Žanr: Drama
Format: DVD
Poreklo: Strani

OGLEDALO (Зеркало)
Režiser: Andrej Tarkovski

Scenario: Aleksandar Mišarin, Andrej Tarkovski, Arsenij Tarkovski (poezija)

Glumci: Margarita Terjohova, Oleg Jankovski, Filip Jankovski

Kada ste odgledali Ivanovo detinjstvo, možete da nastavite da gledate filmove Tarkovskog hronološki, a možete da napravite ludu odluku i skočite pravo na Ogledalo, jedan od njegovih najapstraktnijih filmova. Naša preporuka je da budete ludi, jer će to biti potpuno drugačije, novo iskustvo. Ogledalo je film kakav do sada sigurno niste gledali.

Koncept za ovaj film Tarkovski je krenuo da osmišljava skoro deset godina pre nego što je film snimljen, a scenario je Goskino, državni komitet za kinematografiju, odbijao nekoliko puta, dok na kraju film nije dobio ograničenu distribuciju u Sovjetskom savezu. Ovako je tretiran verovatno jer je sve samo ne tipičan dugometražni film sa linearnom fabulom. Međutim, kasnije, Ogledalo dobija mnogo bolje kritike i često se nalazi na listama najboljih filmova ikada snimljenih.

Ogledalo pokriva tri perioda života svog glavnog lika, Alekseja, ali potpuno asinhrono, pa se ovaj film često poredi sa tehnikom toka misli korišćenoj najviše u književnosti 20. veka. U filmu su prikazana Aleksejeva sećanja, misli i snovi kroz kombinovanje scena iz njegovog detinjstva i njegovog sredovečnog života. Tarkovski sve snima tako da izgleda maglovito, kao snoviđenje, a to postiže smenjivanjem crno-belih i slika u boji, poezijom i čestim prikazivanjem Aleksejevih snova.

Odraslog Alekseja ćete u filmu jedva videti, što je sredstvo kojim se Tarkovski služi da bi prikazao sećanja, a scene iz njegovog trenutnog, posleratnog, života, vidimo onako kako ih on posmatra. Tako film i počinje: kadar u kome njegov sin gleda TV kao da je okidač za Aleksejev povratak u detinjstvo.

Ono što ovaj film ima zajedničko sa Ivanovim detinjstvom je nevinost koju Tarkovski uvek prikazuje kod mladih, ali osim toga priča je mnogo drugačija, apstraktnija i slojevitija, pa se često za Ogledalo kaže da je jedan od najtežih filmova Tarkovskog. Za ovaj film posebno je to što sećanja nisu flešbekovi, nego se ona razvijaju i transformišu u sećanja drugih ljudi i njihove fantazije. Tako, u jednom trenutku mi vidimo i trudnu Aleksejevu majku, ali i njega kako u svojim četrdesetim leži na samrtničkoj postelji i verovatno se iz te pozicije razmišlja o prošlosti. Ovim postupkom, Tarkovski se odvaja od konvencionalnog filma, a to je uvek želeo da postigne. On ovde prikazuje i veliki deo svog detinjstva, onako kako ga se on priseća. Pošto ga je on doživeo maglovito i često košmarno, Ogledalo je upravo tako i snimljeno

Ako odlučite da gledate Ogledalo, nemojte tragati tradicionalnom, linearnom radnjom, jer ćete ostati razočarani. Nemojte da guglate, ni da tražite smisao; samo se opustite i prepustite poeziji – filmskoj, ali i književnoj, koja se često pojavljuje. Onda ga odgledajte još jednom, ako budete mogli, i shvatićete nešto više. A onda ćete biti navučeni, i pri svakom gledanju nalazićete simbole i detalje koje do tada niste videli. Lepota apstraktnog filma i leži upravo u tome da gledaocu dozvoli da sam pronalazi i stvara značenja.
NEMA SRPSKI TITL,IMA ENGLESKI