Godina izdanja: 2013
ISBN: 978-86-917183-0-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Antropologija imena
Autor: Silven Lazaris

Originalni naslov: Sylvain Lazarus – Anthropologie du nom

Izdavač: GKP, Novi Sad / kuda.org, Novi Sad
Prevod: Ana Moralić
Jezik: b.c.h.s. / srpski
Godina izdanja: 2013

Pismo: latinica
Žanr: antropologija, politika

ISBN: 978-86-917183-0-5

POVEZ: broširano
Br. str.: 302
Fizički opis: šiveno, tvrdi karton
Masa (u gr): 370

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

[“Ova knjiga se odnosi na mišljenje, na politiku i na ime”]

„Iskaz da politika pripada poretku mišljenja za mene je odgovor, koji se najzad može identifikovati, na intelektualnu cezuru 1968. godine. To je takođe jedan pokušaj da se zamisli politika posle kraja klasizma, to jest kraja jednog mišljenja o konfliktnosti u terminima klasâ – budući da je to mišljenje u tom trenutku bilo na izdisaju. A to je i jedan pokušaj da se zamisli politika u nekom drugom i drukčijem prostoru, a ne u prostoru države, kao što je to bio slučaj u lenjinizmu gde je politika imala za „objekt“ državu, u nameri da jednu buržoasku državu zameni jednom proleterskom državom.
Politika, kako je ja shvatam, ne ispoljava se u prostoru nekog objekta, pa bio on država ili revolucija. Kraj klasizma kome su kategorije države i revolucije bile konsupstancijalne, zahteva drukčiju dispoziciju politike. U tom smislu će politika shvaćena shodno Antropologiji imena biti nazvana politikom u subjektivnosti, koja ne funkcioniše niti se izgrađuje putem objektalnostî koje sam maločas naveo. To je ono što ću ja nazvati politikom u interiornosti. Takva politika se oslanja na procese mišljenjâ koji prizivaju procese-mišljenja-ljudi i sama će biti nazvana mišljenjem, u jednom veoma preciznom smislu: neka politika će se identifikovati odnosom prema sopstvenom mišljenju.“
[...]
„Svaka politika razdvaja: na primer, Marks razdvaja svoje učenje od filozofije (Hegelove filozofije), Lenjin razdvaja politiku od istorije u smislu u kome on daje primat svesti o istoriji: to će biti jedna uslovljena politika. Ja, sa svoje strane, razdvajam politiku od istorije, to jest od marksizma-lenjinizma, s jedne strane, a, s druge strane, od koncepcije kakvu istorija ima o vremenu. Ja takođe radvajam politiku od filozofije i sociologije.
Akademizmu ovih poslednjih disciplina zameram to što one, zacelo, poriču poduhvat kakav je moj, što i nije tako strašno, ali ono što je mnogo, mnogo gore jeste to što one diskvalifikuju samu ideju jednog prostora svojstvenog intelektualnosti ljudi. U marksizmu-lenjinizmu, partija je ta koja misli, u sociologiji, naučnik je onaj koji misli. Razdvajanje od filozofije je ono što razvija reč „mišljenje“ u drugom i drukčijem prostoru, koji ja nazivam prostor subjektivnog. Ukratko, raskid s filozofijom odnosi se na pitanje mišljenja. Raskid s istorijom, na pitanje vremena. Kad je reč o pitanju vremena, pozvaću se na neka lična imena: na ime Marka Bloka (Marc Bloch) i na ime Moziza Finlija (Moses Finley).
Ja se, prema tome, zalažem za razdvajanje, a takođe i za raz-vezivanje. Razvezivanje. U najjednostavnijem smislu, ja sam protiv onog heterogenog koje nazivam jednim samopredstavljanjem, jednim „misliti zajedno“ dveju kategorija, dveju asignacija koje ulaze u kompoziciju da bi sudelovale u jednom totalitetu koji ja ne prihvatam. Ja sam mislilac singularnosti i Fukoovo (Foucault) ime mi nije strano.“ (iz Predgovora srpsko-hrvatskom izdanju)

***

Sadržaj

Predgovor srpsko-hrvatskom izdanju
Antropologije imena (AI) ........................................... 7

Pazl (puzzle) i entuzijazam ..... 7. – Mišljenje i prizivanje ljudi ..... 8. – Ono moguće ..... 10. – Dva aspekta ..... 11. – Politika i mišljenje ..... 11. – a-1) Istorijski modus politike ..... 12. – a-2) Mesta nekog modusa ..... 13. – b) Država ..... 14. – c) Politika
je misliva ..... 15. – d) Ono preskriptivno ..... 15. –Razdvajanje ..... 16. – zašto Antropologija? ..... 17. – zašto (antropologija) imena? ..... 20. – Drugi aspekt: drukčije ulaženje u pitanje neimenljivosti imena ..... 22. – Metoda saturacije ..... 23. – Da li je moguće mišljenje (promišljanje) onog homogenog? ..... 24. – Ponavljanje ..... 24. – Vreme je za zaključak ..... 28.

Argument ................................................................. 33

Politika kao mišljenje ili država?..... 33. – Singularnost ..... 36. – Antropologija imena ..... 37.

1. Moj put i kategorije ................................................ 41

1. Cezura iz 1968. ..................................................... 41
a) Cezura ..... 41. – b) Ideologizam ..... 42. – c) Primer cirkulisanja: pobuna ..... 43. – d) Primer kategorije kapitalizma ..... 43. – e) Ideologizam u nauci: par teorija-praksa ..... 44. – f) Ideologizam i problematika heterogenog. Napuštanje prakse ..... 45. – g) Komunistička partija Francuske (KPF) i pitanje partije ..... 46. – h) Organizacija ..... 48. – i) Pokret,
poslednja dispozicija ideologizma: istoricistički ideologizam ..... 50. – j) Transformacija ideologizma u parlamentarizam ..... 53.

2. Lenjinizam i metoda saturacije (zasićenja) ............ 55
a) Svetska ideološka istorija ..... 55. – b) Politika je neimenljiva ...... 56. – c) Moj put, još jednom ..... 58. – d) Metoda saturacije ..... 59. – Metoda saturacije u slučaju pojma partije ..... 62. – Istoričnost i intelektualnost ..... 63. – Metoda saturacije, ime i mestâ imena .....
69. – e) Modus i istorija ..... 70. – f) Da li je moguće promišljati neki bivši modus? ..... 73.
3. Radnička figura .................................................... 75
a) Razdvojenost istorije i politike. Marks i Lenjin ..... 76. – b) Preskriptivno i moguće ..... 80. – c) Radnička figura ..... 81.

2. Dva iskaza .............................................................. 85

1. Moj cilj ................................................................ 85
2. Moja oruđa........................................................... 88
3. Vlastita imena ...................................................... 90
4. Dva iskaza ........................................................... 91
5. Racionalizam i racionalizmi ................................. 92
6. Dvostruko premeštanje. Antropologija mišljenja ......................................... 95
7. „Mišljenje je odnos stvarnosti“ ............................. 98
8. Ponavljanje i raskoraci ....................................... 103

3. Misliti posle klasizma .......................................... 109

Teze ovog poglavlja.................................................. 109
a) Kritička dimenzija ..... 109. – b) Tetička dimenzija ..... 110.

1. Singularnost i istorijski modusi politike ............. 113
a) Modusi u interiornosti ..... 114. – b) Modusi u eksteriornosti ..... 116.

2. Dijalektika objektivnog i subjektivnog ............... 119
3. Reverzibilnost i partija ....................................... 122
4. Svest i fenomenologija ....................................... 126
5. Od subjektivnog do mišljenja ............................ 127
6. Promišljanje singularnosti i Mišel Fuko ............. 130
7. Totalitet ............................................................. 132
8. Dijalektika subjektivnog i objektivnog ............... 135
9. Situacija, preskriptivno, deskriptivno ................. 136
10. Totalitet, jedinstvenost (unicitet) ..................... 139
11. Luj Altiser ........................................................ 139

12. Žrtvovana imena i pitanja istorije. ................... 144
a) Operacija ..... 144. – b) Moziz Finli ..... 146. – c)
Istorija, istoriografja, klasa 150.
13. Politika u odnosu na iskaz I i iskaz II ................. 154

4. Neimenljiva imena ............................................... 161

1. Istorija i vreme ................................................... 165
a) Mark Blok ..... 165. – b) Posao istoričara ..... 166.
– c) Vreme kao distributivna funkcija i operator kompatibilnosti nauke i svesti ..... 168. – d) Prošlost ..... 172. – e) Mnoštvenost vremena i jedinstvenost vremena ..... 173.

2. Ime i vreme ....................................................... 176
a) Saturacija jedinstvenosti vremena ..... 176. – b) Ime i mestâ imena zahtevaju odbacivanje jedinstvenosti vremena ..... 180. – c) Doktrina sekvencijalnosti politike ne vodi promišljanju imena ..... 181. – d) Prestanak ..... 182.

3. Neimenljivo ime ................................................ 183
a) Ukidanje kategorije vremena ..... 183. – b) Neimenljivo ime ..... 185.

4. Mesta imena ...................................................... 187.
a) Od modusa do prostog imena „radnik“ ..... 190. – b) Fabrika i identifkacija savremenih modusa ..... 191. – c) Pristup savremenom modusu. Doktrina modusa. Doktrina mesta ..... 193. – d) Radnik i fabrika ..... 196.

5. Radnička antropologija i mnoštvenost fabrike kao mesto .............................................. 197
a) Fabrika-radnik ..... 198. – b) Fabrika kao skorašnja kategorija (Šangaj, 1966) ..... 199. – c) Fabrika kao političko mesto ..... 202. – d) Dve postavke ..... 204. – e) Kolektiv ..... 205. – f) Fabrika-mesto vremena ..... 207. – g) Fabrika-mesto države ..... 207. – h) Deetatizacija reči „radnik“ u poljskom slučaju ..... 212.

6. Od „radnika“, prostog imena, do radničke figure .............................................. 214

5. Vreme je za zaključak ........................................... 219
1. Od iskaza do preskripcije ................................... 220
2. Antropologija imena i komunizam .................... 222
3. Društvo i država ................................................ 225
4. Krah socijalizma u SSSR-u i
u Istočnoj Evropi ............................................... 226

STUDIJE

1. Kategorija revolucije u Francuskoj revoluciji ..... 233
1. Revolucija nije prelaz ......................................... 233
Istoriografja, doktrina granica, i dvosmislenost termina „revolucija“ ..... 234. – Sekvencijalnost politike i okončanje neke sekvence ..... 237. – Konfliktnost ..... 240. – Traganje za uzrocima i struktura države ..... 242.

2. Marks i Francuska revolucija.
Veliki jakobinci u iluziji ..................................... 243 Himere ..... 245.
3. Francuska revolucija kao sekvenca. Pitanje datumâ .................................................. 250
4. Sen-Žist: teoretičar revolucionarnog modusa politike ................................................. 254
Sen-Žist i država ..... 255. – Kategorije mišljenja politike kod Sen-Žista ..... 257. – Revolucija ..... 257. – Institucije ..... 258. – Javna svest (savest) ..... 259. – Narod ..... 260. – Revolucionarni čovek ..... 261.

2. O jednoj anketi o radnicima iz Kantona
u odnosu na fabriku kao mesto novca;
unutrašnja i konjukturna dispozicija
fabrike kao mesta države ..................................... 263

Dva doba ..... 264.

Pogovor ..................................................................... 281

*

Antropologija / ime / Fuko / Finli / Blok / Badiju / Badju / subjekt / teorija subjekta / sociologija / filozofija / anketa / istraživanje / Poljska / Kina / Reno / Pežo / radnici / figura radnika / Klackalica / katamaran / mišljenje / mišljenje politike / politika / politika na strani ljudi / revolucija / modus / istorija / Marks / sekvencija / sekvencijalnost / singularnost / Biće / događaj / francuska teorija / analiza / istoriografija / radnik / fabrika / vreme / ime /

***
UNOS: 190402
Šifra: