pregleda

ZAJAHATI TIGRA - Julijus Evola


Cena:
900 din
Stanje: Nekorišćen
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Lično
Grad: Beograd-Zvezdara,
Beograd-Zvezdara
Prodavac

ivanbg1987 (260)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 381

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: 2017
ISBN: 9788660020132
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Књига је НОВА!

Превод: Марија Пауновић
Повез: Меки
Писмо: Латиница
Број страна: 216


Свет Традиције начела, врлина и вредности које осветљава, рехабилитује и развија катедра Јулијуса Еволе (1898-1974) – поларно је удаљен од модерног, па је стога недоступан оптикама какве нуде или намећу владајуће школе усмеравања људског. Већ сама модерна forma mentis је прва и готово несавладива препрека разумевању а поготову живљењу Традиције о којој сведочи Еволино дело. При крају најпродорнијег истраживања мистерије Грала, темпларског и гибелинског наслеђа, Јулијус Евола опажа да је „и у једноставном домену идеја карактер владајуће културе данас да већина није у стању да створи ниједан концепт о чему је ту реч”. Изложене чињенице указују и на тежину задатка увођења у дело Јулијуса Еволе. Сваки веродостојни корак ка средишту Традиције садржане у Еволином делу изазива квалитативни преображај духа и душе, удаљавајући нас од „једнодимензионалног универзума” (Маркузе), у коме су човека заточиле модерне идеологије и демонија економије. Једину подударност између Еволиног пута ка Традицији и модерне мреже вавилонских комуникација опажамо на самом почетку његове духовне пустоловине, па је стога упутно започети увођење управо на тој тачки сагласности појединог и општег искуства. У питању је искуство модерног нихилизма.
Духовну пустоловину Евола је започео приступивши најрадикалнијим мистичким покретима модерне културе, дакле дадаизму и футуризму. Под светлом искуства метафизичког алпинизма3 да „од задњег корака зависи први” (Домал) можемо лакше разумети разлоге Еволиног посвећења нихилистичкој историјској „авангарди”: основни покретач је непоколебљиви генетски порив потврђивања воље и моћи јаства које се није могло препознати у идејама, фигурама и узорима културе „трећег сталежа”. Логични и природни исход таквог противречја између јаства и околине био је избор нихилизма као пуког средства крчења пута ка хоризонтима слободе постварења заточених могућности метафизичког састојка људске „мешавине” (Платон). За разумевање таквог избора упутан је Еволин „запис за пријатеље” из 1921. године. После исцрпљених могућности културе – од Вагнера, Рембоа и Дебисија, до Ничеа, Берклија и Канта – Евола описује стање незадовољеног духа следећим речима: „Tud und Verklärung. Сви смо ми мртви, угљенисани, распаднути: у незајажљивој жеђи једног Фауста исцрпли смо сва искуства, исцедили до последње капи све страсти... У искушавањима те закрвављене и измучене епохе патили смо због свих смрти, живели смо илузије свих светлости. Сад све то више не постоји... Сад знамо да је било нешто друго што је наше пијанство скривало, сад осећамо да су осећајност, љубав и хуманост болести: све оно што је за друге живот и стварност – спало је заувек, попут прљаве, ознојене и поцепане одеће, са тела светлости. Људе који се сматрају живим видимо као мртве лутане, наказе и трговце. То није песимизам: реч је о томе да смо видели. У бедном сазнању пронашли смо нашу стварност, ја које је изван свакодневног живота, илузија и болести и свег осталог: и отуђења и непоседовања свих ствари које се зову духовним: мисао, осећајност, вера.”
У истом запису, нешто даље, Евола исповеда смисао овог бављења уметношћу: „Ја сам неискрен: до мојих поема стало ми је колико до лака за нокте; слике стварам због таштине, пишем зато што немам шта друго да радим и због reklame, ја сам restaqueuere духа и полажем моју ствар у беживотни облик, полажем моју ствар у ништа: Ich Habe mein Sache auf nichts gestellt.”
Ако проучимо Еволине поеме, слике и исповести, можемо уочити битну одлику његовог духа која га је високо издвајала из „авангардне” гомиле: он је поседовао нихилизам као средство реинтеграције јаства у мета-нихилистичко, трансцендентно „тело светлости”, док су остали били поседнути нихилизмом као вештачки или аутентични медијуми. Еволино искушавање нихилизма било је неупоредиво обимније, веродостојније и опасније, обухватајући велике распоне ништења, од експеримената са опијатима и наркотицима, до прага самоубиства, где су га можда довели и примери Вајнингера и Микелштатера, које је следио. Само захваљујући изванредној будности ума, неустрашивости душе и снази тела, Евола је успео да прође кроз најгора искуства нихилизма неозлеђен, да одоли вртлозима који су водили лудилу или самоукинућу. У освртима на искуство магнетизма идеје самоубиства Евола је указивао на спасоносну улогу лектире једног Будиног говора „племенитом сину”, упућеном Буђењу, о низу илузорних идентификација јаства којих се мора ослободити: од сопственог тела и осећања, преко елемената природе и богова, до „свега”, до крајњег испита, дакле до идеје самоукинућа: „Онај који узима укинуће као укинуће, и узевши укинуће као укинуће мисли укинуће, мисли о укинућу, мисли на укинуће, мисли ,Моје је укинуће’ и радује се укинућу – тај, ја кажем, не познаје укинуће.”
Овај говор изазвао је у Еволином духу пресудно просветљење: „Осетио сам да је порив ка изласку и самоуништењу био заправо ограничење, ,незнање’ супротно истинској слободи. У том моменту, у мени је извршен преображај и сванула је одлучност способна да одоли свакој кризи.”

Ne odgovaram za eventualna oštećenja nastala tokom transporta!

Lično preuzimanje na nivou grada Beograda je na mojoj adresi koju ćete dobiti od Kupinda.

Predmet: 54642207

LimundoGrad d.o.o. koristi kolačiće koji su potrebni za pružanje usluga u svrhu statistike, sigurnosti, kao i utvrđivanja interesovanja korisnika i može ih deliti sa trećim licima u svrhu analize i marketinga. Više informacija.