pregleda

Moderna filozofi,britanski filozofi-Koplston-POSVETA-5-


Cena:
7.000 din
Želi ovaj predmet: 1
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: Lično preuzimanje
Plaćanje: Lično
Grad: Novi Beograd,
Beograd-Novi Beograd
Prodavac

pig530 (284)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 380

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana



Godina izdanja: 2001
ISBN: 86-13-00979-4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

STANJE KNJIGE:NOVA KNJIGA NEKORISCENA-NA PRVOM BELOM PREDLISTU POSVETA, A SVE OSTALO JE PERFEKTAN PRIMERAK(5-)!DA NIJE POSVETE, BIO BI KOLEKCIONARSKI PRIMERAK!!! Godina izdanja: 2001
ISBN: 86-13-00979-4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

STANJE KNJIGE:NOVA KNJIGA NEKORISCENA-NA PRVOM BELOM PREDLISTU POSVETA, A SVE OSTALO JE PERFEKTAN PRIMERAK(5-)!DA NIJE POSVETE, BIO BI KOLEKCIONARSKI PRIMERAK!!! Istorija filozofije V tom: Moderna filozofija - britanski filozofi
Frederik Koplston (autor) ISBN:86-13-00979-4
Godina izdanja: 2001
Autor:Frederik Koplston
Jezik: Srpski

Istorija filozofije Povez:tvrd povez sa omotom,nova-kolekcionarski primerak
Br. strana:532 strane
Izdavač: BIGZ Publishing a.d. ISBN:86-13-00979-4
Najnoviji, peti po redu tom `Istorije filozofije` Frederika Koplstona im az atemu modernu filozofiju i britanske filozofe. Prvi deo knjige - `Od Hobsa do Pejlija` posvećen je životu i delu Hobsa i njegovom viđenju filozofije koje isključuje svaku teologiju, kao i Hobsovoj političkoj teoriji. Tu je i poglavlje o platonistima iz Kembridža, o razumu, o Lokovoj etičkoj teoriji i problemima etike. Drugi deo knjige odnosi se na filozofiju Barklij ai Hjuma.
Recenzenti tvrde da je Koplstonova `Istorija filozofije` najbolja istorija filozofije objavljena na engleskom jezičkom području, pri čemu se misli na opšte istorije filozofije, a ne i na dela o pojedinim epohama.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Renesansa
Ostali naslovi iz oblasti: Filozofija
2001; latinica; 23 cm; 531 str.;

Kapitalna izdanja

Istorija filozofije
Peti tom obimnog dela Frederika Koplstona pojavio se, kao i prethodni, u izdanju BIGZ-a
Pred nama je peti tom Koplstonove `Istorije filozofije` koji, u dva dela, obuhvata britansku filozofiju od Hobsa do Pejlija, odnosno od Berklija do Hjuma.

Najpre su tu, pored Hobsa, kembrički platoničari s njihovom teorijom prirodne religije, a zatim nezaobilazni Lok: njegov napad na urođene ideje i empiristički pristup, njegova moralna i politička filozofija, pa njegov značaj i uticaj. Tu su, dakako, Njutn i deisti s njihovim problemima spoznaje, religije i etike. Čitav drugi deo posvećen je Berkliju i Hjumu: problemi supstancije, spoznaje, kauzaliteta, slobode volje, egoizma i altruizma, religije, etike i politike, dominiraju.

Lok je prvi veliki teoretičar spoznaje u modernom smislu te reči, koji će se energično, s mnogo lucidnih argumenata, suprotstaviti svima onima koji su u bilo kojoj formi zastupali tezu o urođenosti ideja: ideje nisu urođene, već najvećma potiču iz iskustva. Čak i kada bi npr. božja egzistencija bila opštepriznata, to još nipošto ne bi moralo značiti da je naša spoznaja urođena, već da je naprosto izvedena iz svrsishodnosti sveta, dakle stečena iskustvom. Otkako je Lok postavio princip da pre svih metafizičkih razmišljanja i raspri mora biti rešeno dokle sežu ljudske spoznajne moći, a to je opet samo moguće tačnim pokazivanjem izvora iz kojih one potiču i razvijaju se, otada je spoznajna teorija pomaknuta u prvi plan filozofskog interesa.

Hjumova radikalna skepsa

Za Berklija će to biti pravi izazov: domislivši osnovne Lokove teze, zaključuje da je za nepomućeni razum telo ono što se vidi, pipa, kuša, miriše i čuje: tako se njegovo esse poklapa s njegovim percipi. Telo, dakle, nije ništa drugo do kompleks oseta, a supstancija suma ovih svojstava, uništivši tako pojam telesne supstancije. Berkli nije proglasio samo nauku o realitetu apstraktnih pojmova za najčudnovatiju od svih zabluda metafizike, već je, poput ekstremnih nominalista srednjeg veka, osporavao i egzistenciju apstraktnih ideja u samom duhu.

Berklijeva kritika Lokovog učenja vodila je direktno do Hjumove spoznajne teorije. Na nominalističko poricanje apstraktnih pojmova povezuje Hjum svoje razlikovanje svih intelektualnih funkcija u impresije i ideje, koje su kopije impresija: u tome se, međutim, nalazi ujedno razlikovanje intuitivne i demonstrativne spoznaje. Po njemu, ni kauzalitet nije niti intuitivno niti demonstrativno izvestan. Odnos uzroka i posledice ne opaža se. A ni logički se ne može iz `uzroka` izvesti njegova `posledica`; kauzalni odnos se ne može analitički razumeti. Kriterij je psihološki: navikli smo da, po analogiji, od istih uzroka očekujemo iste posledice; vidimo samo da jedna pojava sledi drugu, misleći da je jedna uzrok drugoj; takav zaključak ne sledi nikakvom logičnom nužnošću, a u iskustvu je nedokaziv. Osim negacije objektivnog kauzaliteta, Hjum će skeptički negirati i postojanje bilo kakve supstancije, materijalne ili duhovne; isto je tako i božja supstancija nedokaziva. Rezultat je Hjumovog filozofiranja radikalna i konzekventna skepsa: `Jedino što znamo to je naše temeljno neznanje`. Njegov uticaj bio je možda najveći što ga je ikad izvršio neki engleski filozof, što je i sam Kant priznao.

Politički hedonizam

Do područja praktičnih pitanja put je probio Hobs, da bi ga sledili Lok i Ruso, stižući do `prirodnog stanja` gde su svi ljudi po prirodi slobodni i jednaki; imaju pravo na život, slobodu i težnju za svojinom. U tom i takvom prirodnom stanju u kojem izravno stoji egoizam svakog prema svakom drugom traje borba svih protiv sviju; da bi se ona izbegla osnovana je država iz potrebe za mirom kao ugovor za međusobno jamstvo samoodržanja.

Hobs je, naime, smatrao da društveni i državni život treba izvesti iz ljudske prirode`, čija je osnovna crta samoodržanje ili egoizam, kojim se tumačio čitav voljni život, što je postao zapravo princip celokupne praktične filozofije. Jer, ako nagon za samoodržanje pojedinca treba da bude korigovan zapovešću države, onda je sâma država najveštiji i najsavršeniji od svih mehanizama koji je egoizam smislio da bi podsticao i osigurao svoje zadovoljenje.

Za razliku od Hjuma koji govori o sigurnom i preko potrebnom `moralnom osećaju`, koji se konkretizuje u simpatiji, tj. sposobnosti saosećanja sa drugima, Hobs, kako to Koplston dobro uviđa, tvrdi da altruizam i potreba druželjubivosti nipošto nisu izvorni: oni se pokazuju nuždom, kao najsposobnije i najsavršenije sredstvo za zadovoljenje egoizma. Hobs je na taj način postao tvorac političkog hedonizma, doktrine koja je revolucionisala ljudski život u svakom pogledu kako to nije učinilo nijedno drugo učenje.

Prevod A. Pavkovića i N. Nikolića korektan.

Risto TUBIĆ

KOPLSTONOVA ISTORIJA FILOZOFIJE IZDANJU BIGZ
Engleski filozofi


Veliki poduhvat izdavacke kuce `BIGZ`, koja se pre deceniju uhvatila u kostac sa objavljivanjem devet tomova Istorije filozofije Frederika Koplstona, blizi se kraju. U okviru `Velike filozofske biblioteke` juce je predstavljen pri tom - `Moderna filozofija, britanski filozofi` u prevodu Aleksandra Pavkovica i Nenada Nikolica, koja je posvecena britanskoj filozofskoj misli od Tomasa Hobsa, preko DZordza Barklija do Dejvida Hjuma.
- Do jesenjeg Sajma knjiga bice objavljen i sesti tom, koji je vec preveden, a ono sto je karakteristicno za ova izdanja Kopllstanove Istorije filozofije da su ne samo pristupacna za studente nego i siru citalacku publiku - rekao je filozof Mihajlo DJuric na jucerasnjoj promociji. - U `Velikoj filozofskoj biblioteci` trebalo bi da objavimo i kapitalna dela, kao sto su Aristotelova `Metafizika`, koja postoji, ali u prevodu arheologa Branka Gavele, koji je neupotrebljiv, sto vazi i za prevod Aristotelove `Nikomahove etike`.
U ime novog uredjivackog odbora `Velike filozofske biblioteke`, u kojem su i Jovan Arandjelovic, Slobodan Zunjic, Petar Zivadinovic i Dimitrije Tasic, dr DJuric je najavio i obnovljena izdanja Spinozine `Etike`, Kantove `Kritike prakticnog uma`...
- Namera nam je da u ovu biblioteku uvrstimo i dela filozofa, koji nikada nisu prevodjeni kod nas, kao na primer Stanlija rozena najznacajnijeg savremenog americkog filozofa, a posveticemo paznju i ruskim filozofima, dodao je akademik DJuric.
M. J.

NEMOJTE LICITIRATI-KUPOVATI, UKOLIKO VAM USLOV LICNOG PREUZIMANJA NE ODGOVARA !!!
MOLIM VAS, PROCITAJTE PRE KUPOVINE!!! NE SALJEM KNJIGE-JEDINA OPCIJA JE LIČNO PREUZIMANJE , TC`DELTA` ili TC `PIRAMIDA` NA N. BEOGRADU - TO JE JEDINA OPCIJA AKO SE ODLUČITE DA LIČNO PREUZMETE I PLATITE KUPLJENI PREDMET!!!NEMOJTE LICITIRATI-KUPOVATI, UKOLIKO VAM USLOV LICNOG PREUZIMANJA NE ODGOVARA !!!

Nemojte licitirati ukoliko Vam uslov ličnog preuzimanja ne odgovara!!!



Predmet: 57822275
STANJE KNJIGE:NOVA KNJIGA NEKORISCENA-NA PRVOM BELOM PREDLISTU POSVETA, A SVE OSTALO JE PERFEKTAN PRIMERAK(5-)!DA NIJE POSVETE, BIO BI KOLEKCIONARSKI PRIMERAK!!! Godina izdanja: 2001
ISBN: 86-13-00979-4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

STANJE KNJIGE:NOVA KNJIGA NEKORISCENA-NA PRVOM BELOM PREDLISTU POSVETA, A SVE OSTALO JE PERFEKTAN PRIMERAK(5-)!DA NIJE POSVETE, BIO BI KOLEKCIONARSKI PRIMERAK!!! Istorija filozofije V tom: Moderna filozofija - britanski filozofi
Frederik Koplston (autor) ISBN:86-13-00979-4
Godina izdanja: 2001
Autor:Frederik Koplston
Jezik: Srpski

Istorija filozofije Povez:tvrd povez sa omotom,nova-kolekcionarski primerak
Br. strana:532 strane
Izdavač: BIGZ Publishing a.d. ISBN:86-13-00979-4
Najnoviji, peti po redu tom `Istorije filozofije` Frederika Koplstona im az atemu modernu filozofiju i britanske filozofe. Prvi deo knjige - `Od Hobsa do Pejlija` posvećen je životu i delu Hobsa i njegovom viđenju filozofije koje isključuje svaku teologiju, kao i Hobsovoj političkoj teoriji. Tu je i poglavlje o platonistima iz Kembridža, o razumu, o Lokovoj etičkoj teoriji i problemima etike. Drugi deo knjige odnosi se na filozofiju Barklij ai Hjuma.
Recenzenti tvrde da je Koplstonova `Istorija filozofije` najbolja istorija filozofije objavljena na engleskom jezičkom području, pri čemu se misli na opšte istorije filozofije, a ne i na dela o pojedinim epohama.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Renesansa
Ostali naslovi iz oblasti: Filozofija
2001; latinica; 23 cm; 531 str.;

Kapitalna izdanja

Istorija filozofije
Peti tom obimnog dela Frederika Koplstona pojavio se, kao i prethodni, u izdanju BIGZ-a
Pred nama je peti tom Koplstonove `Istorije filozofije` koji, u dva dela, obuhvata britansku filozofiju od Hobsa do Pejlija, odnosno od Berklija do Hjuma.

Najpre su tu, pored Hobsa, kembrički platoničari s njihovom teorijom prirodne religije, a zatim nezaobilazni Lok: njegov napad na urođene ideje i empiristički pristup, njegova moralna i politička filozofija, pa njegov značaj i uticaj. Tu su, dakako, Njutn i deisti s njihovim problemima spoznaje, religije i etike. Čitav drugi deo posvećen je Berkliju i Hjumu: problemi supstancije, spoznaje, kauzaliteta, slobode volje, egoizma i altruizma, religije, etike i politike, dominiraju.

Lok je prvi veliki teoretičar spoznaje u modernom smislu te reči, koji će se energično, s mnogo lucidnih argumenata, suprotstaviti svima onima koji su u bilo kojoj formi zastupali tezu o urođenosti ideja: ideje nisu urođene, već najvećma potiču iz iskustva. Čak i kada bi npr. božja egzistencija bila opštepriznata, to još nipošto ne bi moralo značiti da je naša spoznaja urođena, već da je naprosto izvedena iz svrsishodnosti sveta, dakle stečena iskustvom. Otkako je Lok postavio princip da pre svih metafizičkih razmišljanja i raspri mora biti rešeno dokle sežu ljudske spoznajne moći, a to je opet samo moguće tačnim pokazivanjem izvora iz kojih one potiču i razvijaju se, otada je spoznajna teorija pomaknuta u prvi plan filozofskog interesa.

Hjumova radikalna skepsa

Za Berklija će to biti pravi izazov: domislivši osnovne Lokove teze, zaključuje da je za nepomućeni razum telo ono što se vidi, pipa, kuša, miriše i čuje: tako se njegovo esse poklapa s njegovim percipi. Telo, dakle, nije ništa drugo do kompleks oseta, a supstancija suma ovih svojstava, uništivši tako pojam telesne supstancije. Berkli nije proglasio samo nauku o realitetu apstraktnih pojmova za najčudnovatiju od svih zabluda metafizike, već je, poput ekstremnih nominalista srednjeg veka, osporavao i egzistenciju apstraktnih ideja u samom duhu.

Berklijeva kritika Lokovog učenja vodila je direktno do Hjumove spoznajne teorije. Na nominalističko poricanje apstraktnih pojmova povezuje Hjum svoje razlikovanje svih intelektualnih funkcija u impresije i ideje, koje su kopije impresija: u tome se, međutim, nalazi ujedno razlikovanje intuitivne i demonstrativne spoznaje. Po njemu, ni kauzalitet nije niti intuitivno niti demonstrativno izvestan. Odnos uzroka i posledice ne opaža se. A ni logički se ne može iz `uzroka` izvesti njegova `posledica`; kauzalni odnos se ne može analitički razumeti. Kriterij je psihološki: navikli smo da, po analogiji, od istih uzroka očekujemo iste posledice; vidimo samo da jedna pojava sledi drugu, misleći da je jedna uzrok drugoj; takav zaključak ne sledi nikakvom logičnom nužnošću, a u iskustvu je nedokaziv. Osim negacije objektivnog kauzaliteta, Hjum će skeptički negirati i postojanje bilo kakve supstancije, materijalne ili duhovne; isto je tako i božja supstancija nedokaziva. Rezultat je Hjumovog filozofiranja radikalna i konzekventna skepsa: `Jedino što znamo to je naše temeljno neznanje`. Njegov uticaj bio je možda najveći što ga je ikad izvršio neki engleski filozof, što je i sam Kant priznao.

Politički hedonizam

Do područja praktičnih pitanja put je probio Hobs, da bi ga sledili Lok i Ruso, stižući do `prirodnog stanja` gde su svi ljudi po prirodi slobodni i jednaki; imaju pravo na život, slobodu i težnju za svojinom. U tom i takvom prirodnom stanju u kojem izravno stoji egoizam svakog prema svakom drugom traje borba svih protiv sviju; da bi se ona izbegla osnovana je država iz potrebe za mirom kao ugovor za međusobno jamstvo samoodržanja.

Hobs je, naime, smatrao da društveni i državni život treba izvesti iz ljudske prirode`, čija je osnovna crta samoodržanje ili egoizam, kojim se tumačio čitav voljni život, što je postao zapravo princip celokupne praktične filozofije. Jer, ako nagon za samoodržanje pojedinca treba da bude korigovan zapovešću države, onda je sâma država najveštiji i najsavršeniji od svih mehanizama koji je egoizam smislio da bi podsticao i osigurao svoje zadovoljenje.

Za razliku od Hjuma koji govori o sigurnom i preko potrebnom `moralnom osećaju`, koji se konkretizuje u simpatiji, tj. sposobnosti saosećanja sa drugima, Hobs, kako to Koplston dobro uviđa, tvrdi da altruizam i potreba druželjubivosti nipošto nisu izvorni: oni se pokazuju nuždom, kao najsposobnije i najsavršenije sredstvo za zadovoljenje egoizma. Hobs je na taj način postao tvorac političkog hedonizma, doktrine koja je revolucionisala ljudski život u svakom pogledu kako to nije učinilo nijedno drugo učenje.

Prevod A. Pavkovića i N. Nikolića korektan.

Risto TUBIĆ

KOPLSTONOVA ISTORIJA FILOZOFIJE IZDANJU BIGZ
Engleski filozofi


Veliki poduhvat izdavacke kuce `BIGZ`, koja se pre deceniju uhvatila u kostac sa objavljivanjem devet tomova Istorije filozofije Frederika Koplstona, blizi se kraju. U okviru `Velike filozofske biblioteke` juce je predstavljen pri tom - `Moderna filozofija, britanski filozofi` u prevodu Aleksandra Pavkovica i Nenada Nikolica, koja je posvecena britanskoj filozofskoj misli od Tomasa Hobsa, preko DZordza Barklija do Dejvida Hjuma.
- Do jesenjeg Sajma knjiga bice objavljen i sesti tom, koji je vec preveden, a ono sto je karakteristicno za ova izdanja Kopllstanove Istorije filozofije da su ne samo pristupacna za studente nego i siru citalacku publiku - rekao je filozof Mihajlo DJuric na jucerasnjoj promociji. - U `Velikoj filozofskoj biblioteci` trebalo bi da objavimo i kapitalna dela, kao sto su Aristotelova `Metafizika`, koja postoji, ali u prevodu arheologa Branka Gavele, koji je neupotrebljiv, sto vazi i za prevod Aristotelove `Nikomahove etike`.
U ime novog uredjivackog odbora `Velike filozofske biblioteke`, u kojem su i Jovan Arandjelovic, Slobodan Zunjic, Petar Zivadinovic i Dimitrije Tasic, dr DJuric je najavio i obnovljena izdanja Spinozine `Etike`, Kantove `Kritike prakticnog uma`...
- Namera nam je da u ovu biblioteku uvrstimo i dela filozofa, koji nikada nisu prevodjeni kod nas, kao na primer Stanlija rozena najznacajnijeg savremenog americkog filozofa, a posveticemo paznju i ruskim filozofima, dodao je akademik DJuric.
M. J.
57822275 Moderna filozofi,britanski filozofi-Koplston-POSVETA-5-

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.