pregleda

Hana Arent CONDITIO HUMANA


Cena:
2.190 din
Želi ovaj predmet: 5
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Organizovani transport: 106 din
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Lično
Grad: Smederevska Palanka,
Smederevska Palanka
Prodavac

Anarh (4856)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 7422

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2016.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Fedon, 2016.
461 strana.

Na nekoliko mesta, na margini, van teksta je trag korektora gde su najverovatnije bili pečati (ništa preterano).
Inače, odlično očuvana, utisak je da nije korišćena.


Strast prema slobodi
Hana Arent, Conditio humana, Fedon, Beograd 2016, prevod Aleksandra
Kostić
Cena koju je Baruh de Spinoza (1632–1677), `princ bezbožnika`, `inkarnacija satane`, čovek čija
dela zaslužuju da budu bačena `u tamu pakla`, cena, dakle, koju je siromašni holandski filozof
platio kako bi postao i, još teže, ostao slobodan, nije bila mala. Najpre je, kao mlad čovek, odbio da
se povinuje zahtevima jevrejske zajednice, nije mu palo na pamet da se odrekne svojih spisa, te je
izopšten uz najstrašnije rabinske kletve: `Neka je proklet danju i neka je proklet noću. Neka je
proklet kad leže i neka je proklet kad ustaje. Neka je proklet kad polazi i neka je proklet kad se
vraća. (...) Neka osveta i gnev Gospoda plamte protiv ovog čoveka. (...) I neka unište ime njegovo.
(...) Naređujemo vam da niko s njim ne progovori ni usmeno ni pismeno, da niko ne boravi s njim
pod istim krovom, ili četiri lakta bliže od njega, da niko ne čita spis koji je on sastavio`. Pošto je,
dakle, sastavio neke spise – teološke, filozofske i političke – koji su prenerazli popove, a namah
osvojili učenu Evropu, glatko je odbio nepristojnu ponudu pariskog univerziteta: ljubazno se
holandski filozof zahvalio svojim pariskim kolegama, ali dobro plaćeno i udobno mesto profesora
nije mogao da prihvati jer mu je, uz ponudu, bio ispostavljen i mali uslov koji se, strogo uzev, i nije
mnogo razlikovao od popovskih bajanja: slobodan je bio Spinoza predavati šta god želi, osim
sopstvene filozofije. Umesto unosnog nameštenja u Parizu nastavio je da za sitne pare brusi staklo
po holandskoj provinciji i piše knjige koje, budući nepodnošljivo jeretičke, neće biti štampane za
njegova života. Danas nema mesta sumnji da je jedan od najvećih.
PROTIV TIHE VEĆINE: Trista godina kasnije Hana
Arent (1906–1975) dobrim delom ponavlja Spinozinu
sudbinu. Zastrašujuće talentovana mlada filozofkinja na
jedvite jade uspeva da izvuče živu glavu pred nadirućim
nacistima. Najpre je Gestapo, kao nemačku jevrejku, hapsi
1933. godine, ali ona (zahvaljujući normalnom policajcu)
uspeva da se izbavi iz zatvora i preko Čehoslovačke i
Švajcarske odlazi u Francusku. Posle izvesnog vremena, na
pritisak nacističke Nemačke, višijevski režim je, opet kao
Jevrejku, prebacuje u logor za izbeglice Gurs. Nekako
preživljava i `prijateljsku paljbu`, te se iz Marseja, 1941.
godine, uz ogromne teškoće i rizike, otisnula put Amerike.
Amerika je, za razliku od drugih, manje snalažljivih
izbeglica, dobro prima, ali će posle slavnih izveštaja sa
suđenja nacističkom zločincu Adolfu Ajhmanu u
Jerusalimu 1961. godine na nju da se digne i kuka i motika.
Silovito je odbacuju i akademska i jevrejska zajednica,
dobija hiljade pisama najstrašnije sadržine, napuštaju je
prijatelji, a njene knjige će i decenijama posle smrti biti
teško dostupne u Izraelu. I šta je to tako strašno uradila
Hana Arent? Pa, s jedne čačnula je boga nacije (što joj
posvećene jevrejske patriote ne opraštaju), s druge je uzdrmala moralnu čistotu intelektualaca, s
treće gurnula prst u oko onoj pristojnoj, tihoj većini koja uglavnom gleda svoja posla bez obzira na
to šta se događa oko nje. Odbila je da se organski stopi s jevrejstvom, da peva u horu jevreja koji
ponavlja da je Ajhman čudovište (`on je običan čovek`, odvraća Arent), nije pristala na to da uđe uulogu žrtve (`i sami jevreji su doprineli svojoj propasti`, odbrusila je), odbila je da se
samoviktimizuje u ime kolektiva i, umesto toga, kao i njen slavni prethodnik, izabrala je da misli.
Umesto izraz vrhunskog zla videla je u Ajhmanu, zatvorenom u staklenom jerusalimskom kavezu,
banalnog tipa lišenog sposobnosti rasuđivanja, čoveka kome je lakše bilo da se povinuje
bulažnjenjima infernalnom pajacu Hitleru, nego da misli, spodobu, dakle, nepodnošljivo sličnu
svima nama. Ajhman je bio slika i prilika tihe većine koja se, za tili čas, preobrati u krvoločnu
skupinu spremnu na svako nepočinstvo zarad sitnog ćara. I dok optužbe, pretnje i uvrede pljušte sa
svih strana, privatno i javno, Hana Arent ne prestaje da radi i ispisuje neke od najvažnijih tekstova
dvadesetog veka.
Energičnoj, delotvornoj i genijalnoj, nije joj bila potrebna nikakva istorijska distanca – što je samo
eufemizam za neodlučnost, filozofski kukavičluk i bezidejnost – da bi se suočila sa najgnusnijim
izumima dvadesetog veka: nacizmom i staljinizmom, te godine 1951. objavljuje kapitalno delo
Izvori totalitarizma, tekst bez kojeg se 20. vek ne može razumeti. Sedam godina kasnije, kao
rezultat rada na projektu o Marksovoj filozofiji – koji je, valja primetiti, nije fascinirao, i kojeg će
bez mnogo pardona, čak preko nosa svom voljenom suprugu Hajnrihu Bliheru, marksisti i
komunisti, da izloži ozbiljnoj kritici, ali će, takođe, iz Marksovih spisa da pokupi gomilu ideja koje
potom razrađuje na svoj način – objavljuje moćnu knjigu Conditio humana. Na tih 400 stranica ona
trasira put koji, preko knjiga O revoluciji, O nasilju, i tekstova o slobodi, autoritetu, istini i laži u
politici, vodi do nedovršenog remek-dela Život duha.
DELANJE: Šta je, dakle, to što čoveka čini čovekom, ponavlja Hana Arent pitanje staro koliko i
filozofija, i odgovara: vita activa, delatan ili javni život. Čovek je čovek samo kada dela, jer ga
delanje i samo delanje – a ne mišljenje, kako su filozofi tvrdili – razlikuje od svih drugih živih bića.
Svako je, naravno, slobodan da misli šta god hoće, ali to je njegova privatna stvar, ono što se
računa jeste šta i kako radi u javnoj sferi. Drugim rečima: politička sloboda je važnija od privatne
slobode. Ako si slobodan građanin onda si slobodan u mišljenju. Obratno, međutim, ne važi: ako
veruješ da možeš slobodno da misliš u neslobodi – grešiš. Utoliko mora da postoji jasno
razlikovanje privatne i javne sfere. Sloboda proizvodi slobodu, a nesloboda podanike i robove. Vita
activa, delatan, javni, građanski život je, dakle, istovremeno i uzrok i posledica slobode. Izrazom
vita activa označava Arent tri, kako kaže, temeljne ljudske aktivnosti: rad, proizvodnju i delanje.
Svakome od ovih elemenata ona pristupa s ogromnom energijom, pravi velike lukove od antičkih
vremena do savremenih mislilaca i naučnika (redovi posvećeni savremenoj nauci su briljantni), u
vrtoglavim analizama spaja naizgled nespojive delove, ali s najviše strasti baca se upravo na pojam
delovanja izvlačeći iz njega čistu političku supstanciju.
Prevodom ove knjige ovdašnjem čitaocu dostupna su sva velika dela Hane Arent, kao i najvažniji
tekstovi, na našem jeziku. Lakši deo je, dakle, odrađen. Sada ostaje ono teže: čitanje.
Ivan Milenković

Kada je o prodaji knjiga reč, pod `organizovanim transportom` smatram preporučenu tiskovinu. To je najpovoljniji načina slanja, a knjiga stiže na kućnu adresu za dan-dva. (Prilkom kupovine se čekira `Pošta`).

Lično preuzimanje se odnosi na preuzimanje u Smederevskoj Palanci.

Molim kupce iz inostranstva da me pre kupovine kontaktiraju porukom kako bismo se dogovorili oko uslova uplaćivanja i slanja. Ovo je veoma bitno, između ostalog, i zbog toga što su poštarine Pošte Srbije visoke i za zemlje u okruženju jer se pošiljke šalju isključivo avionom.

Besplatna poštarina se ne odnosi na slanje u inostranstvo.

Negde su ostali stari iznosi za preporučenu tiskovinu, da ne bude zabune evo primera:
Nekada 40 sada je 69,00 din.
Nekada 50 sada je 76,00 din.
Nekada 60 sada je 99,00 din.
Nekada 70 sada je 106,00 din.
Nekada 80 sada je 129,00 din.

Pogledajte i ponudu na:

https://www.kupindo.com/Clan/StefanijaK/SpisakPredmeta

Ukoliko i tamo nešto pronađete, platićete preko istog računa i uštedeti na poštarini.


Predmet: 47486881

LimundoGrad d.o.o. koristi kolačiće koji su potrebni za pružanje usluga u svrhu statistike, sigurnosti, kao i utvrđivanja interesovanja korisnika i može ih deliti sa trećim licima u svrhu analize i marketinga. Više informacija.