египта до Персије и Кине, све до последњих новонасталих и непокретних остатака светова потопљених и збрисаних, тих мистериозних мегалитских споменика расутих по пустињама, дивљим областима и шумама — или, можемо узети у обзир и супротну границу на хронолошком спектру историје, све до одређених израза европског средњег века — гледајући све ово, намеће се питање да ли је чудесни опстанак оваквих сведочанстава симбол или последица сплета срећних спољашњих околности.

Овај утисак се додатно појачава када узмемо у обзир општи карактер живота оних цивилизација којима припада већина ових трагова, што ће рећи општи карактер онога што се може описати као „традиционални“ живот. Овај живот је истрајавао вековима и генерацијама, остајући суштински веран истим принципима, истој врсти институција и истом погледу на свет. Иако је отворен за прилагођавање и спољашње промене суочен са несрећним догађајима, он је ипак непроменљив у својој сржи, покретачком принципу, духу и општој природи.

Тај традиционални свет углавном подсећа на Исток. Замислите какве су биле Кина и Индија све до недавно, или чак Јапан у још ближој прошлости. Уопштено говорећи, што се више враћамо у прошлости, налазимо да је оваква цивилизација све виталнија, универзалнија и моћнија; тако да се данас само Исток може сматрати оним делом света у коме је, захваљујући срећним околностима, традиционална цивилизација опстала и развијала се дуже и боље него било где другде.

По формули која је данас најакутелнија, управо описане цивилизације су непокретне – „статичне“ или имобилне цивилизације. Заправо, то су цивилизације чији су материјални остаци очигледно предодређени да надживе све споменике или идеалистичке креације савременог света.

Те цивилизације су биле цивилизације бића. Оне су своју снагу исказивале управо у свом идентитету, у тријумфу над постајањем, над „историјом“, над променом и аморфним током ствари. Ове цивилизације су зарониле дубоко – дубље од променљивих вода, и у тој дубини су се чврсто усидриле.

Супротност између модерних и традиционалних цивилизација може се сажети на седећи начин: модерне прождиру простор, док традиционалне цивилизације прождиру време...

тврд повез, 360 стр.