pregleda

Pohvala ludosti ERAZMO ROTERDAMSKI kao NOVO LUX


1.499 din
Cena:
1.349 din
Želi ovaj predmet: 4
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: AKS
BEX
City Express
Pošta
DExpress
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Lično
Grad: Beograd-Zemun,
Beograd-Zemun
Prodavac

n_sipka (338)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 447

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1979
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Pohvala ludosti ERAZMO ROTERDAMSKI kao NOVO retko ovako dobro ocuvano 1979. god. BIGZ 200 stranica, tvrd povez zastitni omot Prevela Darinka Nevenic Grabovac Predgovor Veljko Korac ilustracije iz bazelskog izdanja iz 1676 Gravire HANSA HOLBAJNA MLADJEG sjajno za poklon

Pohvala ludosti je jedno od najznačajnijih dela renesanse čiji je autor Erazmo Roterdamski. Napisana je u šesnaestom veku, 1509. godine. Prvo svetlo dana Pohvala ludosti je videla 1511 i to u Parizu, gde je odmah podvrgnuta napadima. To se dešava u slavno vreme Kopernika, Holbajna, Leonarda, Mikelanđela, Direra, Makijavelija, Mora i Lutera.

U Erazmovoj ličnosti se prelamaju dva velika događaja svetskoistorijskih razmera – Otkriće Amerike i reformacija. Prvome Erazmo duguje intelektualno samopouzdanje, a drugome je, iako je to poricao, pripremio tlo.


Sadržaj
1 Osnovna ideja autora
2 Slojevi dela
3 Sadržaj Pohvale ludosti
4 Podela dela prema predmetu kritike
5 Zaključak
Osnovna ideja autora
Glavni zadatak autora, Erazma Roterdamskog, bio je da dopre do pravog i izvornog značenja Novog zaveta. Autor je bio svestan neophodnosti reformisanja crkve i povratka pravim hrišćanskim vrednostima, i što je najvažnije, on će biti neumoran u pohodu protiv neobrazovanosti i gluposti, u čiju se svrhu, dakle da poduči, popravi i posavetuje, poslužio porugom, i to upravo u Pohvali Ludosti. Opredeljenje za ironiju i ambivalentni govor bili su jedini način da delo koje sadrži reformatorske stavove izbegne osudu i cenzuru.

Erazmijanska ideologija tiče se problema čoveka – da se hrišćanstvo učini stvarnom sadržinom svakog čoveka. Erazmo je bio protivnik odvajanja hrišćanstva od svakodnevnog života ljudi, i zatvaranja njegove sadržine u elitne krugove crkvene hijerarhije, nerazumljivu dogmatiku i veštačke ceremonije. Hteo je živo, jednostavno i sveopšte hrišćanstvo, a borio se protiv «filozofije» i povlašćenosti redovničkog života. Religioznost koja treba da bude živa i lična vera gubi se u obredima i ceremonijama, postovima i slično. Ljubav je najviši zakon kome sve drugo mora da bude podređeno. Slavna rečenica je «subota je stvorena za čoveka, a ne čovek za subotu.

Slojevi dela
Najupadljiviji, i najpovršinskiji sloj ovog teksta je satira. To je kritika postojećeg društva, koji se nalazi pod vlašću ludosti duhovno i društveno. U društvenom životu oduvek su vladale glupe legende, zavisti i laskanja, glupi ratovi, a postupci velikih vođa i političara proisticali su iz glupe zaljubljenosti u slavu. U duhovnom životu ludi su gramatičari, pesnici, govornici i pisci, panegiričari, pravnici, filozofi i teolozi, redovnici i propovednici. Ludost vlada i u Crkvi, među papama

Drugi sloj pod satirom je tragika. Ona nastaje baš zato što je ceo svet pod ludošću i satira nema efekta. Ludost počinje da razotkriva dramatično ništavilo najuglednijih ljudskih institucija – upravljačkih, obrazovnih – i samog kralja. Šekspir daje scenski izraz Erazmove misli – ne stidi li se lažni kralj svojih ukrasa, i ne strepi li da će neki podrugljivac da naleti i da ga ismeje. To je erazmijanska tragikomedija. U njoj papska vlast, koja predstavlja Hristovu volju, znači njeno poricanje. U svetu u kome carska i papska vlast ne obavljaju svoj posao javlja se tragedija – jer su stubovi nosači života ljudi izvrnuti.

Treći sloj Pohvale ludosti upućuje na to da se ne treba se uzbuđivati zato što ludost vlada svetom – on zbog toga nije nepovratno nesretan – a ludost nam, čak i ako jeste nesretan daje iluziju sreće, tj. sreću. Ludost omogućava ljudima da ne procenjuju sve opasnosti, da žive, lakomisleno, ali veselo. Mudrost stvara strah i kao u Hamletu, otežava izvršenje dela. Ludost dolazi ljudima da ih podrži, u neznanju, lakomislenosti i zaboravu patnji.


Sadržaj Pohvale ludosti
U Pohvali ludosti, sama Ludost dobija reč, otpočinje svoj monolog u kome otkriva trulež uglednih ljudskih institucija, i otvara neka od najvažnijih pitanja religije i filozofije. Delo započinje pismom u kom Erazmo objašnjava da mu je za inspiraciju poslužio prijatelj Tomas Mor, zbog kog je došao na ideju da piše o ludosti. Na to ga je podstaklo Morovo prezime (na grčkom moria znači ludost), i potom je u naletu nadahnuća napisao čitavo delo za osam dana (Ovo tvrđenje verovatno nije tačno jer je delo veoma pažljivo razrađeno i promišljeno). Ipak, autor se odriče stavova koje Ludost iznosi, izgovarajući se šalom i razonodom. Na samom početku Ludost stvara karnevalsku atmosferu. Ona drži dugi govor, bez pauza u 68 stavki, upućen zamišljenoj publici kojoj se obraća sa „arhiludaci“. Ona govori o sebi, i ističe da i u ludosti ima mudrosti. Njena uloga u životu ljudi je da uveseljava, što govori i njeno poreklo- rođena je na srećnim ostrvima, koja su pravi Adonisov vrt, otac joj je pijanoi mladi Pluton (Had) i najlepša i najvedrija nimfa Neota. Kao prava boginja, Ludost ima svoje pratilje koje joj pomažu. To su Samoljublje, Laska, Zaboravnost, Lenjost, Naslada, Lakomislenost, Razuzdanost, Gozba i Tvrd san. Sebe smatra veoma važnom boginjom jer ona svima donosi dobro- ističe svoju ulogu u rađanju, mladosti, starosti, prijateljstvu, braku. Poredi sebe sa pravom mudrošću, filozofijom, naznačava svoj udeo u delima bogova, ratovanju... Bez njene pratilje, Samoljublja, ni umetnost ne bi bila moguća. Uopšteno, Ludost smatra čitav život kao izvesnu igru ludosti koje nisu pošteđene ni najistaknutije profesije Erazmovog doba- teolozi, filozofi, pesnici, pravnici.

Podela dela prema predmetu kritike
Prema predmetu kritike, Pohvalu ludosti možemo podeliti na tri dela. Prvi deo nas usmerava na opšteljudske probleme i nedostatke, drugi deo kritikuje konkretnije primere ljudske gluposti kroz pojedine profesije i društvene institucije, a u trećem delu autor daje svoju viziju hrišćanstva. Poslednji deo ujedno je završna reč, kojom će Erazmo izraziti svoju duboku uverenost u nepohodnost povratka pravim hrišćanskim vrednostima. Ovde Ludost iznosi svoj stav prema beznačajnosti sitnih i besmislenih obreda kojima monasi pridaju veliku važnost, govori o papama i zloupotrebi crkvenog položaja, o udaljavanju od prave suštine hrišćanstva. Pohvala ludosti slavi životne radosti i hrišćanstvo kroz smeh, ali kada govori o poglavarima crkve njen ton postaje veoma ogorčen a osuda veoma oštra i nedvosmislena. Ističe da pape dopuštaju da svet zaboravi Hrista, da je crkva u svoje ruke uzela mač i narod okovala strahom od boga. Upravo tom strahu suprotstavlja se vesela i životna Ludost, koja svoj vrhunac dostiže tvrdnjom da je i Hristos, kao bogočovek, obeležen ludošću. Ona ističe da je bog zabranio ljudima da jedu sa drveta poznavanja dobra i zla, kao da je saznanje otrov za sreću. Samim tim, celokupna hrišćanska vera se smatra srodnom ludosti, a ne mudrosti, a prava pobožnost i istinske vrednosti, za koje se smatralo da se dostižu izlaskom iz sebe i sjedinjenjem sa večnim dobrom, poistovećuje se sa potpunim bezumljem kao krajnjim ciljem. I najviša mudrost, je dakle, ludost. Poslednje što Ludost kaže svojim poklonicima je: „Pljeskajte, živite, pijte!` slaveći tako život i pozivajući na uživanje.

Zaključak
Imajući u vidu neuhvatljivost smisla ovog dela, nemoguće je utvrditi jedno značenje onog što je izrečeno. Postoji stav koji kaže da je samo završni deo dela težište, a da je ono što mu prethodi samo priprema. Pohvala ludosti se smatra svojevrsnim manifestom hrišćanske vrline, i bez obzira na različita tumačenja, sigurno je da Pohvala ludosti otvorila veoma bitna pitanja za razvoj hrišćanstva, književnosti i filozofije. Kao pravi manifest borbe protiv ljudskih mana i izvitoperenosti osnovnih civilizacijskih postulata, Pohvala ludosti na najbolji način izražava plemenite misli i želje njenog autora.

https://www.kupindo.com/Clan/n_sipka/SpisakPredmeta

Kupac snosi troškove poštarine, koji se DODAJU na cenu.

Kupac se PRVI javlja nakon kupovine, takva su pravila.

Kupljeni predmet šaljem POSLE uplate na račun 295-2204642-34.

Knjige NE saljem POUZECEM.

Robu šaljem u inostranstvo ako se PRETHODNO dogovorimo (postarina zna da bude skuplja od knjige).

LICNO preuzimanje ZEMUN Gornji grad ili Novi grad (ulice Slavonska ili Prvomajska) u zavisnosti na kojoj sam lokaciji. Preuzimanje je moguce tokom cele nedelje, naravno, uz dogovor. Kupljene knjige je moguće preuzeti isti dan po kupovini, uz dogovor.

Kupac UPLACUJE tacnu cenu u DINAR (ne zaokruzuje).

Dobar deo mojih knjiga, (posebno kada napomenem da je NOVO, GLANC NOVO, NEKORISCENO, NEOTVARANO, ZA POKLON...) je u izvanrednom stanju. Znaci, kome pored kvalitetne knjige, znaci i stanje u kome se knjige nalaze, neka pogleda sve moje oglase.

Slobodno pitajte o stanju, sadrzaju i detaljima knjiga, odgovaram u najbrzem roku.

Od BRZIH posti saljem iskljucivo POST EXPRESSom (profesionalni su, nikada nije bilo problema). Ukoliko INSISTIRATE na nekoj drugoj firmi (sve su skuplje), posebno mi to NAGLASITE u PRVOJ poruci po kupovini.

Ukoliko je ADRESA za prijem RAZLICITA od adrese sa vaseg naloga, adresu za slanje mi OBAVEZNO saljete u PRVOJ poruci.

Pogledajte kompletnu moju ponudu na

https://www.kupindo.com/Clan/n_sipka/SpisakPredmeta

Predmet: 56024047
Pohvala ludosti ERAZMO ROTERDAMSKI kao NOVO retko ovako dobro ocuvano 1979. god. BIGZ 200 stranica, tvrd povez zastitni omot Prevela Darinka Nevenic Grabovac Predgovor Veljko Korac ilustracije iz bazelskog izdanja iz 1676 Gravire HANSA HOLBAJNA MLADJEG sjajno za poklon

Pohvala ludosti je jedno od najznačajnijih dela renesanse čiji je autor Erazmo Roterdamski. Napisana je u šesnaestom veku, 1509. godine. Prvo svetlo dana Pohvala ludosti je videla 1511 i to u Parizu, gde je odmah podvrgnuta napadima. To se dešava u slavno vreme Kopernika, Holbajna, Leonarda, Mikelanđela, Direra, Makijavelija, Mora i Lutera.

U Erazmovoj ličnosti se prelamaju dva velika događaja svetskoistorijskih razmera – Otkriće Amerike i reformacija. Prvome Erazmo duguje intelektualno samopouzdanje, a drugome je, iako je to poricao, pripremio tlo.


Sadržaj
1 Osnovna ideja autora
2 Slojevi dela
3 Sadržaj Pohvale ludosti
4 Podela dela prema predmetu kritike
5 Zaključak
Osnovna ideja autora
Glavni zadatak autora, Erazma Roterdamskog, bio je da dopre do pravog i izvornog značenja Novog zaveta. Autor je bio svestan neophodnosti reformisanja crkve i povratka pravim hrišćanskim vrednostima, i što je najvažnije, on će biti neumoran u pohodu protiv neobrazovanosti i gluposti, u čiju se svrhu, dakle da poduči, popravi i posavetuje, poslužio porugom, i to upravo u Pohvali Ludosti. Opredeljenje za ironiju i ambivalentni govor bili su jedini način da delo koje sadrži reformatorske stavove izbegne osudu i cenzuru.

Erazmijanska ideologija tiče se problema čoveka – da se hrišćanstvo učini stvarnom sadržinom svakog čoveka. Erazmo je bio protivnik odvajanja hrišćanstva od svakodnevnog života ljudi, i zatvaranja njegove sadržine u elitne krugove crkvene hijerarhije, nerazumljivu dogmatiku i veštačke ceremonije. Hteo je živo, jednostavno i sveopšte hrišćanstvo, a borio se protiv «filozofije» i povlašćenosti redovničkog života. Religioznost koja treba da bude živa i lična vera gubi se u obredima i ceremonijama, postovima i slično. Ljubav je najviši zakon kome sve drugo mora da bude podređeno. Slavna rečenica je «subota je stvorena za čoveka, a ne čovek za subotu.

Slojevi dela
Najupadljiviji, i najpovršinskiji sloj ovog teksta je satira. To je kritika postojećeg društva, koji se nalazi pod vlašću ludosti duhovno i društveno. U društvenom životu oduvek su vladale glupe legende, zavisti i laskanja, glupi ratovi, a postupci velikih vođa i političara proisticali su iz glupe zaljubljenosti u slavu. U duhovnom životu ludi su gramatičari, pesnici, govornici i pisci, panegiričari, pravnici, filozofi i teolozi, redovnici i propovednici. Ludost vlada i u Crkvi, među papama

Drugi sloj pod satirom je tragika. Ona nastaje baš zato što je ceo svet pod ludošću i satira nema efekta. Ludost počinje da razotkriva dramatično ništavilo najuglednijih ljudskih institucija – upravljačkih, obrazovnih – i samog kralja. Šekspir daje scenski izraz Erazmove misli – ne stidi li se lažni kralj svojih ukrasa, i ne strepi li da će neki podrugljivac da naleti i da ga ismeje. To je erazmijanska tragikomedija. U njoj papska vlast, koja predstavlja Hristovu volju, znači njeno poricanje. U svetu u kome carska i papska vlast ne obavljaju svoj posao javlja se tragedija – jer su stubovi nosači života ljudi izvrnuti.

Treći sloj Pohvale ludosti upućuje na to da se ne treba se uzbuđivati zato što ludost vlada svetom – on zbog toga nije nepovratno nesretan – a ludost nam, čak i ako jeste nesretan daje iluziju sreće, tj. sreću. Ludost omogućava ljudima da ne procenjuju sve opasnosti, da žive, lakomisleno, ali veselo. Mudrost stvara strah i kao u Hamletu, otežava izvršenje dela. Ludost dolazi ljudima da ih podrži, u neznanju, lakomislenosti i zaboravu patnji.


Sadržaj Pohvale ludosti
U Pohvali ludosti, sama Ludost dobija reč, otpočinje svoj monolog u kome otkriva trulež uglednih ljudskih institucija, i otvara neka od najvažnijih pitanja religije i filozofije. Delo započinje pismom u kom Erazmo objašnjava da mu je za inspiraciju poslužio prijatelj Tomas Mor, zbog kog je došao na ideju da piše o ludosti. Na to ga je podstaklo Morovo prezime (na grčkom moria znači ludost), i potom je u naletu nadahnuća napisao čitavo delo za osam dana (Ovo tvrđenje verovatno nije tačno jer je delo veoma pažljivo razrađeno i promišljeno). Ipak, autor se odriče stavova koje Ludost iznosi, izgovarajući se šalom i razonodom. Na samom početku Ludost stvara karnevalsku atmosferu. Ona drži dugi govor, bez pauza u 68 stavki, upućen zamišljenoj publici kojoj se obraća sa „arhiludaci“. Ona govori o sebi, i ističe da i u ludosti ima mudrosti. Njena uloga u životu ljudi je da uveseljava, što govori i njeno poreklo- rođena je na srećnim ostrvima, koja su pravi Adonisov vrt, otac joj je pijanoi mladi Pluton (Had) i najlepša i najvedrija nimfa Neota. Kao prava boginja, Ludost ima svoje pratilje koje joj pomažu. To su Samoljublje, Laska, Zaboravnost, Lenjost, Naslada, Lakomislenost, Razuzdanost, Gozba i Tvrd san. Sebe smatra veoma važnom boginjom jer ona svima donosi dobro- ističe svoju ulogu u rađanju, mladosti, starosti, prijateljstvu, braku. Poredi sebe sa pravom mudrošću, filozofijom, naznačava svoj udeo u delima bogova, ratovanju... Bez njene pratilje, Samoljublja, ni umetnost ne bi bila moguća. Uopšteno, Ludost smatra čitav život kao izvesnu igru ludosti koje nisu pošteđene ni najistaknutije profesije Erazmovog doba- teolozi, filozofi, pesnici, pravnici.

Podela dela prema predmetu kritike
Prema predmetu kritike, Pohvalu ludosti možemo podeliti na tri dela. Prvi deo nas usmerava na opšteljudske probleme i nedostatke, drugi deo kritikuje konkretnije primere ljudske gluposti kroz pojedine profesije i društvene institucije, a u trećem delu autor daje svoju viziju hrišćanstva. Poslednji deo ujedno je završna reč, kojom će Erazmo izraziti svoju duboku uverenost u nepohodnost povratka pravim hrišćanskim vrednostima. Ovde Ludost iznosi svoj stav prema beznačajnosti sitnih i besmislenih obreda kojima monasi pridaju veliku važnost, govori o papama i zloupotrebi crkvenog položaja, o udaljavanju od prave suštine hrišćanstva. Pohvala ludosti slavi životne radosti i hrišćanstvo kroz smeh, ali kada govori o poglavarima crkve njen ton postaje veoma ogorčen a osuda veoma oštra i nedvosmislena. Ističe da pape dopuštaju da svet zaboravi Hrista, da je crkva u svoje ruke uzela mač i narod okovala strahom od boga. Upravo tom strahu suprotstavlja se vesela i životna Ludost, koja svoj vrhunac dostiže tvrdnjom da je i Hristos, kao bogočovek, obeležen ludošću. Ona ističe da je bog zabranio ljudima da jedu sa drveta poznavanja dobra i zla, kao da je saznanje otrov za sreću. Samim tim, celokupna hrišćanska vera se smatra srodnom ludosti, a ne mudrosti, a prava pobožnost i istinske vrednosti, za koje se smatralo da se dostižu izlaskom iz sebe i sjedinjenjem sa večnim dobrom, poistovećuje se sa potpunim bezumljem kao krajnjim ciljem. I najviša mudrost, je dakle, ludost. Poslednje što Ludost kaže svojim poklonicima je: „Pljeskajte, živite, pijte!` slaveći tako život i pozivajući na uživanje.

Zaključak
Imajući u vidu neuhvatljivost smisla ovog dela, nemoguće je utvrditi jedno značenje onog što je izrečeno. Postoji stav koji kaže da je samo završni deo dela težište, a da je ono što mu prethodi samo priprema. Pohvala ludosti se smatra svojevrsnim manifestom hrišćanske vrline, i bez obzira na različita tumačenja, sigurno je da Pohvala ludosti otvorila veoma bitna pitanja za razvoj hrišćanstva, književnosti i filozofije. Kao pravi manifest borbe protiv ljudskih mana i izvitoperenosti osnovnih civilizacijskih postulata, Pohvala ludosti na najbolji način izražava plemenite misli i želje njenog autora.
56024047 Pohvala ludosti ERAZMO ROTERDAMSKI kao NOVO LUX

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.