ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2012
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

SV 39
66832) SRETEČKA GOVORNA RIZNICA , Stanislav Mandušić , Srecka / Beograd 2012 , drugo dopunjeno izdanje
Danas, na početku trećeg milenijuma u XXІ veku, Sretečka župa je sablasno pusta. I to je porazna činjenica. Posle hiljadugodišnjeg življenja na ovim prostorima, destruktivni zapadni svet i nasilnički NATO, zakucali su poslednji ekser nad sudbinom života u njoj. Stara Sretečka ognjišta su ugašena. Putevi i staze su zarasli u korov i trnje, a sretečki prostori po kojima su u slavnoj prošlosti išle carske svite i plemeniti velikodostojnici, sada ostali sablasno pusti bez živosti i života koji su oduvek krasili ovaj prelepi planinski krajolik.

Knjiga Stanislava Mandušića „Sretečka govorna riznica` nas na trenutak vraća u njenu davnu ali slavnu istorijsku prošlost. Pruža nam se prilika da, kao na dlanu, preko toponima i fraza na sretečkom govoru obnovimo sećanje o jednom dostojanstvenom narodu koji je gotovo nestao sa ovih prostora. Da se preko mikrotoponima podsetimo na njegov govor i jezik koji je bio slikovit izraz njegovog duha i mentaliteta. A jasno je da su te stare patrijahalne porodice koje su ga stvarale i koristile u svakodnevnoj govornoj komunikaciji već davno nestale, i on polako ali sigurno pada u zaborav. A mlade generacije Srečana gotovo da ga i ne znaju, jer su rasejane na svim meridijanima.

Obrada toponima Sretačke župe je ca izvesnim kratkim geografsko-deskriptivna istorijskim osvrtom za neke lokalitete. Toponimi su registrovani uz posebnu pažnju vodeći računa o preciznosti izraza i jezičkim nijansama koje postoje među selima i zaseocima. Uz sve teškoće koje prate terenski rad, olakšavajuća okolnost za autora je bila činjenica da je sretečki govor bio autorov izvorni maternji jezik.

Iako je Sretečka župa ostala „prazna“, jer je njen živalj prognan i raseljen na sve strane, naročito posle egzodusa od juna 1999. godine autor je bio svestan da su ostali čuvari sretečke baštine TOPONIMI ostali neizbrisivi svedoci vekovnog nasleđa Sretečke župe kao veoma jarka nit koja determiniše ovaj prostor. Oni su svi slovenskog porekla srpske jezike pripadnosti, ali sa jasno naglašenim lokalno-dijaletskim osobenostima. Među onomastičarima je ustaljeno shvatanje da su toponimi najtvrdokorniji, što se tiče promena. Ali budući da je i sam ljudski život relativan, sa nestankom određenih kategorija ljudi, nestaju i toponimi. Jezički tragovi iščezlih Srečana ostaju okamenjeni u imenima mesta, često za mlade generacije SVEDOCI PROŠLOSTI koji mogu da progovore jezikom već davno nestalih Srečana.

Zato preporučujem ovu knjigu za štampu, sa željom da ona bude najdraži gost u svakom sretečkom domu, kako ono na starom sretečkom ognjištu, tako i svakom drugom u rasejanju. I da se nikada ne izbrišu tragovi sretečkog bitisanja i jezika i ljudske svesi sa ovih prostora.
Prof. mr Slobodan Lazarević, lingvist

mek povez, format 13,5 x 19,5 cm , ćirilica, potpis i posveta autora na naslovnoj strani, ponegde blago i neupadljivo podvlačene pojedine reči ili zapisivano po marginama grafitnom olovkom, lako se može izbrisati , 143 strane