ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1969
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Dr Vojan Rus - Dijalektika čoveka i sveta
Institut za međunarodni radnički pokret, 1969., 583 str., tvrd povez, 14 × 21 cm

Put saznavanja sveta, O najopštijoj strukturi sveta, Čovekova suština, njezina polarnost i razvijenost..

Vojan Rus, slovenački filozof i publicista, 2. mart 1924, Gornja Radgona, - avgust 2015, Bled.
Rus se 1941. pridružio OF, gde je organizovao omladinske grupe u Ljubljani i Dolenjskoj. Po izlasku iz italijanskog zatvora pridružio se partizanima 1944. godine i bio politički komesar čete i bataljona. Posle rata nastavio je studije na beogradskom Fakultetu likovnih umetnosti.
Filozofiju je diplomirao u Beogradu 1954. godine i tamo doktorirao 1960. tezom Identitet i razlika u Hegelovoj i klasičnoj marksističkoj filozofiji. Od 1954. do 1959. radio je u Institutu za međunarodnu politiku i ekonomiju, a od 1959. u Institutu za proučavanje radničkog pokreta u Beogradu. 1964. godine zaposlen je na Filozofskom fakultetu u Ljubljani kao docent etike, a od 1970. redovni je profesor filozofske sistematike. Kako je bio jedini redovni predavač na katedri, bio je mentor drugima koji ga (još) nisu imali (Frane Jerman, Boris Majer, Božidar Debenjak).
Penzionisan je 1993/94. Bio je aktivan na raznim političkim forumima, u početku u mladosti, najnovije (posle smrti oca, jednog od osnivača OF, Josipa Rusa), člana predsedništva Republikanske konferencije SZDL Slovenije. 1995. godine, zajedno sa sinom Velkom S. Rusom, osnovao je društvo T. G. Masarik za filozofsku antropologiju, etiku i društvene i humanističke nauke.
U svom novinarskom i naučnom radu najviše se bavio proučavanjem estetike, etike, aksiologije, kaligrafije, ontologije, filozofske antropologije i marksističke dijalektike. Takođe je objavljivao radove u oblastima ekonomije, političkih nauka i sociologije. Izgradio je originalan filozofski sistem zasnovan na teoriji ideja i strukturi kreativnosti.
Napisao je nekoliko knjiga i udžbenika iz oblasti svog naučnog rada. Njegova bibliografija obuhvata preko 100 dela. Nosilac je partizanske spomenice 1941. godine.