ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2004
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Žan-Lik Marion EROTSKI FENOMEN
Izdavač: Akademska knjiga
Broj strana: 450
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 21 cm
Žan-Lik Marion je u postjugoslovenskom, srpskom jezično-kulturnom prostoru još uvek neprevođeni autor, koji je, međutim, širom sveta sebi napravio izuzetno ime u nauci, što se može zaključiti po desetinama prevoda njegovih dela na najkorišćenije kulturne jezike današnjice. Marion je filosof i teolog koji širinu temtskog spektra problema kojima se bavi ne `plaća` uprošćavanjem i pojednostavljivanjem; naprotiv, odlikuju ga neobična prepoznatljiva prodornost mišljenja, koja je praćena jasnoćom izraza. U delu Erotski fenomen, Marion se ne bavi samo jednim posebnim antropološkim fenomenom, već prevashodno nastupa s ingenioznom, prema novovekovnoj metafizici kritički intoniranom tezom, shodno kojoj je tzv. `erotska diferencija` kudikamo primerenije ishodište promišljanja čoveka i stvarnosti od ontološke, odnosno saznajne. Marionovo glavno istorijskofilosofsko ishodište predstavlja kritika kartezijanstva, koja originalno i domišljato uočava nedostatke kako u promišljanju telesnosti, tako i u konceptualizaciji svesti.

Filozofija danas uopšte ne govori o ljubavi ili govori o njoj vrlo malo, zapaža Žan-Lik Marion u uvodnim rečenicama knjige Fenomen erotskog (2004), dodajući da je, ipak, i ta`tišina` mnogo vrednija od govora koji bi ovu veliku temu nipodaštavao ili bi je izdao. Duh Marionovih refleksija o odnosu savremene filozofije prema ljubavi mogao bi da ilustruje sledeći odlomak iz njegovog teksta:

„Gotovo da bi se moglo posumnjati da filozofi uopšte i doživljavaju ljubav, da nije nagoveštena njihova bojazan da o njoj govore. S razlogom, jer oni znaju bolje nego bilo ko drugi da više nemamo reči kojima je izgovaramo, niti imamo koncepte koji je misle, ni moći koje je slave. Filozofi su ljubav - sa svim onim potisnutim, neizgovorenim i nepriznatim - zaista napustili, lišili koncepta i, konačno, odbacili na mračne i uznemiravajuće margine samodovoljnog razuma. Nesumnjivo je da drugi diskursi nastoje da naglase taj skrajnuti status i, na svoj način, u tome ponekad uspevaju.


Poezija mi može izgovoriti ono u čemu eksperimentišem, a da i ne znam da ga artikulišem, i tako me ona može osloboditi od moje erotske afazije - međutim, nikad neće učiniti da razumem koncept ljubavi. Roman uspeva da prekine autizam mojih ljubavnih kriza jer ih ponovo upisuje u jednu društvenu, mnoštvenu i javnu narativnost - ali mi ne objašnjava ono što mi se zaista - da, upravo meni - dešava. Teologija zna o čemu se radi; samo, ona to isuviše dobro zna, izbegavajući da mi nametne neposredno tumačenje Stradanja, da poništi moje strasti - ne obazirući se na njihovu fenomenalnost, ne dajući značenje njihovoj imanenciji. Psihoanaliza se može odupreti tim žurbama i zna da prebiva među mojim svesnim i, pre svega, nesvesnim doživljajima - upravo da bi bolje konstatovala kako patim od nedostatka reči kojima bih to izgovorio, doslovno, a i njoj samoj nedostaju koncepti kojima misli te doživljaje. Iz tih iznurujućih napora proizilazi da svi oni koji vole - vi i ja, prvenstveno - ne znajući šta ljubav jeste, niti šta od njih ona očekuje (naročito kada je preživljavaju), imaju utisak da su osuđeni na najgore zamene: očajni sentimentalizam popularnih štiva, frustrirane pornografije industrije idola ili bezoblične ideologije pojedinačnog ispunjenja, te hvalisave asfiksije. I tako filozofija ćuti i u toj tišini ljubav se briše.`

odlično stanje, nova knjiga

filozofija erotika erotsko, istorija seksualnosti misel fuko markiz de sad erotizam zorz bataj ...