pregleda

Niče 1 i 2 - Martin Hajdeger


6.600 din
Cena:
5.940 din
Želi ovaj predmet: 7
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: BEX
City Express
Pošta
DExpress
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

Godina izdanja: 2009
ISBN: 978-86-86525-15-4 i 978-86-86525-16-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Niče I i II
Autor: Martin Hajdeger

Originalni naslov: Martin Heidegger – Nietzsche 1; Nietzsche 2

Izdavač: Fedon, Beograd
Prevod: Božidar Zec
Jezik: b.c.h.s./srpski
Godina izdanja: 2009

Pismo: latinica
Žanr: filozofija, istorija filozofije

ISBN: 978-86-86525-15-4 i 978-86-86525-16-1

POVEZ: tvrd, sa zaštitnim omotom
Br. str.: 620 + 474
Fizički opis: 25 cm; šiveno; zaštitna kutija
Masa (u gr): 2300

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

U „slučaju Hajdeger“ reč je o filozofskom, intelektualnom, političkom, psihološkom, juridičkom, zaumnom zapletu u kojem se sustiču mnoge protivrečnosti dvadesetog veka, u kojem se mešaju genijalnost i banalnost (istovremeno), lucidnost i mrak (a da ne daju sivu boju), prodornost i kukavičluk, doslednost dostojna poštovanja i nepoštenje dostojno prezira. Sve to uspeo je, u svojoj ličnosti, da sjedini Martin Hajdeger, jedna od onih filozofskih figura koja, svidelo se to nama ili ne, označava jedan od pragova u istoriji filozofije. O njegovom nacizmu znamo sve, o njegovoj filozofiji nešto manje. O tome da ga je njegova filozofija direktno odvela u nacizam – nema nikakve sumnje, ali nema sumnje ni u to da se ta filozofija, naprosto, ne sme čitati u senci nacizma.

Iako je Biće i vreme najslavnije delo Martina Hajdegerovo, ima tumača koji njegova predavanja o Ničeu smatraju rodnim mestom i izvorištem njegove filozofije. U Ničeu Hajdeger je prepoznao ono što niko pre njega nije: mislioca vatre koji iza sebe ne ostavlja ni kamen na kamenu, mislioca koji je tragao za početkom jednako radikalnim kao što je bio početak koji nam je, više od 150 godina ranije, na istom jeziku, ponudio Kant. Hajdeger, međutim, unosi dodatnu radikalnost u Ničeove radikalne zahteve. Volju za moć, centralni pojam svoje moćne interpretacije, Hajdeger će protumačiti kao volju za voljom. To naizgled malo pomeranje ispostaviće se gotovo revolucionarnim korakom. Na tom motivu izrasta francuska poststrukturalistička misao koja razara i ubilačke identitete i predstavu i istinu i stvara uslove da se najzad postavi pitanje o onome što ste oduvek želeli da znate, jedino niste umeli to da uradite. Jer, ako je naša volja usredsređena na sebe samu a ne na istinu, dobro, pravednost, saznanje, na sve one plemenite, lepe i prirodne stvari koje su se nekako odveć lako podrazumevale, ako naš svet ne mogu da spasu ni istina ni ona dečja suzica Dostojevskog, ako je uistinu sve moguće – a Aušvic je pokazao da jeste – onda nam ne preostaje drugo do da zanemarimo dosadašnja pitanja i potražimo nova.

***

Hajdegerov Niče
MARIO KOPIĆ
Martin Hajdeger, Niče I-II, Fedon, Beograd 2009, preveo Božidar Zec

U tridesetim godinama XX vijeka, kad je političko-ideološka instrumentalizacija i transformacija Nietzscheove filozofije dosegnula svoj vrhunac, ”na drugoj strani” i iz sasma drukčijih pobuda nastale su značajne monografije o Nietzscheu iz pera Karla Löwitha (Nietzscheova filozofija vječnog vraćanja, 1935) i Karla Jaspersa (Nietzsche: Uvod u razumijevanje njegova filozofiranja, 1936). Oba autora, svaki iz svoje osobene perspektive, Nietzscheovu misao vraćaju natrag u filozofske okvire.

I dok Löwith misao o vječnom vraćanju jednakog smatra ključem za razumijevanje Nietzscheove filozofije uopće, Jaspers temelje Nietzscheova mišljenja tumači iz njegove konkretne ljudske egzistencije, s pretpostavkom da se Nietzscheove “granične situacije” ne tiču samo njega kao empirijske osobe, nego su to granične situacije čovjeka uopće.
Međutim, posebnu pobudu i nadogradnju doživjeti će istraživanje Nietzschea s Heideggerovim mnogobrojnim predavanjima i raspravama. Široj javnosti, u obliku knjige, ti su tekstovi iz perioda od 1936. do 1946. godine postali dostupni tek početkom šezdesetih godina, kad je u dva opsežna sveska objavljeno Heideggerovo fundamentalno djelo pod jednostavnim naslovom Nietzsche. Zaslugom izdavačke kućeFedon iz Beograda djelo nam je napokon dostupno i u kvalitetnom prevodu Božidara Zeca.
Rana recepcija Nietzscheove misli (osim spomenutih Karla Löwitha i Karla Jaspersa) uglavnom je bila literarna, kulturno-kritička ili ideološko-historijska. S Heideggerovim raspravljanjem ili razračunavanjem, njegovim ontološko-povijesnim pogledom u Nietzscheovu filozofiju i uvažavanjem šireg konteksta “evropske metafizike”, dogodio se značajan pomak, pomak koji je zatim snažno utjecao na značajan dio savremenih tumačenja Nietzschea.

Koja su to ključna mjesta Heidegegrove interpretacije? Za Heideggera je Nietzsche metafizički filozof par excellence, no prije svega, a to je temeljni naglasak njegova tumačenja, Nietzsche je posljednji mislilac iz povijesti metafizike (Niče I, str. 453), koja s njegovim mišljenjem dolazi do svojega dovršenja ili ispunjenja. Nietzscheovom filozofijom iscrpene su bitne mogućnosti metafizike.
Heidegger postavlja Nietzschea uz bok velikih, prijelomnih filozofa, kao što su Platon, Aristotel ili Descartes, a ishodišna pretpostavka i nit vodilja njegove interpretacije jest da je Nietzsche mislilac nihilizma. Nietzsche je mislilac nihilizma zato jer sam još uvijek misli unutar horizonta nihilizma. Sama njegova metafizika je nihilistička:
“Zato što je, doduše, prepoznao nihilizam kao kretanje pogotovo novovekovne zapadne istorije, ali nije kadar da misli o suštini ničeg jer nije mogao da je ispita, Niče je morao da postane klasični nihilist koji je izražavao istoriju što se sada događa. Niče je prepoznao i iskusio nihilizam zato što je on sam mislio nihilistički. Nietzscheov pojam nihilizma jeste i sam nihilistički” (Niče II, str. 54).

Što je nihilizam i što je metafizika za Nietzschea i kod Nietzschea?
Odgovor na to pitanje je u najtješnjoj povezanosti s temeljnim terminima ili naslovima Nietzscheove filozofije: (antikršćansko) prevrednovanje svih vrijednosti, volja za moć, vječno vraćanje jednakoga, natčovjek.

Heidegger ih – naspram većine prethodnih interpreta – tumači, pozivajući se često na tekstove i fragmente iz Nietzscheove zaostavštine, koji su prvi put (u spornoj verziji) objavljeni 1906. godine u knjiziVolja za moć, prvenstveno unutar horizonta svojeg “mišljenja bivstvovanja”, odnosno “ontološke diferencije”, razlike između bivstvovanja i bivstvujućeg.

Heidegger postavlja Nietzscheovu metafiziku volje za moć u kontekst njemačke filozofije od Leibniza nadalje, pri čemu dokazuje da je nasljeđe što ga je primila od platonističke filozofije i judeo-kršćanske tradicije “zaborav bivstvovanja”. Izjednačenje bivstvujućeg i bivstvovanja uopće temeljna je crta metafizičkog mišljenja. Još decidiranije: “Nietzscheova metafizika jeste pravi nihilizam” (Niče II, str. 320). Iz toga slijedi da Nietzscheov nihilizam ne možemo odvajati od nihilizma uopće, budući da se:
“upravo u tome u čemu i čime Niče hoće da prevlada nihilizam u postavljanju novih vrednosti iz volje za moć, pravi nihilizam najpre najavljuje: da ništa nije uz samo bivstvovanje, koje je sada postalo vrednost. Prema tome, istorijsko kretanje nihilizma Niče iskusuje kao istoriju obezvređivanja dosadašnjih najviših vrednosti. Iz istog razloga on prevladavanje predstavlja kao prevrednovanje, a prevrednovanje izvodi ne samo u novom postavljanju vrednosti već i na takav način da on volju za moć iskusuje kao princip novog – i u osnovi svakog – postavljanja vrednosti. Mišljenje vrednosti sada se uzdiže do prinicipa. Samo bivstvovanje ne dopušta se principijelno kao bivstvovanje. U toj metafizici, prema njenom sopstvenom principu, uz bivstvovanje nije ništa. Kako tu zajedno sa samim bivstvovanjem može biti dato ono što je dostojno mišljenja, to jest bivstvovanje kao – bivstvovanje? Kako da se tu događa prevladavanje nihilizma, kako da se ono tu makar i oseća?” (Niče II, str. 320).

Prema tome, za Heideggerovo čitanje Nietzschea presudno je da pitanje o bivstvovanju ostaje neartikulirano. Jer je Nietzscheovo mišljenje “vrijednosno mišljenje”, bivstvovanje je za njega vrijednost. Na toj podlozi Nietzsche može misliti bivstvovanje samo kao “bivstvovanje bivstvujućeg”. Ukoliko je kod Nietzschea bivstvovanje određeno kao vrijednost, to znači da je zapravo postavljeno voljom za moć kao temeljnim uvjetom, mjerilom svega bivstvujućeg, odnosno “života”. Ukoliko je Nietzscheova metafizika vrijednosno mišljenje, a Heidegger nam pokazuje da je prije svega i iznad svega to, ona je nihilistička. Za nju je, naime, volja za moć princip svakog postavljanja vrijednosti. Zato je razumljivo da je Nietzsche za Heideggera kako mislilac nihilizma tako i nihilistički mislilac.

U zadnjim godinama svojega života Heidegger je u porodičnom krugu često govorio: “Nietzsche me je upropastio”. Je li u tome prepoznao svoj vlastiti neuspjeh? Nije ni on mogao ono što je Nietzsche pokušao?

Peščanik.net, 09.05.2010.

***

Hajdeger i Niče: pitanje nihilizma

Hajdeger je bio jedan od prvih koji je ozbiljnije shvatio Ničeove reči ‘’Bog je mrtav’’, kao i njegove konstatacije o ‘’nadirućem nihilizmu’’. 1) U tekstu pod nazivom ‘’Ničeove reči: «Bog je mrtav»’’. 2) on je razmatrao njegove reči o smrti Boga i njegovo razumevanje nihilizma. Naravno, za njega je to samo povod da iznese vlastito razumevanje ‘povesti metafizike’ i njeno poslednje tumačenje bistvovanja bivstvujućeg u vidu ‘volje za moć’, tj., u vidu istine kao ‘prevrednovanja svih vrednosti’, tj., u vidu bivstvovanja bivstvujućeg kao ‘vrednosti’. 3) Sledeći Ničea, on ističe da je nihilizam povesni događaj koji duboko sapripada zapadnoj logici mišljenja, a pre svega modernom razumevanju istine u formi reprezentacije, tj. mogućnosti predstavljivosti svega predstavljivog, koje je prevashodno bilo uzrokovano pitanjem istine kao izvesnosti. 4) Postavljajući pitanje o izvesnosti onoga najizvesnijeg, kao pitanje o onome ležećem svega ležećeg, tj., o onome što stoji u temelju svega drugog, Dekart je upravo time postavio u centar svojih razmatranja svest, čime je inaugurisao novovekovnu subjektivnost, razumevajući istinu bivstovanja pre svega u formi onoga najstabilnijega, onoga najstalnijega, tj, supstancije. 5) Međutim, to je bio samo povod da se, postavljajući pitanje izvesnosti, istina bivstvovanja pojavi u formi onog bivstvujućeg kojeg je potrebno osigurati u bivstvovanju. A to je uslovilo da se istina bivstvujućeg shvati kao temelj putem kojeg je moguće osigurati sve drugo u vidu supstancije i kao ono stalno svakog stajanja. Takođe, to je bio jedan od načina da se subjektivnost postavi za centar mišljenja i da se celina bivstvovanja izvodi iz tog totalizujućeg jedinstva.

Prema Hajdegeru, Niče nas upućuje na oblast čiji je značaj za nas izgubio svaki smisao. Ovaj gubitak smisla povezan je sa gubitnom samog mesta, tako da se nihilizam ne sastoji samo u gubitku smisla, već se pre odnosi na gubitak mesta koji za sobom povlači gubitak smisla. Sama mogućnost nestanka mesta i nedostatka smisla – čiji nam se značaj jednom otvorio – ukazuju na nihilizam. Pa ipak, nihilizam ima svoju povesnu dimenziju spojenu sa načinom na koji se do sada razumevalo bivstvovanje u svom bivstvovanju, tj. u celini bivstvovanja kao takvom. Tu sada nailazimo na Hajdegerom ulog. Njegovo tumačenje Ničeovih reči ‘Bog je mrtav’ ide prema tome da pokaže kako je i samo Ničeovo razumevanje zapadne metafizike povezano sa metafizikom i kako je ono samo dovršenje te povesti nihilizma. Niče prema njemu razume ‘volju za moć’ kao ono trajno u svemu što prolazi, tj. kao bistvujuće u svome bivstvovanju – ‘večnom vraćanju istog’.

Tako se povest metafizike pokazuje kao razumevanje bivstvovanja u odnosu na bivstvujuće, tj. kao zaborav bistvovanja od strane bivstvujućeg.63 Tako se i Ničeova koncepcija volje za moć pokazuje,na kraju te metafizike, kao njeno preokretanje, tj. kao njeno neminovno dovršenje. Međutim, prema Hajdegeru, dovršenje ne znači još i kraj metafizike, ono znači samo dovršenje u teorijskoj, ali ne i u praktičkoj ravni, gde povesnu vladavinu zemljom sada preuzima tehnika. Tehnika je poslednji stadijum dovršenja metafizike i ona predstavlja praktičnu ispostavljivost volje za volju, tj., volje za moć, u sveprisutnom i sveobuhvatnom raspolaganju stvarima. Sve stvarno se tako pojavljuje kao ‘stanje’ispostavljivo za naredna ispostavljanja 6. Jedna od osnovnih odlika dovršene metafizike, u epohi tehnike, jeste beskrajno produžavanje, pomeranje suštine onoga što jeste, gde je nemoguće sagledati kraj jer nedostaje suština na osnovu koje se celina svega otkriva u svojoj istini, tj., istina bivstvovanja se povesno udaljuje od ljudske suštine. Ovo udaljavanje nije ništa drugo nego samo ponovni zov u mišljenje, povratak onome što se jednom ukazalo u dubini svoje istine – istine bivstovanja. U tome se krije dvoznačnost u biti tehnike. Sa jedne strane, ona zakriva ono najbliže čovekovoj suštini, dok sa druge strane, upravo time ona poziva čoveka da se odazove istoj toj suštini. Stoga tehnika, tj., postav, kao ono ležeće u biti tehnike, jeste ono najopasnije, ali istovremeno i ono najspasonosnije, tj., ono što bit čoveka otvara za bivstvovanje samo. Nihilizam za Hajdegera tada znači «da stvari sa bivstvovanjem ne stoje nikako. Bivstvovanje ne izlazi na svetlost svoje suštine. U pojavljivanju bivstvujućeg kao takvog samo bivstvovanje izostaje. Istina bivstvovanje otpada. Ona ostaje zaboravljena».

(...)

Više na:

***

Filozofija / nemačka filozofija / savremena filozofija / predavanja o Ničeu / Niče / Volja za moć / Hajdeger / Šumski putevi / hermeneutika / Biće i vreme / Bitak i vrijeme / nihilizam / Bog je mrtav / Smrt boga / Natčovek / Niče 1 / Niče 2 / Niče 1 i 2 / večno vraćanje istog / metafizika / bivstvovanje /

***
UNOS: 200624
Šifra:

šaljem i u inostranstvo, ali uz prethodni dogovor i plaćanje unaprijed; prilikom svake kupoprodaje nužan je dodatni kontakt putem kupindo-poruka pošto se zna desiti da otputujem van grada, tako da to ne prouzrokoje nesporazume oko kašnjenja i rokova propisanih kupindo-pravilima; sve knjige pakujem u najlon i karton sa otvorom kako bi zadovoljile uslove slanja poštom kao (po mogućnosti preporučena) TISKOVINA; moguće su i sve druge vrste slanja - dogovor.

VAŽNA NAPOMENA: uglavnom šaljem poštom (uvijek kao preporučenu tiskovinu) i postexpressom, ali u obzir mogu doći i ostale kurirske službe - sve izuzev AKS (zbog velikog broja pritužbi na njihov rad, a i komplikacija koje sam i sam sa njima imao) - s tim što se oko toga moramo dogovoriti. Ukoliko kupac insistira na nekoj od preostalih službi (BEX, City Express, DExpress) to mora biti uz prethodni dogovor.

PAŽNJA: uz neke ponude, prije detaljnijeg opisa predmeta može da stoji napomena da je predmet ponuđen kao VEZANA PONUDA. To znači da odobravam dodatni popust od 10 ili više % (uvijek će pisati koliko), ili besplatnu dostavu, UKOLIKO SE PREDMET KUPI SKUPA SA CILJANIM/POVEZANIM PREDMETOM - predmeti su najčešće povezani po sličnosti (autora ili teme).

LIČNO PREUZIMANJE odnosi se na područje Novog Sada.

Ukoliko stavljam oznaku BESPLATNA DOSTAVA, to podrazumijeva najefikasniji ali i najjeftiniji način isporuke - uglavnom kao preporučena tiskovina ili paket (što ovisi o težini konkretnog predmeta). BESPLATNA DOSTAVA NE ODNOSI SE NA POTENCIJALNO SLANJE ZA INOSTRANSTVO!
sve moje PREDMETE (kupindo), na jednom mjestu možete pogledati aktiviranjem linka:

https://www.kupindo.com/Clan/knjigostroj/SpisakPredmeta

sve moje AUKCIJE (limundo), na jednom mjestu možete pogledati aktiviranjem linka:

https://www.limundo.com/Clan/knjigostroj/SpisakAukcija

Predmet: 61799341
Naslov: Niče I i II
Autor: Martin Hajdeger

Originalni naslov: Martin Heidegger – Nietzsche 1; Nietzsche 2

Izdavač: Fedon, Beograd
Prevod: Božidar Zec
Jezik: b.c.h.s./srpski
Godina izdanja: 2009

Pismo: latinica
Žanr: filozofija, istorija filozofije

ISBN: 978-86-86525-15-4 i 978-86-86525-16-1

POVEZ: tvrd, sa zaštitnim omotom
Br. str.: 620 + 474
Fizički opis: 25 cm; šiveno; zaštitna kutija
Masa (u gr): 2300

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

U „slučaju Hajdeger“ reč je o filozofskom, intelektualnom, političkom, psihološkom, juridičkom, zaumnom zapletu u kojem se sustiču mnoge protivrečnosti dvadesetog veka, u kojem se mešaju genijalnost i banalnost (istovremeno), lucidnost i mrak (a da ne daju sivu boju), prodornost i kukavičluk, doslednost dostojna poštovanja i nepoštenje dostojno prezira. Sve to uspeo je, u svojoj ličnosti, da sjedini Martin Hajdeger, jedna od onih filozofskih figura koja, svidelo se to nama ili ne, označava jedan od pragova u istoriji filozofije. O njegovom nacizmu znamo sve, o njegovoj filozofiji nešto manje. O tome da ga je njegova filozofija direktno odvela u nacizam – nema nikakve sumnje, ali nema sumnje ni u to da se ta filozofija, naprosto, ne sme čitati u senci nacizma.

Iako je Biće i vreme najslavnije delo Martina Hajdegerovo, ima tumača koji njegova predavanja o Ničeu smatraju rodnim mestom i izvorištem njegove filozofije. U Ničeu Hajdeger je prepoznao ono što niko pre njega nije: mislioca vatre koji iza sebe ne ostavlja ni kamen na kamenu, mislioca koji je tragao za početkom jednako radikalnim kao što je bio početak koji nam je, više od 150 godina ranije, na istom jeziku, ponudio Kant. Hajdeger, međutim, unosi dodatnu radikalnost u Ničeove radikalne zahteve. Volju za moć, centralni pojam svoje moćne interpretacije, Hajdeger će protumačiti kao volju za voljom. To naizgled malo pomeranje ispostaviće se gotovo revolucionarnim korakom. Na tom motivu izrasta francuska poststrukturalistička misao koja razara i ubilačke identitete i predstavu i istinu i stvara uslove da se najzad postavi pitanje o onome što ste oduvek želeli da znate, jedino niste umeli to da uradite. Jer, ako je naša volja usredsređena na sebe samu a ne na istinu, dobro, pravednost, saznanje, na sve one plemenite, lepe i prirodne stvari koje su se nekako odveć lako podrazumevale, ako naš svet ne mogu da spasu ni istina ni ona dečja suzica Dostojevskog, ako je uistinu sve moguće – a Aušvic je pokazao da jeste – onda nam ne preostaje drugo do da zanemarimo dosadašnja pitanja i potražimo nova.

***

Hajdegerov Niče
MARIO KOPIĆ
Martin Hajdeger, Niče I-II, Fedon, Beograd 2009, preveo Božidar Zec

U tridesetim godinama XX vijeka, kad je političko-ideološka instrumentalizacija i transformacija Nietzscheove filozofije dosegnula svoj vrhunac, ”na drugoj strani” i iz sasma drukčijih pobuda nastale su značajne monografije o Nietzscheu iz pera Karla Löwitha (Nietzscheova filozofija vječnog vraćanja, 1935) i Karla Jaspersa (Nietzsche: Uvod u razumijevanje njegova filozofiranja, 1936). Oba autora, svaki iz svoje osobene perspektive, Nietzscheovu misao vraćaju natrag u filozofske okvire.

I dok Löwith misao o vječnom vraćanju jednakog smatra ključem za razumijevanje Nietzscheove filozofije uopće, Jaspers temelje Nietzscheova mišljenja tumači iz njegove konkretne ljudske egzistencije, s pretpostavkom da se Nietzscheove “granične situacije” ne tiču samo njega kao empirijske osobe, nego su to granične situacije čovjeka uopće.
Međutim, posebnu pobudu i nadogradnju doživjeti će istraživanje Nietzschea s Heideggerovim mnogobrojnim predavanjima i raspravama. Široj javnosti, u obliku knjige, ti su tekstovi iz perioda od 1936. do 1946. godine postali dostupni tek početkom šezdesetih godina, kad je u dva opsežna sveska objavljeno Heideggerovo fundamentalno djelo pod jednostavnim naslovom Nietzsche. Zaslugom izdavačke kućeFedon iz Beograda djelo nam je napokon dostupno i u kvalitetnom prevodu Božidara Zeca.
Rana recepcija Nietzscheove misli (osim spomenutih Karla Löwitha i Karla Jaspersa) uglavnom je bila literarna, kulturno-kritička ili ideološko-historijska. S Heideggerovim raspravljanjem ili razračunavanjem, njegovim ontološko-povijesnim pogledom u Nietzscheovu filozofiju i uvažavanjem šireg konteksta “evropske metafizike”, dogodio se značajan pomak, pomak koji je zatim snažno utjecao na značajan dio savremenih tumačenja Nietzschea.

Koja su to ključna mjesta Heidegegrove interpretacije? Za Heideggera je Nietzsche metafizički filozof par excellence, no prije svega, a to je temeljni naglasak njegova tumačenja, Nietzsche je posljednji mislilac iz povijesti metafizike (Niče I, str. 453), koja s njegovim mišljenjem dolazi do svojega dovršenja ili ispunjenja. Nietzscheovom filozofijom iscrpene su bitne mogućnosti metafizike.
Heidegger postavlja Nietzschea uz bok velikih, prijelomnih filozofa, kao što su Platon, Aristotel ili Descartes, a ishodišna pretpostavka i nit vodilja njegove interpretacije jest da je Nietzsche mislilac nihilizma. Nietzsche je mislilac nihilizma zato jer sam još uvijek misli unutar horizonta nihilizma. Sama njegova metafizika je nihilistička:
“Zato što je, doduše, prepoznao nihilizam kao kretanje pogotovo novovekovne zapadne istorije, ali nije kadar da misli o suštini ničeg jer nije mogao da je ispita, Niče je morao da postane klasični nihilist koji je izražavao istoriju što se sada događa. Niče je prepoznao i iskusio nihilizam zato što je on sam mislio nihilistički. Nietzscheov pojam nihilizma jeste i sam nihilistički” (Niče II, str. 54).

Što je nihilizam i što je metafizika za Nietzschea i kod Nietzschea?
Odgovor na to pitanje je u najtješnjoj povezanosti s temeljnim terminima ili naslovima Nietzscheove filozofije: (antikršćansko) prevrednovanje svih vrijednosti, volja za moć, vječno vraćanje jednakoga, natčovjek.

Heidegger ih – naspram većine prethodnih interpreta – tumači, pozivajući se često na tekstove i fragmente iz Nietzscheove zaostavštine, koji su prvi put (u spornoj verziji) objavljeni 1906. godine u knjiziVolja za moć, prvenstveno unutar horizonta svojeg “mišljenja bivstvovanja”, odnosno “ontološke diferencije”, razlike između bivstvovanja i bivstvujućeg.

Heidegger postavlja Nietzscheovu metafiziku volje za moć u kontekst njemačke filozofije od Leibniza nadalje, pri čemu dokazuje da je nasljeđe što ga je primila od platonističke filozofije i judeo-kršćanske tradicije “zaborav bivstvovanja”. Izjednačenje bivstvujućeg i bivstvovanja uopće temeljna je crta metafizičkog mišljenja. Još decidiranije: “Nietzscheova metafizika jeste pravi nihilizam” (Niče II, str. 320). Iz toga slijedi da Nietzscheov nihilizam ne možemo odvajati od nihilizma uopće, budući da se:
“upravo u tome u čemu i čime Niče hoće da prevlada nihilizam u postavljanju novih vrednosti iz volje za moć, pravi nihilizam najpre najavljuje: da ništa nije uz samo bivstvovanje, koje je sada postalo vrednost. Prema tome, istorijsko kretanje nihilizma Niče iskusuje kao istoriju obezvređivanja dosadašnjih najviših vrednosti. Iz istog razloga on prevladavanje predstavlja kao prevrednovanje, a prevrednovanje izvodi ne samo u novom postavljanju vrednosti već i na takav način da on volju za moć iskusuje kao princip novog – i u osnovi svakog – postavljanja vrednosti. Mišljenje vrednosti sada se uzdiže do prinicipa. Samo bivstvovanje ne dopušta se principijelno kao bivstvovanje. U toj metafizici, prema njenom sopstvenom principu, uz bivstvovanje nije ništa. Kako tu zajedno sa samim bivstvovanjem može biti dato ono što je dostojno mišljenja, to jest bivstvovanje kao – bivstvovanje? Kako da se tu događa prevladavanje nihilizma, kako da se ono tu makar i oseća?” (Niče II, str. 320).

Prema tome, za Heideggerovo čitanje Nietzschea presudno je da pitanje o bivstvovanju ostaje neartikulirano. Jer je Nietzscheovo mišljenje “vrijednosno mišljenje”, bivstvovanje je za njega vrijednost. Na toj podlozi Nietzsche može misliti bivstvovanje samo kao “bivstvovanje bivstvujućeg”. Ukoliko je kod Nietzschea bivstvovanje određeno kao vrijednost, to znači da je zapravo postavljeno voljom za moć kao temeljnim uvjetom, mjerilom svega bivstvujućeg, odnosno “života”. Ukoliko je Nietzscheova metafizika vrijednosno mišljenje, a Heidegger nam pokazuje da je prije svega i iznad svega to, ona je nihilistička. Za nju je, naime, volja za moć princip svakog postavljanja vrijednosti. Zato je razumljivo da je Nietzsche za Heideggera kako mislilac nihilizma tako i nihilistički mislilac.

U zadnjim godinama svojega života Heidegger je u porodičnom krugu često govorio: “Nietzsche me je upropastio”. Je li u tome prepoznao svoj vlastiti neuspjeh? Nije ni on mogao ono što je Nietzsche pokušao?

Peščanik.net, 09.05.2010.

***

Hajdeger i Niče: pitanje nihilizma

Hajdeger je bio jedan od prvih koji je ozbiljnije shvatio Ničeove reči ‘’Bog je mrtav’’, kao i njegove konstatacije o ‘’nadirućem nihilizmu’’. 1) U tekstu pod nazivom ‘’Ničeove reči: «Bog je mrtav»’’. 2) on je razmatrao njegove reči o smrti Boga i njegovo razumevanje nihilizma. Naravno, za njega je to samo povod da iznese vlastito razumevanje ‘povesti metafizike’ i njeno poslednje tumačenje bistvovanja bivstvujućeg u vidu ‘volje za moć’, tj., u vidu istine kao ‘prevrednovanja svih vrednosti’, tj., u vidu bivstvovanja bivstvujućeg kao ‘vrednosti’. 3) Sledeći Ničea, on ističe da je nihilizam povesni događaj koji duboko sapripada zapadnoj logici mišljenja, a pre svega modernom razumevanju istine u formi reprezentacije, tj. mogućnosti predstavljivosti svega predstavljivog, koje je prevashodno bilo uzrokovano pitanjem istine kao izvesnosti. 4) Postavljajući pitanje o izvesnosti onoga najizvesnijeg, kao pitanje o onome ležećem svega ležećeg, tj., o onome što stoji u temelju svega drugog, Dekart je upravo time postavio u centar svojih razmatranja svest, čime je inaugurisao novovekovnu subjektivnost, razumevajući istinu bivstovanja pre svega u formi onoga najstabilnijega, onoga najstalnijega, tj, supstancije. 5) Međutim, to je bio samo povod da se, postavljajući pitanje izvesnosti, istina bivstvovanja pojavi u formi onog bivstvujućeg kojeg je potrebno osigurati u bivstvovanju. A to je uslovilo da se istina bivstvujućeg shvati kao temelj putem kojeg je moguće osigurati sve drugo u vidu supstancije i kao ono stalno svakog stajanja. Takođe, to je bio jedan od načina da se subjektivnost postavi za centar mišljenja i da se celina bivstvovanja izvodi iz tog totalizujućeg jedinstva.

Prema Hajdegeru, Niče nas upućuje na oblast čiji je značaj za nas izgubio svaki smisao. Ovaj gubitak smisla povezan je sa gubitnom samog mesta, tako da se nihilizam ne sastoji samo u gubitku smisla, već se pre odnosi na gubitak mesta koji za sobom povlači gubitak smisla. Sama mogućnost nestanka mesta i nedostatka smisla – čiji nam se značaj jednom otvorio – ukazuju na nihilizam. Pa ipak, nihilizam ima svoju povesnu dimenziju spojenu sa načinom na koji se do sada razumevalo bivstvovanje u svom bivstvovanju, tj. u celini bivstvovanja kao takvom. Tu sada nailazimo na Hajdegerom ulog. Njegovo tumačenje Ničeovih reči ‘Bog je mrtav’ ide prema tome da pokaže kako je i samo Ničeovo razumevanje zapadne metafizike povezano sa metafizikom i kako je ono samo dovršenje te povesti nihilizma. Niče prema njemu razume ‘volju za moć’ kao ono trajno u svemu što prolazi, tj. kao bistvujuće u svome bivstvovanju – ‘večnom vraćanju istog’.

Tako se povest metafizike pokazuje kao razumevanje bivstvovanja u odnosu na bivstvujuće, tj. kao zaborav bistvovanja od strane bivstvujućeg.63 Tako se i Ničeova koncepcija volje za moć pokazuje,na kraju te metafizike, kao njeno preokretanje, tj. kao njeno neminovno dovršenje. Međutim, prema Hajdegeru, dovršenje ne znači još i kraj metafizike, ono znači samo dovršenje u teorijskoj, ali ne i u praktičkoj ravni, gde povesnu vladavinu zemljom sada preuzima tehnika. Tehnika je poslednji stadijum dovršenja metafizike i ona predstavlja praktičnu ispostavljivost volje za volju, tj., volje za moć, u sveprisutnom i sveobuhvatnom raspolaganju stvarima. Sve stvarno se tako pojavljuje kao ‘stanje’ispostavljivo za naredna ispostavljanja 6. Jedna od osnovnih odlika dovršene metafizike, u epohi tehnike, jeste beskrajno produžavanje, pomeranje suštine onoga što jeste, gde je nemoguće sagledati kraj jer nedostaje suština na osnovu koje se celina svega otkriva u svojoj istini, tj., istina bivstvovanja se povesno udaljuje od ljudske suštine. Ovo udaljavanje nije ništa drugo nego samo ponovni zov u mišljenje, povratak onome što se jednom ukazalo u dubini svoje istine – istine bivstovanja. U tome se krije dvoznačnost u biti tehnike. Sa jedne strane, ona zakriva ono najbliže čovekovoj suštini, dok sa druge strane, upravo time ona poziva čoveka da se odazove istoj toj suštini. Stoga tehnika, tj., postav, kao ono ležeće u biti tehnike, jeste ono najopasnije, ali istovremeno i ono najspasonosnije, tj., ono što bit čoveka otvara za bivstvovanje samo. Nihilizam za Hajdegera tada znači «da stvari sa bivstvovanjem ne stoje nikako. Bivstvovanje ne izlazi na svetlost svoje suštine. U pojavljivanju bivstvujućeg kao takvog samo bivstvovanje izostaje. Istina bivstvovanje otpada. Ona ostaje zaboravljena».

(...)

Više na:

***

Filozofija / nemačka filozofija / savremena filozofija / predavanja o Ničeu / Niče / Volja za moć / Hajdeger / Šumski putevi / hermeneutika / Biće i vreme / Bitak i vrijeme / nihilizam / Bog je mrtav / Smrt boga / Natčovek / Niče 1 / Niče 2 / Niče 1 i 2 / večno vraćanje istog / metafizika / bivstvovanje /

***
UNOS: 200624
Šifra:
61799341 Niče 1 i 2 - Martin Hajdeger

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.