ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 413
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Posveta autorke!

Ana Sec - Pincir
Tatjana Bugarski



Mnoge žetvene običaje zabeležene širom Evrope karakterišu pokušaji da se duh vegetacije
sačuva nakon ubiranja plodova i deluje i sledeće godine, kako bi se nastavio vegetativni
ciklus. Za Frejzera, najpoznatijeg utemeljivača antropologije, ovi običaji su nastali kao
rezultat verovanja u duh žita. Domaći etnolozi su tokom XX veka mnoge običaje beležili i
tumačili u skladu sa Frejzerovim teorijama. To su pretežno običaji vezani za poljoprivredne
radove, kao i oni koji pripadaju božićnom ciklusu praznika. Korišćenje slame u obrednoobičajnoj praksi se, pri tome, pokazuje kao nit koja ih spaja.
Običaj pletenja žetvenog venca zabeležen je u mnogim mestima Vojvodine, kod različitih
etničkih zajednica. U setvi je naročito važnu ulogu imalo seme iz žetvenog venca od
prethodne žetve, koje je mešano sa semenom za tu godinu. U nekim porodicama se prvo
sejala pšenica iz prošlogodišnjeg žitnog venca, pa tek onda ostala pšenica.


Božićna slama je jedan od najprepoznatljivijih simbola proslavljanja Božića. Mnogi
zabeleženi običaji za Badnje veče i Božić su vezani za slamu, koja nas podseća na mesto
rođenja Isusa Hrista. Pre večere je u kuću unošena slama. NJu je ritualno unosio domaćin ili
domaćica, uz simbolično kvocanje i pijukanje dece. Prvo se prostirala po stolu – unakrst, a
zatim se pokrivala vrećom i stolnjakom. Ranije se na Badnje veče jelo na podu – na slami.
Slama se prostirala po čitavoj prostoriji, a uveče se i spavalo na njoj.
Badnje veče i Božić karakterišu i drugi običaji koji podsećaju na Hristovo rođenje u pećini, na
slami. U mnogim mestima Vojvodine su bili poznati ophodi vertepaša (betlehemara), koji su
na Badnje veče obilazili kuće i izvodili predstave na temu Hristovog rođenja. Tom prilikom
se nosio vertep – model crkve sa predstavom Hristovog rođenja. Obavezni deo svih ovih
povorki bile su pesme, u kojima se, po pravilu, spominje Hristovo rođenje na slami.
Slama je svakodnevno korišćena u domaćinstvu počev od građenja i pokrivanje kuća i štala,
sve do izrade predmeta za potrebe domaćinstva: saćura za brašno, jaja i hleb; ukrasnih
predmeta, užadi, šešira, košnica za pčele. Višak slame se, takođe, koristio, i to kao stočna
hrana isečena na sitne komade i pomešana sa suvom hranom, kao postelja za domaće
životinje.

Vremenom su predmeti od slame iz seoskog života prešli u nove kulturne kontekste. Kao
materijal za umetničko izražavanje i izradu predmeta posebne namene, slama je vremenom
pronašla mesto u savremenom životu. Postala je simbol nekih novih vrednosti, upravo na
tragovima onih značenja koja je imala kao deo verovanja i rituala, ali i njihovih kasnijih
interpretacija koje pripadaju domenu folklorizma.