ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1961.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Beograd 1961. Mek povez, ćirilica, 358 strana.
Napomena: na predlistu potpis prethodnog vlasnika; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana.



Jedan od prvih romana Didroovljevih je Indiskretni dragulji. Napisan je 1748 godine. Nije to pravi roman. Roman je utoliko ukoliko se kroz celo delo provlače iste ličnosti: kralj i ljudi iz njegove okoline. To je pre ono što se u XVIII veku nazivalo „slobodna priča”.
Šta je pisac hteo tim delom? Da parodira romane iste vrste koji su obilovali u njegovo doba i čiji su najpoznatiji autori Krebijon sin i, Diklo? Da ismeje modu toga romana, ukus čitalačke publike togo doba? Možda sve malo. Još i ovo: da podvrgne kritici ono što je kritikovao ili će kritikovati svojim ozbiljnim napisima.
Kritika jednog društva, dakle? Svakako, pa makar to i ne bila prvobitna namera piščeva. A teško je poverovati da i to nije bila jedna od njegovih prvih namera, pogotovu kad se zna da je Didro u svojim ostalim delima bio skoro uvek kritičar određenog društva ili njegovih nekih osobina. Po nekima pisac je, navodno, hteo da pokaže kako pisanje takvih romana nije neki ozbiljan posao, jer je tu knjigu napisao za petnaest dana.
Čak i ako prihvatimo to objašnjenje kao tačno, ne smemo pritom zanemariti činjenicu da je pisac u toj na brzinu napisanoj knjizi uspeo da ondašnje visoko društvo podvrgne jednoj veoma oštroj poruzi, iako u uzvišenijoj formi — radnja se događa u Kongu (čitaj: u Francuskoj), imena osoba su orijentalna, no i u njima treba tražiti određene ličnosti ondašnjeg francuskog društva — poroke toga Društva. Možda katkada sa suviše podvlačenja jedne te iste mane.
I u ovom delu nalaze se izvesne ideje koje će Didro razviti kasnije u svojim drugim spisima, ozbiljnim, ako tako smem da kažem, podležući uticaju onih koji jedno ovakvo delo smatraju lakšim žanrom. To znači da su ga tištali uvek isti problemi, kojima je bio stalno okupiran i čije je rešenje hteo da nađe u bilo kojem književnom rodu.