ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 297
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Denis de Rougemont, rođen 8. septembra 1906. u Couvetu, a umro 6. decembra 1985 u Ženevi, pisac, filozof i švajcarski univerzitetski profesor.


Denis de Rougemont1, 2, 3, sin je Georgesa de Rougemonta, pastora, i Alice, rođene Bovet. Porodica Rougemont dolazi iz Saint-Aubina blizu Neuchatela. Godine 1784. dobila je „priznanje bivšeg plemstva“ pruskog kralja Frederika II (Neuchatel je tada bio pruska kneževina). Članovi Rougemontove porodice bili su deo Državnog veća Neuchatel.

Denis de Rougemont živi u kući srednjeg sloja svojih roditelja sa svoje dve sestre i brata u Areuseu, zaseoku koji se nalazi između Boudrija i Neuchatela. Osnovnu školu pohađao je u Couvetu, od 1912. do 1918. Ovo iskustvo ga je inspirisalo kasnije The Misdeeds ​​of Public Instructions (1929), pamflet o anti-obrazovnoj ulozi škole4. Od 1918. do 1925. pohađao je Latinski koledž, zatim gimnaziju (koledž) Neuchatel, u naučnom odseku. 1923. napisao je prvi članak o `Henri de Montherlantu i moralu fudbala`, objavljen u Književnoj nedelji u Ženevi. Od 1925. do 1927. pohađao je kurseve na Univerzitetu Neuchatel, na Fakultetu umetnosti; pohađao je kurseve psihologije i seminar Žan Piageta o genetskoj epistemologiji i tečaj Maka Niedermanna o lingvistiki Ferdinanda de Saussurea. Između 1926. i 1929. otkrio je deo Evrope putem izleta u Beč, Mađarsku, Švabiju, Istočnu Prusku, Baden-Virtemberg i jezero Garda (opisao ih je u seljaku Dunavu) . 1930. kraj studija završio je diplomom o diplomiranim umetnostima.

Profesionalni debi
Iste godine, Denis de Rougemont se nastanio u Parizu, gde je bio književni direktor izdavačke kuće „Je Sers“ (koja izdaje Søren Kierkegaard, Karl Barth, Nicolas Berdiaeff, Ortega i Gasset ...). Pripadajući pokretu nekonformista iz 30-ih, susreo se i sarađivao, između ostalih, Gabrijela Marcel, Emmanuel Mounier, Alekander Marc, Arnaud Dandieu, Robert Aron. 1932. godine u Frankfurtu učestvovao je na sastanku mladih evropskih revolucionarnih grupa, zatim u pokretanju dve lične grupe i njihovih časopisa, Esprit (sa Emmanuel Mounier-om i Georgesom Izardom) i Nev Order (posebno Roberta Arona, Arnauda Dandieu, Alekandre Marc). Takođe sarađuje u časopisu Plans, suosnivač je Hic i Nunc (barthian tendencije) sa Henrijem Corbinom, Rogerom Jezkuellom (Roger Breuil), Rolandom de Puriom i Albert-Marie Schmidtom. Konačno, sarađuje u francuzi Nouvelle Revue gde 1932. godine predstavlja „Cahier desims de la jeunesse francaise“.

1933. Denis de Rougemont oženio se Simonne Vion (od koje se razveo 1951), sa kojom je imao dvoje dece, Nicolasa i Martine.

Izdanja „Je Sers“ iste godine bankrotiraju; Rougemont se tada našao nezaposlen, ili bolje rečeno `u` nezaposlenosti, budući da ovaj period smatra pogodnim za intelektualnu refleksiju. Tokom ove dve godine, živeo delimično u egzilu u unutrašnjosti ostrva Re, Denis de Rougemont piše časopis `Nezaposleni intelektualac` (objavljen 1937.) 5. Godine 1934. objavio je Politiku ličnosti, a 1935. preveo prvi svezak dogmatike Karla Barth-a.

Do 1936. godine Denis de Rougemont čitalac je Frankfurtskog univerziteta i glavni urednik časopisa Les Nouveauk Cahiers (do 1939.). Objavio je 1936. godine Razmišljanje rukama, a zatim esej o fizionomiji sveta. Od marta do juna 1938. Denis de Rougemont bavio se pisanjem jednog od svojih glavnih radova, Ljubav i zapad. U oktobru iste godine objavio je Nemački časopis, a u novembru libreto Nicolasa de Fluea, oratorij Arthura Honeggera.

Do izbijanja Drugog svetskog rata objavio je još mnogo članaka u Esprit-u, Novom redu, Nouvelle Revue francaise, Revue de Paris i hronikama u Le Figaro.

Period rata
Rougemont je mobilisan u septembru 1939. godine u švajcarskoj vojsci. Suosnivač je Gotthard lige, švajcarske grupe otpora pobedničkom evropskom fašizmu i piše svoj manifest Šta je Gotthard liga? Tokom ulaska Nemaca u Pariz, napisao je veoma kontroverzan članak u Gazette de Lausanne (`U ovo vreme kada Pariz ....`) koji je - posle protesta i pritiska nemačke vlade - zaradio gnev švajcarske vlade: osuđen je, zbog uvrede stranog šefa države, na petnaest dana vojnog zatvora, koji mu zapravo prolazi kod kuće. Krajem avgusta 1940. godine, Denis de Rougemont poslat je veoma formalno (sa diplomatskim pasošem) u Sjedinjene Države da predaje o Švajcarskoj. On se naseljava u blizini Njujorka u oktobru iste godine.

Posle pisanja i objavljivanja Srca Evrope: Švajcarska, prisustvovao je stvaranju u Carnegie Hallu, oratorijum Nicolas de Flue. On putuje u Argentinu od jula do novembra, pohađajući krug `Sur`, koji ga je ponovo okupila Victoria Ocampo, čiji je domaćin. Održava nekoliko predavanja i na španskom, njegova knjiga o Švajcarskoj. Uoči napada na Pearl Harbor vratio se u Nev Iork. Profesor 1942. godine na Slobodnoj školi visokog obrazovanja (Francuski univerzitet u egzilu), a potom urednik u Uredu za ratne informacije, `Glas Amerike govori Francuzima`, piše za pet nedelja Đavola stranka, koji se pojavljuje krajem 1942. On trlja ramena sa Saint-John Perse-om, Saint-Ekuperi-om, Marcel Duchamp-om, Andreom Bretonom, Makom Ernsom, Andreom Massonom, Bohuslavom Martinuom, Edgarom Vareseom, ali i R. Niebuhrom, D. Mac-om Donald ili grofom Coudenhoveom -Kalergi, koga je već upoznao u Beču 1927. godine, tokom svojih prvih putovanja. Tada je predložio da svoj časopis PanEuropa stavi na `tačan francuski` ...

posleratni
1946. Denis de Rougemont objavio je u Nev Iorku Pisma o atomskoj bombi (ilustrovana od čileanskog slikara nadrealiste Roberta Matta) nakon razaranja Hirošime i Nagasakija, od kojih je bio duboko šokiran. U aprilu 1946. vratio se u Evropu. 8. septembra 1946. objavio je svoj prvi govor o uniji Evrope. Nazad u Sjedinjenim Državama, proveo je pet dana u zatvoru na ostrvu Ellis, iz razloga koji nikada nisu razjašnjeni. 1947. Rougemont se susreće sa Albertom Einsteinom u Princetonu, razgovara o problemima unije Evrope. U julu iste godine, vratio se konačno u Evropu, nastanio se u Fernei-Voltaireu, u „kući šume“, bivšem dvorcu Fernei-a zavisnom od farme i okupirao ga je pre rata njegov prijatelj guverner Paulding (1897- 1965) 7.

Angažiran za evropsku konstrukciju, Denis de Rougemont izrekao je krajem avgusta 1947 nastupni govor prvog Kongresa Evropske unije federalista u Montreuku, iz koga je 1948. izašao Haški kongres, i promoviše evropski kulturni centar čiji je kasnije direktor.

U maju 1948., Denis de Rougemont čitao je, tokom završne sednice Haškog kongresa, kojom je predsedavao Vinston Churchill, Poruku Evropljanima, koju je on dobio zadatak da napiše kako bi razjasnio značenje demonstracija. Piše i objavljuje L`Europe en jeu i Neuchatel Suite. U novembru je izabran za generalnog delegata Evropske unije federalista. 1949. Rougemont je otvorio istraživački ured u Ženevi, pod pokroviteljstvom Evropskog pokreta, radi pripreme Evropske konferencije o kulturi. Održava se u Lozani od 8. do 11. decembra pod predsjedanjem Salvador de Madariaga. Denis de Rougemont je generalni izvestilac.

1950. Denis de Rougemont učestvovao je na skupu intelektualaca u Berlinu, koji je stvorio Kongres za slobodu kulture, kojim je predsedavao Izvršnim komitetom do 1966. Pisao i cirkulirao u Konsultativnoj skupštini Savet Evrope upućuje pismo evropskim poslanicima i sastavlja apel koji će se pročitati u ime 6.000 evropskih studenata koji protestuju pred Savetom Evrope. Predsjedava stvaranjem Evropskog centra za kulturu (CEC) iz kojeg potiču mnoge evropske institucije (uključujući Evropsko udruženje muzičkih festivala, ali i CERN). 1963. dobio je nagradu Princ od Monaka, a iste godine osnovao je Univerzitetski institut za evropske studije (IUEE), povezan sa Ženevskim univerzitetom, kojim je upravljao do penzije 1978. i na kojem je predavao sve do godine njegove smrti istorija evropskih ideja i federalizma.

1967. dobio je nagradu Grada Ženeva8. Dana 17. aprila 1970. Univerzitet Bonn dodelio mu je nagradu i medalju Roberta Schumana za svoj rad, posebno za dvadeset i osma veka Evrope i šanse Evrope, i u svojstvu direktora Evropskog centra za kulturu9. 1971. dobio je počasni doktorat na pravnom fakultetu Univerziteta u Cirihu. Sedamdesetih je doprineo razvoju ekološkog pokreta: bio je osnivač Bellerive grupe (1977), istraživačkog centra o orijentacijama industrijskog društva i autor pionirskog rada o opasnostima nuklearne energije, iste godine se pojavljuje Budućnost je naše poslovanje, jedno od njegovih glavnih dela, posvećeno ekološkim problemima zaštite životne sredine u odnosu na regione; osnovao je grupu Ecoropa sa Jackuesom Ellulom. 11. novembra 1976. dobio je diplomu na Atinskoj akademiji. 1978. osnovao je časopis Cadmos, organ Evropskog centra za kulturu i Univerzitetski institut za evropske studije (IUEE). 1981. dobio je počasni doktorat na Univerzitetu Galvai u Irskoj. 1982. dobio je veliku nagradu švajcarske fondacije Schiller.

Denis de Rougemont umro je u Ženevi 6. decembra 1985. godine, kao i svi dobitnici nagrada grada Ženeve, sahranjen je na groblju Kings u Plainpalaisu.

Glavni aspekti mišljenja Denisa de Rougemonta
Denis de Rougemont smatra se posebno jednim od velikih pionirskih mislilaca