ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1973
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

NIJE FOTOTIPSKO IZDANJE !!!KNJIGA IZ KUCNE BIBLIOTEKE-NEKORISCENA ,U ODLICNOM STANJU(5) ! -OCENA (5) ! ISBN: Ostalo Izdavac:`Srpska knjizevna zadruga`-SKZ,Beograd
Godina izdanja: 1973 Broj strana:693 strane
Autor: Domaći-Veselin Čajkanović
Oblast: Etnologija
Jezik: Srpski
MIT I RELIGIJA U SRBA Veselin Čajkanović -SKZ 443 *2631
Autor : Veselin Čajkanović
KOLO LXVI KNJIGA 443/ Predgovor i pogovor Vojislav Đurić, Registar
IZDAVAČ: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA Beograd 1973.g
Tvrd Šiven povez-platno,strana XIII+692 .,19X14 cm,ćirilica
MIT I RELIGIJA U SRBA - Veselin Čajkanović
Srpska književna zadruga, Beograd 1973.
693 strane; tvrd povez,
KNJIGA IZ KUCNE BIBLIOTEKE-NEKORISCENA ,U ODLICNOM STANJU(5) ! -OCENA (5) !PREGLEDAJ PRIKAZANE FOTOGRAFIJE,od korica, unutrasnjosti,sve je ODLICNO OCUVANO(ZA TO GODISTE 1973.),vidi prilozene fotografije-OPSTE STANJE KNJIGE JE ODLICNO(5)!

SKZ
C .КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
основана
1892
године
КОЛО
LXVI
КЊИГА
443
ВЕСЕЛИН ЧАЈКАНОВИЋ
МИТ И РЕЛИГИЈА У
СРБА
ПРИРЕДИО ВОЈИСЛАВ ЂУРИЋ
БЕОГРАД
1973
САДРЖАЈ
ПРЕДГОВОР
1.
СКРАЋЕНИЦЕ
2.
КУЛТ ДРВЕТА И БИЉАКА КОД СТАРИХ СРБА
3.
СУБОТА
-
ЂАЧКА БУБОТА
4.
ВУНА И ЛАН
5.
СЕКУЛА СЕ У ЗМИЈУ ПРЕТВОРИО
6.
ДА ЛИ СУ СТАРИ СРБИ ЗНАЛИ ЗА ИДОЛЕ
?
7.
ИМЕНА ОД УРОКА
8.
ДВА СТАРИНСКА СЛУЧАЈА АСИЛИЈЕ
9.
ДОЊИ СВЕТ КОД СТАРИХ
10.
САХРАЊИВАЊЕ ПОД ПРАГОМ
11.
МАГИЧНИ СМЕЈ
12.
ГОСТОПРИМСТВО И ТЕОФАНИЈА
КУМСТВО У КАПИ
13.
СВЕКРВА НА ТАВАНУ
14.
ПО ГРЕХУ РОДИТЕЉ
15.
БАДЊИ ДАН И БОЖИЋ
16.
ТРИ БОЖИЋНА ОБИЧАЈА
17.
БОЖИЋ
,
ЊЕГОВО ПОРЕКЛО И ЗНАЧАЈ
18.
О УСКРШЊИМ ОБИЧАЈИМА
19.
КЛИЦАЊЕ ПРЕДАКА
20.
УБИЈАЊЕ ВАМПИРА
2
21.
НЕКОЛИКЕ ОПШТЕ ПОЈАВЕ У СТАРОЈ СРПСКОЈ РЕЛИГИЈИ
1)
Панспермија
2)
Епифанија предака
3)
Пост
4)
Свадбени ораси
5)
Custodia feralis
22.
О ВРХОВНОМ БОГУ У СТАРОЈ СРПСКОЈ РЕЛИГИЈИ
Увод
I
Традиција о светом Сави
II
Свети Сава и вуци
III
Свети Сава као θεός νόμιος
IV
Зимски свеци
V
Божански кум
VI
Крвна освета
VII
Црни бог
VIII
Тројан
IX
Свети Ђорђе
Х Фетиши
:
вериге и секира
XI
Атрибути
,
епитети
,
функције
XII
Име и епиклезе
XIII
Хроми вук и хроми Дабог
XIV
Ђаво
XV
Спасилац на белом кољу
XVI
Божић и Ђурђевдан
XVII
Култ
XVIII
Мистерија спаса
XIX
Дабог
XX
Словенски и индоевропски
Dis pater
НАПОМЕНЕ
23.
БЕЛЕШКЕ О ЧАЈКАНОВИЋЕВИМ РАДОВИМА ИЗ РЕЛИГИЈЕ И МИТОЛОГИЈЕ
1)
О трагичном песништву и позоришту код Грка
2)
*(
О једној митолошкој басни у Федра
)
3)
„И ту има његова масла
`
4)
О жени у Грка и Римљана
5)
О читању Библије
.
6)
„У бога су вунене ноге
,
а гвоздене руке
`
7)
Из српског фолклора
.
Примедбе уз неколике пословице
8)
Из српске религије и митологије
. I.
Мајка Југовића
9)
Српске народне песме
, II.
Песме митолошке
10)
Неколике примедбе уз српски Бадњи дан и Божић
11)
De argumento et fontibus proverbii Serbici 4 Vuk
12)
Из наших народних пословица
.
Примедбе и коментар
13)
Имена од урока
14)
Мотиви прве арнаутске песме о боју на Косову
15)
Убијање вампира
16)
Српске народне песме
,
друга књига
,
Митолошке и друге различите песме
17)
Божићна слама
18)
Бадњи дан и Божић
19)
Студије из религије и фолклора
3
20)
„Пуштање воде
`
о Великом четвртку
21)
„Не бојим се никога до Бога
`
22)
Доњи свет у јами
23)
Туђ погреб
24)
Oleum et opera
25)
Људски и животињски полаженик
26)
Свети Сава и вуци
27)
Српске народне приповетке
.
Антологија
28)
Задушнице и сиротиња
29)
Петнаест српских народних песама
30)
Obiectus pectorum
31)
Два старинска случаја асилије
32)
Доњи свет код старих
33)
Ћорава Анђелија
34)
Митски мотиви у традицији о деспоту Стевану
35)
Carmen Arvale
36)
*(
Крвна освета
;
Ђурђевдан и римске Парилије
)
37)
Тацитова Германија
38)
Српске народне умотворине
39)
Три српске пословице
40)
Пресипање дукатима
41)
*(
Преглед римске књижевности
)
42)
Клицање предака
43)
Магично седење
44)
*(
Јеванђелије по Матеју
)
45)
Српске народне приповетке
46)
О ускршњим обичајима
47)
Вергилије и његови савременици
48)
Српска народна песмарица
49)
Свекрва на тавану
50)
Једна божићна легенда
51)
Три божићна обичаја
52)
Неколике опште појаве у старој српској религији
53)
Два празника из животињског култа
54)
*(
Свети Сава у народном веровању и предању
)
55)
Ein frühslavisches Märchenmotiv bei den Byzantinern
56)
Светац на десном рамену
57)
Свети Сава у народним приповеткама
58)
Босиљак
59)
Хидромантија код Филипа Вишњића
60)
*(
Гласник Етнографског музеја
)
61)
По греху родитељ
62)
Das Rätsel von Trebenište
63)
Трн и глог у народној српској религији
64)
*(
Психофизичко изражавање српског народа
)
65)
De numinibus apud Setbos coniugalibus
66)
De nucibus in Romanoriim nuptiis usurpatis
67)
De diis et daemonibus Serborum medicis
68)
Poetae Serborum epici quid et de interitu et de renovatione mundi sibi finxerint
69)
Једна књига о Мојсију
70)
Инкубација под јасенком
71)
De daemonibus quibusdam neohellenicae et serbicae superstitioni communibus
72)
Старинска религија у нашим дневним листовима
73)
*(
Живот светога Саве
)
4
74)
Крсна слава
75)
Култ дрвета и биљака код старих Срба
76)
Прича о човеку који је преварио смрт
77)
Божић
,
његово порекло и значај
78)
Српска религија и фолклор у Годишњици
79)
О врховном бoгу у старој српској религији
80)
Необјављени рукописи
81)
*(
Литература о миту и религији
)
24.
БИОГРАФИЈА ВЕСЕЛИНА ЧАЈКАНОВИЋА
25.
БИБЛИОГРАФИЈА ВЕСЕЛИНА ЧАЈКАНОВИЋА
26.
ПОГОВОР
27.
РЕГИСТАР
– (
непотребан у ел.верзији
)
ПРЕДГОВОР
Међу малобројним оснивачима појединих наука у Србији угледно место има Веселин
Чајкановић
,
први српски историчар религије
.
Ако се изузме теолошка литература
,
пре њега је
,
углавном
,
скупљана грађа за српску религију и митологију
.
Тај посао је започео и у великој мери обавио Вук Стефановић Караџић
,
а наставили су га
многи посленици
,
међу њима и старији и млађи Чајкановићеви савременици
,
од којих су се
неки огледали и у научној обради појединих религијских појава
(
Јован Ердељановић
,
Тихомир
Р
.
Ђорђевић
,
Сима Тројановић и др
.).
Међутим
,
систематско проучавање српске
pe
лигије и
митологије
,
у оквиру светске науке о религији и помоћу савремених научних метода
,
први је
започео и до завидног степена довео Веселин Чајкановић
.
Он је
,
како се види из његове биографије
,
био изврсно припремљен за овај изванредно
тежак посао
.
Be
ћ као млад човек
,
по завршеној Великој школи у Београду и положеном докторату у
Немачкој
,
у доба пред балканске ратове
,
био је темељно упућен у целокупну науку о старини
:
у
класичну филологију
,
у велику литературу о старим источним и европским народима
,
о
византијском и латинском средњем веку
,
о садашњим европским и ваневропским народима
.
Неуморан радник
,
он је у току наредних година израстао у ерудиту првог реда
,
какав се ретко
налази и у најразвијенијим срединама
:
познавао је не само обимну стручну и научну
литературу
,
страну и нашу
,
из области књижевности
,
религије и митологије
,
фолклора
,
историје
,
етнологије
,
археологије
,
лингвистике
,
него и многобројне изворе на разним језицима
.
Be
ћ у првим својим радовима испољио је снажну научну радозналост у три правца
: 1.
према класичној филологији
, 2.
према фолклору и
3.
према религији и митологији
.
У тим
правцима
,
како показује и његова библиографија
,
кретало се његово научно интересовање и
делање до краја
.
И у свакоме од тих праваца
,
који су се у његовом раду срећно допуњавали
,
постигао је запажене успехе
.
Низом студија
,
превода и коментара обележио се као врстан
класични филолог
(
нарочито у радовима о античким пословицама
,
у књизи Вергилије и његови
савременици
,
у преводу Плаутових комедија
,
у преводу и тумачењу Тацитове Германије
).
Као испитивач нашега фолклора
(
особито песама
,
приповедака и пословица
),
како у
засебним радовима тако и у радовима о религији и митологији
,
сврстао се међу неколико
најзаслужнијих наших научних радника у овој области
:
његови коментари народних
приповедака
(
посебно у књигама Српске народне умотворине и Српске народне приповетке
),
његове интерпретације многобројних народних песама
,
његове неупоредиве студије о
пословицама
,
на највишем европском нивоу и по правцу и по методу проучавања
,
са
многобројним продорима у суштине које су дотле измицале и најобавештенијима и
најоштроумнијима
,
означили су нов тренутак у развоју наше науке и налметнули се као узор
потоњим истраживачима
.
Али
,
при свем том
,
главни правац био је онај којим је овај необични
трагалац ишао ка скидању вела са српске митске прошлости
,
ка реконструкцији старе ср